Црна Гора: Еколошка (не)култура, казне и до 40.000 евра

Култура црногорског народа, када је у питању одлагање отпада, и даље је на ниском нивоу. То потврђују бројне слике на које наилазимо: морске дубине крију цијелу депонију ауто дјелова, каросерија, веш машина, пластичних флаша, али и свињских плећки, док кесе, боце “красе” слике црногорских паркова, ријека, улица. Казне за несавјесно одлагање отпада крећу се и до 40.000 евра.

Може ли море “спрати” посљедице нашег бахатог понашања? Зашто је људима тешко направити неколико корака до најближе канте? Једно је сигурно- како би оправдали титулу “еколошке државе” надлежни морају под хитно радити нешто по том питању.

У Министарству одрживог развоја и туризма за ЦдМ наглашавају да је неопходно, прије свега, да сваки појединац покаже знатно већи ниво одговорности кад је у питању правилно одлагање отпада, те да се његово одлагање врши на мјестима која су за то законом предвиђена.

„У супротном, трошкови његовог сакупљана и одлагања постају много већи“, упозоравају у Министарству.

Наглашавају да је неадекватно одложен отпад који имамо прилике да видимо сваког дана недопустива слика, а посебно због чињенице да је Црна Гора Уставом проглашена еколошком државом.

„Нацртом новог Државног плана управљања отпадом предвиђена је израда Државног комуникационог плана, на основу којег ће општине бити у обавези да донесу своје локалне комуникационе планове, а једна од најважнијих активности биће подизање свијести грађана, у циљу укључивања јавности у имплементацију планова управљања отпадом, како на државном тако и локалном нивоу”, казали су у Министарству.

Неопходна је, истичу, и знатно ригорознија примјена казнених одредби из Закона о управљању отпадом од стране инспекцијских органа, као на локалном, тако и на државном нивоу.

„Законом су утврђене казне за правна лица у износу од 1.000 до 40.000 евра за прекршај одлагања отпада на локацији која није утврђена прописима о уређењу простора. За одговорно лице у правном лицу за овакав прекршај прописана је казна у износу од 500 до 4.000 евра, док за предузетнике и физичка лица казна износи од 1.000 до 6.000 евра, односно од 500 до 2.000 евра“, истичу у Министасртву.

Подсјећају да је одлагање отпада у мору у директној супротности и са одребама Барселонске конвенције и њених протокола.

„У складу са конвенцијом УНЕП/МАП је развио Регионални план управљања отпадом који доспијева у Средоземно море, којим су предвиђене обавезе превенције одлагања отпада у море, као и мјере сакуплајња и третмана плутајућег отпада, као и активности по питању праћења количине и утицаја диспергованих отпадних микрочестица у воденом стубу. С тим у вези, у Нацрту Националне старетгије интегралног управљања обалним подручјем, у оквиру стратешког циља унапређења стања морског екосистема, утврђена је мјера смањења количине отпада који доспијева у море“, објаснили су у овом Владином ресору.

Из Управе за инспекцијске послове је ЦдМ-у саопштено да је од 1. јануара до 1. априла ове године еколошка инспекција у циљу отклањања неправилности у односу на Закон о управљању донијела 88 рјешења, од чега се 11 односи на забрану обављања дјелатности сакупљања и/или обраде отпада до прибављања потребних дозвола у складу са законом.

„Због прекршаја из области управљања отпадом поднијето је надлежним подручним органима за прекршаје три Захтјева за покретање прекршајног поступка, и издата су три прекршајна налога”, истичу за ЦдМ у Управи за инспекцијеске послове.

У току 2014. године еколошка инспекција је у циљу отклањања неправилности у односу на Закон о управљању отпадом донијела 282 рјешења, од чега се 19 односи на забрану обављања дјелатности сакупљања и/или обраде отпада до прибављања потребних дозвола у складу са законом.

“По рјешењима Еколошке инспекције Управе за инспекцијске послове у току извјештајног периода извршене су четири санације локација на којима је дошло до контаминације земљишта усљед испуштања минералног уља као и/или складиштења отпада”, казали су ЦдМ-у у Управи за инспекцијеске послове.

Најобимније активности на санацији извршене су на простору бившег пољопривредног добра ,,Пластеници” у Голубовцима, Подгорица, које је у власништву правног лица Атлас монт а.д. Подгорица.

“У току ове санације извршено је сакупљање 35 тона мазута, 4,44 тоне азбеста, 16 тона муља из упојних бунара, 43,14 тона зауљаног земљишта”, истичу у УИП-у.

Такође, током прошле године, по рјешењу еколошке инспекције извршена је санација земљишта које је контаминирано усљед изливања трансформаторског уља код Трафостанице Загорич у Подгорици којом управља ЦГЕС.

“У току ове санације извршено је сакупљање око три тоне зауљаног земљишта и 3200 литара уља које је предато на даље одстарњивање правном лицу д.о.о. Хемосан”, казали су у УИП-у.

ЦГЕС је, додају, извршио санацију на простору трафостанице у Улцињу, односно сакупљање зауљаног земљишта (пијесак и камен) са локације складиштења старог трансформатора.

“У току ове санације извршено је сакупљање 3700 килограма зауљаног земљишта које је предато на даље одстарњивање правном лицу д.о.о. Хемосан”, истичу у УИП-у.

По рјешењу еколошке инспекције извршена је санације локације у комплексу санитарне депоније “Можура” у Бару на којој је вршено привремено складиштење биоотпада и кабастог отпада.

По рјешењима еколошке инспекције у извјештајном периоду уписала су се четири правна лица у регистар за сакупљање, односно транспорт отпада код Агенције за заштиту животне средине.

У 2014. години због прекршаја из области управљања отпадом поднијето је надлежним подручним органима за прекршаје 22 Захтјева за покретање прекршајног поступка, и издата су четири прекршајна налога.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: