Црна Гора жртве заборавила
1 min read
Четврт века је прошло од ратног злочина над 14 припадника ЈНА из никшићко-шавничке групе који су починили припадници војне полиције Хрватске у Војно-истражном центру „Лора“ код Сплита и хрватских оружаних формација у Дувну и Херцеговини у априлу и мају 1992. године, а да они који су окрвавили руке никада нису одговарали. Пре годину дана Удружење бораца ратова од 1990.године Црне Горе доставило је Миливоју Катнићу, главном специјалном државном тужиоцу, позамашну документацију о злочинима над њиховим саборцима, црногорским држављанима, у Хрватској и Босни и Херцеговини. Никакав одговор о евентуалном почетку истраге Удружење није добило, док, с друге стране, СДТ истражује шест случајева ратних злочина у Црној Гори, међу којима су и предмети који су правоснажно окончани (Буковица, Морињ, депортације, Калуђерски лаз).
„Обратили смо се Катнићу са захтевом за информацију о резултатима сарадње Врховног државног тужилаштва Црне Горе и Државног одветништва Хрватске на процесуирању тог ратног злочина, означеног као „Лора 3″. Детаљно смо га упознали са дешавањима у том истражном центру, приложили документа о околностима убистава 24 војника ЈНА од стране хрватских паравојних формација у Чепикућама, Ивањици, Осојнику и Грабу 1. октобра 1991, као и о заробљавању и страдању шесторице припадника ЈНА из барске групе на подручју Неума у априлу 1992. године“, каже Николић.
Наш саговорник подсећа да су пре 11 година ВДТ Црне Горе Весна Меденица и главни државни тужилац Хрватске Младен Бајић у Будви потписали споразум о сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дела ратних злочина.
„Подручје примене је ограничено искључиво на ратне злочине који су почињени на подручју Хрватске, односно према њеним држављанима, а чији починиоци имају пребивалиште или држављанство Црне Горе. Тим једностраним споразумом, који је продукт политичког договора Стјепана Месића и Мила Ђукановића да се кривица за ратна дешавања деведесетих пребаци на ЈНА и Србију, нечињењем ВДТ Црне Горе, дискриминишу се црногорске жртве ратних злочина хрватских оружаних снага, попут припадника никшићко-шавничке групе“, каже Николић.
Борци траже одговор на питање од председника ВДТ Ивице Станковића и СДТ Миливоја Катнића шта је са ратним злочином у случају „Лора 3“ и тврдњом Жупанијског државног одветништва у Сплиту од 17. децембра 2011. да је затражено криминалистичко истраживање због сумњи на смртно страдање групе заробљеника припадника тзв. никшићко-шавничке групе, који су доведени у војни затвор у Лори, где су били злостављани.
Изменити споразум
„Поражавајућа је чињеница да од многих ратних злочина које су деведесетих починили припадници паравојних оружаних формација Хрватске над припадницима ЈНА и цивилима из Црне Горе није покренута истрага ни у једном случају. Од Катнића, као правника и војника који је до краја 1992. радио у штабу Територијалне одбране Црне Горе – Титоград, и који је до средине марта 2005. био судија у Војном суду у Подгорици, очекујемо конкретна чињења у виду иницирања измене хрватско-црногорског споразума о гоњењу ратних злочинаца који препознаје само хрватске жртве и црногорске ратне злочине, али не и обратно“, каже Радан Николић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Пази да Катнић М. потегне то питање „Лоре“!! Ако је ко могао да дође до правих података о томе то је именовани, обзиром да је у том периоду радио у органу безбедности РШТО ЦГ. И још нешто, везано за „Лору“. Проговорише ли о том случају сви они вајни активисти за људска (или љуцка) права из Подгорице, бар онолико колико о Морињу. Колико знам из штампе, у Морињу је неколицина од заробљеника, народски речено, добило по пркну, а нико од њих није зверски мучен и пребијан даноноћно од групе умоболника и нациналшовинистичких звери у људском облику. Све је то детаљно описао Слободан Зуровац из Чапљине у својој књизи „Црна Лора“, и сам заточеник у тој Лори.
Па ресет, све се брише, стварамо нову црну гору, и нову историју црне горе. Све ново.
Nažalost, sve o jezivim ratnim zločinima u splitskoj „Lori“ je najvjerovatnije uništeno jer je dugogodišnji „državni odvjetnik“ Hrvatske (državni javni tužilac) Mladen Bajić u to vrijeme bio vojni tužilac! Tonči Majić iz Dalmatinske akcije za ljudska prava, ali i istraživački novinar Domagoj Margetić kažu da je Bajić sa prozora svoje kancelarije svakog dana slušao jezive urlike nesrećnih crnogorskih rezervista koje su mučili i kasapili ustaški zlikovci! Budući da je i sam bio indirektno odgovoran za te užasne zločine, logično je da se potrudio da tragovi tog nečovještva zauvijek nestanu! Sramno ćutanje crnogorske vlasti o ovom zločinu je samo „Another brick in the wall“!