Насловна Поглед Да ли ће Трампова Америка престати да буде „Империја хаоса“?

Да ли ће Трампова Америка престати да буде „Империја хаоса“?

0
ПОДИЈЕЛИ

Нешто више од месец дана пошто је Доналд Трамп изабран за председника Сједињених Америчких Држава почињу да се назиру контуре спољне политике коју ће његова администрација водити у наредном периоду.

Рекс Тилерсон, први човек нафтне компаније „Ексон“, именован је за будућег државног секретара, а русофобни амерички медији и вашингтонски естаблишмент крикнули су ужаснуто, јер ће, упозоравају, на чело Стејт департмента доћи „пријатељ Владимира Путина“.

И сам Трамп, оптужују ти кругови, није ништа више до марионета председника Русије, који је чак лично, тврде анонимни извори из Централне обавештајне агенције (ЦИА), без иједног понуђеног доказа за те тврдње, наредио да амерички избори буду хаковани како би се помогло Трампу да победи фавориткињу вашингтонског естаблишмента Хилари Клинтон.

Значи ли све то да остатак света може да одахне, да нам следи период приближавања односа две водеће светске силе? Или нам пак следи ново разочарење, попут оног које је приредио Барак Обама, обећавајући на почетку свог првог мандата „ресетовање“ односа са Русијом да би се све завршило на санкцијама и новом Хладном рату? Хоће ли се Трамп показати мирољубивијим од свог претходника? Са друге стране, зашто заоштрава односе са два руска савезника, Кином и Ираном, и пре него што је ступио на власт? Или се, насупрот томе, свет управо сада, пре Трамповог уласка у Белу кућу (20. јануара идуће године), налази у опасној ситуацији?

Та су питања била тема „Спутњик интервјуа“ са Јованом Ковачићем, председником „Ист-вест бриџа“, и политикологом Александром Павићем.

„Избор Рекса Тилерсона за државног секретара делује обећавајуће“, наводи Александар Павић, подсећајући да је будући шеф Стејт департмента, као директор „Ексона“, у Русији уговарао послове вредне више милијарди долара.

„У јавности је више пута рекао да је против политике санкција“, подвлачи Павић и додаје да не мисли да је он „Путиново пријатељ“, као што то тврде амерички медији, „али чињеница јесте да они имају професионално добро мишљење један о другоме — познају се још од деведесетих година — и то је једино што је заиста битно“.

Такође, истиче Спутњиков саговорник, „један од Трампових саветника (који је додуше морао да се повуче из његове кампање), Картер Пејџ, боравио је у Москви недељу дана, као својеврсни незванични Трампов изасланик. Све то указује да постоји јасна намера да се поправе руско-амерички односи“.

Прети ли опасност да Тилерсонов избор буде осујећен у Конгресу САД? Поједине анализе, наиме, указују на чињеницу да су — под условом да се сви демократски сенатори изјасне против Тилерсона — потребна још само три републиканца да би се то догодило, а републикански сенатори Џон Мекејн, Линдзи Грејем и Марко Рубио, сва тројица познати заговорници америчког глобалног интервенционизма и заоштравања односа са Русијом, већ су јавно изразили своје незадовољство Тилерсоновим избором, управо због његове, наводне, претеране блискости са Русијом.

„Теоретски је то могуће, али је ипак мало вероватно да се републиканци окрену против свог председника по једном тако битном питању као што је избор државног секретара. Много сам већи оптимиста сада него што сам био пре годину дана или пре шест месеци. И то не само због Тилерсона, стигла је вест и да је Трамп узео у обзир Ричарда Хаса за његовог заменика. Он је председник Савета за спољну политику, човек који је својевремено упозоравао Обаму да не треба бомбардовати Либију, и то довољно говори о њему“, каже Јован Ковачић.

Који је циљ праве антируске хистерије која се распламсала у америчким медијима главног тока, закључно са споменутим оптужбама о руском хаковању америчких избора у Трампову корист?

„Мислим да ту више и нису мета Путин и Русија, већ сам Трамп“, наводи Ковачић.

„То је обрачун са њим, и то показује степен незадовољства и панике естаблишмента, који сада губи упоришта која је имао. Сва досадашња именовања у Траповом кабинету указују да следи потпуно претресање естаблишмента.“

vladimir putin donald tramp 1 Да ли ће Трампова Америка престати да буде „Империја хаоса?

Што се медија тиче, додаје наш саговорник, иначе дугогодишњи новинар, „таман кад помислимо да су мејнстрим медији у Америци дотакли дно, они успеју да нас изненаде“.

„Тај степен острашћености, негирања истине, одсуство воље да се саслуша друга страна, постао је запрепашћујући. Ово је театар апсурда, који показује степен страха јер долазе нови људи.“

Рекс Тилерсон, али и Стивен Бенон као будући главни стратег Беле куће и пензионисани генерал Мајкл Флин као Трампов саветник за националну безбедност, у сваком случају, слове за људе који су склонији договору, уместо сукобу са Русијом. Са друге стране, међутим, поред Ричарда Хаса, као могући Тилерсонов заменик спомиње се и Џон Болтон, бивши амерички амбасадор у Уједињеним нацијама, још један од интервенционистичких и русофобних јастребова којима званични Вашингтон обилује, што јасно говори да мирољубивија политика САД ипак није сасвим загарантована.

Додуше, указује Павић, „Болтон је био велики противник признања независности Косова и то му даје једну другу димензију, поготово што се нас тиче… И он, и сви остали, исказују снажну анти-исламистичку тенденцију, што је такође важно за њихове будуће односе са Русијом. Ако може да се направи једна снажна коалиција Русије и САД у борби против исламског тероризма, то би било изузетно значајно. Само ако се то уради, глобална слика се из корена мења, зато што би се то онда одразило и на укупне руско-америчке односе“.

Све и ако то заиста жели — а то ће ипак тек будућност показати — поставља се питање да ли ће Доналд Трамп и моћи да промени америчку спољну политику, с обзиром на уврежено мишљење да су правци спољнополитичког деловања САД унапред и одавно зацртани и да ниједан председник ту не може много шта да промени. „То ипак зависи од председника“, каже Јован Ковачић, указујући на пример Русије и корените промене коју је донео Владимир Путин.

„Трамп је бизнисмен. Он мора да се посвети унутрашњим, горућим проблемима које Америка има, и већ је показао да (због тога) неће ићи на сукобе у свету…“

Са тим у вези, пре две недеље, на митингу у Синсинатију, Трамп је био врло изричит:

„Спроводићемо нову спољну политику која ће извући поуке из грешака прошлости. Престаћемо да обарамо режиме и рушимо владе. Наш циљ је стабилност, а не хаос, зато што желимо да обновимо нашу земљу.“

Значи ли то да би Америка заиста могла да престане да буде „Империја хаоса“, како је називају Пепе Ескобар и многи други коментатори? „Америка може да престане да буде ’Империја хаоса‘ ако Трамп буде успео да оствари своју визију“, уверен је Павић.

„Американци су доста пута током своје историје бивали склони изолационизму. Трамп неће запоставити Пентагон, али то не значи да ће наставити да воде агресивне ратове по свету. Трамп се, уосталом, јасно изразио против глобализма. И људи око њега себе пре свега себе виде као националисте, а неки и као антиглобалисте. То је јако важно — они желе Америку која је јака као држава, а не империја која жели да своје вредности намеће другима.“

Са друге стране, међутим, најаве Доналда Трампа да ће заоштрити односе са Ираном, али и провоцирање Кине — пре свега разговор са председницом Тајвана Цаи Ингвен, што нико од Трампових претходника није учинио још од 1979. године — изазивају забринутост да и под Трампом, како каже Александар Павић, „може да дође до погоршавања међународних односа уз активну америчку улогу у томе“.

Ипак, сагласни су саговорници Спутњика, треба сачекати да би се видело да ли је овде реч само о тактичким потезима пред будуће преговоре, или о најави конкретне политике коју ће Трампова администрација водити у будућем периоду. Како ће се Вашингтон позиционирати према Европској унији, а како према својим НАТО савезницима, питања су која нарочито забрињавају либералне глобалистичке кругове. Не без разлога, најпознатији евроскептик, Најџел Фараж, био је први европски политичар са којим се Трамп састао после победе, а његов главни стратег Стивен Бенон одржава блиске везе са свим антисистемским и антибриселским покретима у Европи…

„Бојим се да се Трампов однос према Европској унији неће допасти њеним садашњим структурама“, каже Јован Ковачић.

„Мислим да ће му односи са ЕУ бити тек на трећем или четвртом месту по важности и да ће их пустити да мало чекају да би се позабавио њима и њиховим међусобним односима. С обзиром на стање у којем се ЕУ данас налази, мислим да би и за Трампа било боље да их пусти да се сами сналазе са проблемима које су себи натоварили на врат.“

„Што се НАТО-а тиче, Трамп не мора ништа конкретно да уради. Ако направи стратешки споразум са Русијом, НАТО ће изгубити разлоге свог постојања, или ће постати нешто друго, део шире колективне безбедности која покрива читав простор Евроазије“, напомиње Павић.

Свој релативни оптимизам у погледу будуће Трампове спољне политике Спутњикови саговорници, ипак, закључују речима упозорења.

„НАТО управо сада упућује додатне снаге на границе Русије“, указује Александар Павић.

„Као да се некоме жури да што више закува ситуацију, да стави Трампа пред свршен чин, да му веже руке што више да би он остао привржен овом глобалистичком хаосу који је читав свет довео скоро на ивицу рата. И по томе се види да Трамп није њихов и да је промена на помолу, и питање је сада да ли ће те снаге, које су поражене или макар добро угруване, ту промену да дозволе.“

Слично мисли и Јован Ковачић, додајући и да недоказане оптужбе ЦИА о руском хаковању америчких избора имају сличан циљ: „Не плаши ме оно што ће се догађати кад Трамп уђе у Белу кућу, прибојавам се онога што ће се десити до тада.“

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here