Насловна Друштво Црна Гора и Хрватска престигле Албанију у терорисању Срба

Црна Гора и Хрватска престигле Албанију у терорисању Срба

1
ПОДИЈЕЛИ

Све горе стање политичких и других права српског народа у региону, према најновијем извештају Напредног клуба, последица је унутрашњих односа и криза у тим државама, а нови сукоби светских сила учинили су ове земље „линијом фронта“, па европске установе толеришу обесправљивање народа чија матица није опредељена у новом глобалном сукобу.

Тренд притисака и опадања постојећег нивоа права око 1.75 милиона припадника српског народа у окружењу је настављен, стоји у деветом Извештају о политичким правима српског народа у региону за 2016/2017.

Република Српска је током претходне године била под притиском умањења уставних овлашћења, наводе истраживачи Напредног клуба, а спречавање спровођења референдума засад није успело. Није настављена ни централизација правосуђа или пољопривреде. Покушај ревизије тужбе против Србије за геноцид такође није успео.

Стање политичких права српског народа у Федерацији БиХ, где је вољом политичких елита друга два народа и он дефинисан као конститутивни народ, није значајније промењено. Федерација БиХ не само да је последицом ратних прогона остала без велике већине Срба, показује извештај, већ нема подршке да оно мало преосталих добије легитимне представнике у Дому народа, Влади и међу потпредседницима Федерације.

Такође, двадесет и две године након рата у Хрватској, у тој земљи не постоји политичка и економска клима која би омогућила нормалан живот и развој тамошње српске заједнице.

У рату уништење, у миру дискриминација

Не само што су током рата подручја на којима живе Срби намерно систематски уништавана како би се онемогућила ма каква одржива егзистенција, подсећају истраживачи, већ су и након успостављања мира доношени дискриминаторни прописи којима је имовина Срба додељивана новонасељеним грађанима хрватске националности. Иако процес повраћаја станова и станарског права постоји и у току је, процедуре су компликоване и трају дуго а опструкције су бројне, тако да многи Срби нису ни доживели да остваре повраћај отете имовине.

Према подацима СНВ-а, дискриминација је присутна и у процесу конвалидације радног стажа. Хрватска избегава и примену Анекса Г Споразума о сукцесији СФРЈ о признавању, заштити и враћању имовине Србима, указује се у Извештају. Будући да Хрватска још увек није потписала билатералне споразуме с државама у којима живи највећи број избеглих (Србија и БиХ), они не могу остварити право на повраћај приватне имовине или уштеђевине.

srbe na vrbe Црна Гора и Хрватска престигле Албанију у терорисању Срба

Према подацима хрватског Министарства управе, применом Закона о пребивалишту, 67.496 хрватских грађана српске националности избрисано је са бирачких спискова.

Хрватска је наставила да промовише „Олују“ као „ослободилачки чин“ такозваног Домовинског рата — подсетимо, у овој операцији убијено је око 2.000 припадника српског народа, а најмање 250.000 је прогнано из Хрватске.

Напредни клуб указује и да је настављено деловање такозване Хрватске православне цркве, односно Хрватске православне заједнице. Иако непризната од СПЦ, ова организација, која вуче оснивачке корене из доба НДХ, наставила је са деловањем и препозната је од хрватских власти.

Положај српске мањине у Хрватској крајње је неповољан и наставио је да се погоршава у односу на претходне године. Срби су након рата потпуно демографски, економски, културно и политички разбијени.

На КиМ не даље од симболичних домета

Извештај о политичким правима српског народа у региону показује да су два најзначајнија догађаја током претходне године, који су имали велики утицај на статус српског народа на Косову и Метохији, били парламентарни избори и хапшење Рамуша Харадинаја у Француској, по међународној потерници Србије.

Од почетка 2017. године, напомиње Напредни клуб, гласна су настојања власти у Приштини да упркос изостанку даљих преговора са Србијом и без споразума са САД и ЕУ претвори Косовски заштитни корпус у оружане снаге.

Иако је број напада на Србе данас чак три пута мањи на Косову и Метохији него у Хрватској, која је остварила све ратне и националистичке циљеве, Извештај указује да су повратак српских прогнаника и њихова интеграција на Косову и Метохији достигли само симболичне домете.

pogrom siptar kosovo tjub Црна Гора и Хрватска престигле Албанију у терорисању Срба

Иако је претходних година црногорски режим системски обесправио српски народ, нестабилност црногорских власти је очита и оставља последице на већ неповољан положај Срба, тврди даље Напредни клуб.

Недемократски, насилан улазак Црне Горе у НАТО, без изјашњавања народа на демократском референдуму јесте догађај који је обележио претходну годину дана, а у том периоду Срби у Црној Гори наставили су да трпе политички и економски притисак.

Почела је да се гради Српска кућа у Подгорици, у коју би институције српског народа у Црној Гори требало да се уселе најкасније до краја септембра 2017.

Канонски непризната Црногорска православна црква добила је из овогодишњег буџета Црне Горе знатно више новца од Српске православне цркве, док Министарство за људска и мањинска права у потпуности финансира непризнату ЦПЦ.

Milo Djukanovic i Miras Dedeic e1463982495955 Црна Гора и Хрватска престигле Албанију у терорисању Срба

Подгорица или Скопље, Србима исто

Очигледно је да, како показује Извештај, поред опадања броја Срба на простору Македоније, траје и процес асимилације српског народа у тој земљи. Не можемо, кажу истраживачи, да не повучемо одређене паралеле у дешавањима у Македонији и Црној Гори.

Наиме, у обе државе постоји проблем са верским правима Срба и канонски непризнатим црквама (ЦПЦ и МПЦ), пословично снисходљив став према албанском елементу и међународној заједници, дубока подела у већинском народу која се највише огледа у изгласавању свих спорних одлука уз помоћ албанске мањине, упад у Собрање и покушај „државног удара“ у Црној Гори, увлачење Срба у све сумњиве догађаје — а кад то није довољно, онда „проналажење руског утицаја“. На крају, ту је и интензивна антисрпска хистерија у обе земље.

Статус српског народа у Словенији, према овом извештају, налази се у истој незавидној позицији већ годинама. У тој земљи се по бројности Срби налазе одмах иза Словенаца, али чак и поред тога не представљају националну мањину, нити се могу очекивати у скорије време помаци на овом плану.

Према подацима с пописа из 2002. тек је нешто више од 38.000 Срба признало своје национално порекло, што је податак који указује на њихово постепено нестајање и асимилацију у Словенији. То би у крајњој инстанци могло да резултира даљим осипањем српског националног корпуса, који се деценијама одвија широм региона бивше Југославије.

До ове године Срби су у Албанији били национална заједница с најмање права у читавој Европи, показују подаци Напредног клуба. У априлу 2017, на инсистирање ЕУ, а ради даљег напредовања Албаније у процесу приступања Унији, донет је Закон о заштити националних мањина, чиме се Албанија у овом питању сврстала у ред осталих европских држава. У закону је експлицитно наведено да се националним мањинама у Албанији, поред осталих, сматрају и Срби. Они, међутим, нису имали, и још увек немају, права на име и презиме, верско изјашњавање, уџбенике и школе, а по попису их је у Албанији свега 155 — иако их по свим проценама у овој држави има око 30.000.

У Румунији добро, али нема за кога

Мере мађарске владе које су поједноставиле процедуру за добијање држављанства ове земље становницима територија које су некада припадале Аустро-угарској, резултирале су чињеницом да је до 2015. 114.000 држављана Србије постало носилац двојног држављанства, а према информацијама мађарских званичника, тај број је достигао и 180.000 у 2017. години.

Пораст броја становника српске националности у Мађарској пратио је и пораст броја деце и младих који се школују на матерњем језику. У 2016. је гимназију и основну школу „Никола Тесла“ у Будимпешти уписало и похађало 426 ученика, више него двоструко више у односу на 2010. годину, када их је било 195.

Вековима Срби живе y Банату, констатују истраживачи Напредног клуба у свом извештају — како на подручју данашње Румуније, тако и у овој, Србији традиционално пријатељској земљи. Тамо, као национална мањина, за разлику од других земаља региона, уживају сва законски загарантована права. Међутим, све је мање Срба и у Румунији (18.079, према подацима са пописа из 2011. године).

Пописи на сваких десет година показују тренд смањивања броја становника српске националности за просечних 20 одсто, па је оправдана бојазан да за педесетак година у Румунији више неће бити Срба. Они тамо активно учествују и у политичком животу локалних заједница, настојећи да утичу на квалитет живота заједнице, а примарно својих сународника.

Савез Срба у Румунији (ССР) са седиштем у Темишвару више од четврт века стожер је окупљања српске заједнице у овој земљи, а делује са циљем очувања идентитета и пружања подршке српском становништву кроз политичке, верске и превасходно културне активности, финансирајући издаваштво и гласила на српском језику, наводи се, између осталог, у деветом по реду извештају Напредног клуба о политичким правима српског народа у региону за 2016/2017.

Извор: Спутњик 

1 КОМЕНТАР

  1. 1
    0

    Pored svega sto se radi, cega smo svi svjedoci ne moze se reci da su isto tretirani srbi u cg kao i u hrvackoj. U nekim segmentimaozda i da ali u cjelini ne. Bilo bi mnogo i za ovu i ovakvu anti srbsku vlast. Skoro sam vidio momcica sa drazinim likom na majici ispred volija, a majice sa natpisom srbija gotovo svako dnevno vidim na po nekoga. Aj to uradi u hrvackoj.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here