Цртица из књижарског живота: Милош и Урош

Некако се увијек догоди да усред сезонског шпица, прво Урош, па онда и млађи Милош, уђу у књижарску бутигу да би разгледали књиге.

Годинама они то чине тако.

Књижари памте атипичне особе, њихове радње, стања и збивања, а ова два рођака из Херцеговине су специфични по овоме:

Књиге, заправо, разгледа само старији, Урош. То чини детаљно, с улаза увијек у правцу казаљке на сату. Млађи га Милош прати, увијек на одстојању од пола метра, ничега се не дотичући, нити једну књигу листајући, али и не досађујући старијем рођаку.

Милош пушта Уроша да се разиграва, колико то старијему рођаку одговара.

Оно што фасцинира књижара (што је именица која садржајем кудикамо надилази дефиницију „онога који продаје књиге“) – јесте како ништа не мијења у односу овог родног тандема, Милоша и Уроша, из Гацка, јер Милош увијек показује бескрајно стрпљење док ћути и чека, док Урош бескрајно разгледа увијек нове књиге које дуго прелистава и мјестимично чита.

Милош и Урош постали су стога јунаци не само ове цртице, него и књижарски јунаци у историји класичне бутиге. Браво, момци. Има неког смисла улазити у књижару у вријеме док се напољу пије пиво, вуче црта или дим – да би се био кул.

Књижара Со скида пругастоплави капелин с главе овим момцима. Милош је средњошколац, а Урош је уписао факултет у Новом Саду. На феријама су, и нећемо им дијелити савјете. Кад прође љето, имаће их од кога – тако културни – чути.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: