Човјек Антена шаље сигнале – Нек’ виси Педро!

Недавно је Дарко Шуковић, познати црногорски „човјек Антена“, избацио класичан памфлет под називом – „Вујановићев улазак у игру“. У њему се својски заложио за хапшење посланика ДФ и лидера ПзП Небојше Медојевића, те оштро напао предсједника Црне Горе пријетећим питањем на самом почетку текста: „Зашто је предсједник Црне Горе Филип Вујановић процијенио да не треба притварати посланика Небојшу Медојевића?“

Оптужујући Вујановића да му „дух Устава не даје право да једнога грађанина ставља у повлашћен положај“ у односу на друге, Шуковић предлаже санкције на следећи начин – „предсједник Вујановић повукао је потез који би га, у уређеној држави, могао коштати опозива“.

Збиља, а у неуређеној држави, која се не може уредити и због брљављења острашћених новинара попут Шуковића, шта да се ради?

Рационално сагледавање околности, иди у затвор!

Шуковић је у наставку текста, глумећи неки фактор, сугеришући прогоњеном да „рационално сагледа околности у којима се нашао“, поручио Медојевићу – „да му људски мир и грађански интегритет не може обезбиједити ‘суд партије’, нити интервенције амбасадора, него, само и једино – на суду доказана невиност“.

Интересантно је да Шуковић позива Медојевића да „на суду докаже невиност“, иако у Члану 35. Устава Црне Горе пише: „Свако се сматра невиним док се његова кривица не утврди правоснажном одлуком суда. Окривљени није обавезан да доказује своју невиност. Сумњу у погледу кривице суд је обавезан да тумачи у корист окривљеног“.

Елем, како Шуковић у свом ауторском тексту оптужује Вујановића за „кршење Устава, на чије се поштовање заклео“, поставља се питање – по којој логици исти тај Шуковић крши Устав Црне Горе, и противуставно тражи да Медојевић доказује невиност? Да ли због тога што се Шуковић на поштовање Устава Црне Горе „није заклео“ као Вујановић!?

Ако је то у питању, ствари се лако могу поправити и довести у ред! Наиме, Шуковић може отпрашити или одскакутати до прве књижаре, наћи Устав Црне Горе, пред благајницом се заклети да ће га поштовати, те са руком на срцу (никако на новчанику) квикнути – „Да’е вјечна!“

Послије тога ће се, јер заклетва је озбиљна ствар, морати постарати да своје сумње у нечију кривицу римује са одредбама Устава Црне Горе: „Сумњу у погледу кривице суд је обавезан да тумачи у корист окривљеног. Окривљени није обавезан да доказује своју невиност“.

Од узбуђења заборавио јотовање

Збиља, а како и зашто је Шуковић процијенио да треба притворити Медојевића по кратком поступку?

Одговор на питање – како, је врло прост – јер је због узбуђења заборавио да јотује текст. Дакле, радило се о афекту! То је потресло његове истомишљенике, тако да је један од њих, под псеудонимом Лигеја, на порталу Антена М испод Шуковићевог текста оставио овакав коментар:

„Уз све поштовање према Шуковићу, надам се да није одустао од јотоване варијанте црногорскога језика, којом се све ово вријеме досљедно служио, јер ми уз њега не иде ово ‘предсједник’ и ‘понедјељак’.“ Укратко, Шуковић је требао тражити хапшење Медојевића у јотованој варијанти, огорчено тврде његови истомишљеници.

А што се тиче разлога за хапшење, Шуковић је то формулисао овако: „Ама баш сваком је јасно да је истрага евентуалне умијешаности лидера ДФ у ‘прање пара’, заправо финансијски крак расвјетљавања сценарија ‘државног удара’, 16. октобра прошле године“.

Дакле, Шуковић тражи хапшење Медојевића због финансијског крака „евентуалне умијешаности“?!

Ово „евентуална умијешаност“ претвара све што је рекао у демагошку мисао-засновану на претпоставци, легенди, миту који се не може искористити против било кога, што јасно казује Члан 35. Устава.

За било какву оптужбу су потребни докази, а не фантазије, претпоставке и евентуалности – по којима умишљени новинар Шуковић смјењује чак и предсједника државе, зато што тај не игра у ритму хистерије некакве Антене М.

Осим тога, у наведном цитату Шуковић сугерише суду и тужилаштву како треба да размишљају и раде у процесу против Медојевића, што је очигледно мијешање у судски процес.

Да чудо буде веће, исти тај Шуковић у свом тексту спотиче Вујановићу да се он мијеша у рад тужилаштва.

Новинарски страх за обезглављеност државе

Шуковић је, изгледа, изван суднице а у овиру четири зида свога стана већ осудио Медојевића, само је оптуженог требало ухапсити и бацити у тамницу. Зато човјек Антена вришти – Нек’ виси Педро.

Вођен најнижим побудама, Шуковић покреће медијску хајку на вјештице, а вјештице су му, за сада, Медојевић и Вујановић!

Глумећи страх од могуће „обезглављености државе“, Шуковић оптужује државни врх Црне Горе за капитулантство.

У том смислу, каже следеће: „Надасве, ако је Предсједника на акцију понукао страх од пријетњи грађанским ратом, писмо Ивици Станковићу драматичан је знак обезглављености државе, а не чин одговорности за њену стабилност!

Управо тако! Оно је, онда, својеврсно плаћање рекета за политичку уцјену и демонстрација капитулантске политике на врху!”

Елем, презентовани став и стил, испрскан пјеном ауторског бјеснила, народски се назива – Хајка!

Тешко се отети утиску да је, оваквом демонстрацијом хистерије, Шуковић себе ишчупао из статуса маленог црногорског Гебелса, увјерено коракнувши к нелијепој функцији микронског црногорског Химлера којем, нимало елегантно, празилук вири из задњег дијела нарушене избалансираности.

У лошим временима треба дјеловати дијаметрално супротно од онога што ради новинар Дарко Шуковић. Јер, крајње је нецивилизовано и контрапродуктивно преферирати оријентални дух правосуђа, и системе које је користила Иквизиција, што отворено демонстрира Шуковић.

Лименка, Телеком и друге приче

А да је Црна Гора у дубокој кризи – потребно је само погледати наслове и поднаслове у црногорској штампи, и навести сам пар реченица их приложеног текста.

Ево, узмимо као примјер подгоричке Вијести, и текст који носи наслов: „Пејовић: Ђукановић отео преко 10 милиона еура, а Катнић још преводи списе из афере Телеком“.

Одмах, у поднаслову, Мијомир Пејовић, потпредсједник Демократске Црне Горе, каже: „Катнић се труди да не види Турски рт, нема времена да се осврне на приватизацију хотела Авала и на сваки начин покушава да спаси Миомира Мугошу афере Базар, пребацујући кривицу на трећеразредне локалне службенике“.

Затим Пејовић додаје: „Док се он са једне стране дичи усвојеним законодавством, дотле је, са друге стране, само у 2016. години уз помоћ предсједника Скупштине у само једној афери ‘Лименка’ успио да отме преко 10 милиона еура грађана!“ Само пар реченица овог текста говори о – хаосу!

Ево један други текст, од истог извора, с насловом који носи буру: „СЕЦ: Коларевић узела мито у братово име”, испод којег пише следеће:

„Америчка Комисија за хартије од вриједности и берзу (СЕЦ), тврди да је Ана Коларевић примила мито у име свог брата Мила Ђукановића након приватизације Телекома Црне Горе (ТЦГ) 2005. године, пише у документу америчког суда у који су ‘Вијести’ имале увид“, а затим се додаје следеће: „Мило Ђукановић раније је рекао да је на основу уговора Сигме, Коларевићева добила 200.000 еура и унапријед одбацио своју умијешаност“.

Ево и трећега текста подгоричких Вијести, са грозним насловом који сугерише економску пропаст: „Дамјановић: Из државе се одлило 450 милиона еура јер је неко примио 7 милиона мита“.

А у тексту се наводи да је посланик Социјалистичке народне партије (СНП) Александар Дамјановић за Телеком рекао следеће: „Он је из ове државе закључно са текућом годином извукао 150 еура милиона профита. Знајући да је један други провајдер такође од свог оснивања, током десетак година, извукао 300 милиона профита значи да је 450 милиона извучено из ове државе захваљујући томе што је неко примио мито од 7,3 милиона еура“.

Елем, ако се свему овоме дода чињеница да је Ранко Кривокапић, лидер СДП, у времену док је био предсједник Скупштине Црне Горе, преко Вијести индиректно оптужио врх ДПС за узимања мита приликом приватизације КАП-а у висини 800. милиона еура, поставља се питање гдје је човјек Антена у овој причи? Гдје је Шуковић да се умијеша у својству судије поводом економског потонућа који се сажето може назвати – разура Црне Горе. Јер, последице оваквога нечаснога односа црногорске власти према држави и народу су импресивне.

Из Црне Горе се за 25 година иселила скоро четвртина становништва, односно – до 2015. око 140.000 људи. Преко педесет хиљада људи је без данас посла, а они који су запослени живе испод црте биједности. Из Црне Горе жели да оде половина младог становништва, спољни дуг расте и достићи ће на крају године три милијарде еура. Сви ти подаци говоре о тешком дужничком ропству и скоку државе у економску провалију.

И док се Црна Гора стрмоглављује по свим параметрима, појављује се човјек Антена, са угравираним „М“ на прсима, попујући о угрожености државе, капитулантству и обезглављености државног врха. Не примјећујући разуре над којима лети, успут бунца да ће се хапшењем Медојевића све довести у најбољи ред?!

Ненаднокнадива предност силе ресурса

Ако има само дјелић истине у ономе што су изнијеле подгоричке Вијести у претходним примјерима, могло би се констатовати да је у Црној Гори у случају сваког примјера крупне корупције извршен по један државни удар.

Не само што је у тиме економији Црне Горе пуцано право у чело, већ је једна партија наглим увећањем материјалних ресурса добила ненаднокнадиву предност силе у односу на све остале политичке субјекте у држави заједно.

Наравно, само на основу претпоставке, као и у случају Медојевића, Шуковић је у свим овим случајевима имао могућност да се у функцији микроскопског црногорског Химлера заложи за хапшење осумњичених за крупну корупцију. Ипак, то није урадио!

Дакако, могао је у име страха „због могуће обезглављености државе“, инсистирати да се похапсе Кривокапић, Пејовић, Дамјановић, власници и новинари Вијести, и многи други који говоре о корупцији. Елем, није ни то урадио.

Шуковић је могао реаговати на изјаву шефа режима у одговору на оптужбе, јер су сви портали пренијели његову изјаву из марта 2012. године, када је рекао следеће:

„Ако претпостављате да је Ана Коларевић послужила као мост да се подмити предсједник Владе Мило Ђукановић, са уговором од 200.000 еура, дозволите да се нашалимо, човјек којег ти исти људи у Црној Гори квалификују као јако моћног, богатога, само је питање да ли у 100 милиона или милијарди – камо среће да је тако, а није тако – да ли мислите да бих ја своју репутацију ставио на добош за 200.000 еура?“

Да ли се Шуковић у подлизивању режиму икада осврнуо на ову невјероватну изјаву, па да је подржи, рецимо?! Или критикује, на примјер? Наравно, не!

Шта мислите да је Медојевић рекао: „Дозволите да се нашалимо, човјек којег ти исти људи у Црној Гори квалификују као јако моћног, богатога, само је питање да ли му је Земунски клан дао 5 или 10 милиона- камо среће да је тако, а није тако – да ли мислите да бих ја своју репутацију ставио на добош за прање неких 200.000 еура?“

Да је Медојевић овако нешто рекао – будите увјерени да би човјек Антена први раскупусао и исмијао овакав облик одбране, и препоручио органима хитно хапшење!

Удаљене идентитетске обале!

Умјесто да се одреди по питању економске катастрофе државе, и персоналне одговорности за такво стање, Шуковић је у свом штиву додатно оптужио Вујановића да се покушава легитимисати као „мост који спаја двије идеолошки, идентитетски, вриједносно удаљене обале црногорског друштва“.

Збиља, о којим „удаљеним идентитетским обалама“ говори Шуковић? Јер, рецимо, испада да се Шуковић и Медојевић налазе на разним идентитетским обалама, што је чудно јер просјечан штоваоц Шуковића под идентитетом подразумијева национално одређење?! О чему се ради?

Ствар је јако проста. Небојша Медојевић и Ранко Кривокапић су Црногорци, који причају о невиђеној пљачки Црне Горе, јер имају податке и кроз њих објашњавају процес неповратног нестајања Црне Горе као државе. На другој страни, Дарко Шуковић је Црногорац чији је идентитет такав да му се фућка што Црна Гора пропада, па провидно инсистира на хапшењу лидера опозиције, да сакрије трагове.

Идентитетска разлика међу њима је, самим тим, видљива и очигледна. Кроз идентитет Кривокапића и Медојевића пројављују се одређена патриотска забринутост и витештво, што код Шуковића у идентитету не постоји, па чак нити у назнакама. Ето, то су те двије „удаљене идентитетске обале“, јер друго објашњење не може постојати.

Увјерено се може рећи да – само особе са идентитетом трање и крпе могу тражити хапшење посланика који нема намјеру да бјежи. Управо зато, Шуковић има огроман проблем што Медојевић не жели да бјежи, па испада смијешан са својим жељама да се Медојевић ухапси.

Има нешто оријенталног у духу Шуковића, који се залаже да се државни правосудни систем добије средњевјековни, отомански стил – „Кадија те тужи, кадија ти суди“!

Та позиција баца Шуковића на другу обалу друштва, ону нецивилизацијску, коју карактерише пројава импулса феудализма у сивој мозговној маси.

Елем, како је јавности већ познато да је Врховни државни тужилац Ивица Станковић одлучио да се спорна питања везана за Медојевића судски рјешавају без хапшења, што је разумно рјешење, то Шуковићу сада преостаје да грантове за своју Антену М покуша добити промјеном стила. Стил који је демонстрирао у последњем тексту, гроша му не вриједи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: