Насловна Поглед Чланови Привредника у редовима Сокола

Чланови Привредника у редовима Сокола

0
ПОДИЈЕЛИ

У Загребу на инициjативу Владимира Матиjевића и наjугледниjих Срба трговаца из Аустро-Угарске Монархиjе било је 1897. основано Српско привредно друштво „Привредник”. Активност Привредника распростирале на све српске земље. До 1923. седиште Привредника било jе у Загребу, а тада jе пренесено у Београд.

Друштво је пре Првог светског рата сарађивало са соколима и са др. Лазом Поповићем. Привредник је после уједињења наставио национални рад у новим околностима. Управа друштва покренула је акцију за оснивање соколског друштва у њеним просторијама и од њених чланова. Соколско друштво Београд VII основано је 5 фебруара 1932. на иницијативу управе национално-хумане установе „Привредник” у њиховим просторијама у Лазаревачкој улици. Друштво су основали : Перо Бекић, Милан Мих. Стефановић, Аврам Филиповић, Јован Мојсиловић, Ђура Терзин, Вид Вујић, Никола Марић, Драгољуб Петровић, Мирко Црнојевић, … . Одлуком управе „Привредника” друштво је добило велику салу у Шегртском дому за вежбаоницу. На првој скупштини изабрани су: старешина Перо Бекић, заменик старешине индустријалац Лука Новаковић, секретар Петар Шкара, просветар Ђура Терзин, начелник Драгољуб Петровић, благајник Мирко Црнојевић, статистичар Анатолије Коновалов; Остали чланови управе и других одбора били су из редова Привредникових угледних чланова и пријатеља-сарадника. На дан оснивања друштву је дато као бескаматна позајмица 30.000 динара од управе Задруге Срба Привредника за набавку справа за вежбање. Друштво је одржавало сваке године јавне вежбе. Приредило је прославе: Чика Јове Змаја, Његоша, Алексе Шантића, Филипа Вишњића, и осталих, 1937. прославу Томаша Масарика. Приходе од прослава је друштво употребило за покриће набавки. А издало је од тих пара и веће суме за подизање споменика тим националним великанима. Од 1934. старешина је био Секула Зечевић а Катарина Бајмеловић начелница. Чланова је било 1932. све заједно 206, 1933. 246, 1934. 458, 1935. 609, 1936 516, 1937. 661 припадника свих категорија. Друштво је имало велики број мушког нараштаја, углавном Привредникових питомаца (шегрта). Друштво је имало књижницу са 700 соколских и осталих поучних и забавних књига. Као свој циљ у Соколској Петровој Петогодишњици друштво је решило да направи летње вежбалиште.

На прослави Првог децембра 1932. на Коларчевом народном универзитету Бранко Живковић, старешина Жупе Београд, саопштио је да је у Београду основано Соколско друштво Београд VII. Истакао је да ће да новосновано друштво имати велики значај, јер је прекорачило границе Београда. Основано је иницијативом “Привредника” и имало је задатак да преко својих питомаца шири соколску идеју у народу. На прослави је саопштио да је ново друштво примљено у Соколску жупу Београд. Поводом посланице римокатоличких бискупа против Савеза Сокола 1933. Соколско друштво Београд VII у свом телеграму Савезу истакло је своју огорченост нападом католичког епископата на соколство и тражило одлучне мере против таквих напада и у будуће. Осудило је деструктивни рад против државе.

У Управи Соколског друштва Београд VII 1934. били су Старешина Секула Зечевић, заменик Тихомир Матић, секретар Петар Шкара, заменик Стеван Жакула, просветар Стеван Јелача, заменик Ђура Терзин, начелник Илија Трнинић, I. заменик Светозар Дер, II. Заменик Миле Милинковић, начелница Катарина Бајмеловић, заменица Анђелија Блажевић, благајник Мих. Сучевић, економ Бранко Драгељевић, статистичар Анатолије Коновалов. Чланови Управе били су : Никола Марић, Перо Бекић, Лука Новаковић, Вид Вуић, Гојко Новитовић, Аврам Филиповић, Живко Поповић, Јован Мојсиловић, Милан М. Стефановић, Заменици су били : Душан Грозданић, Љубиша Димитријевић, Раде Павловић, Најдан Дуканац, Павле Миочиновић, Урош Грбић, Лука Лукић, Мирко Црнојевић, Јован Дер. Ревизори су били : Лазар Лазић, Саво Сурутка, Груја Величковић, Ђорђе Гаћеша, Стеван Чепрњић. Заменици : Илија Петковић, Јаков Милановић, Петар Чутурило, Илија Чалић, Милом Комадина. У Суду части били су : Јован Мојсиловић, Милан Добровић и др. Лаза Владисављевић. Заменици : Јован Марковић, Стеван Тодоровић, Драгољуб Стојановић, Драган Максимовић и Стеван Прица.

Petrov gaj u okolini Beograda Чланови Привредника у редовима Сокола

Соколско друштво Београд VII учествовало је у раду осталих соколских друштава. Соколи су држали предавања преко радија. За 28. фебруар 1935. најављено је предавање преко радио Београда Бранка Јанковића из Соколског друштва Београд VII о теми “Др. Мирослав Тирш као учитељ демокрације”. Соколско друштво Београд VII је прослављајући Први децембар приредило свечану академију 5 децембра 1936. у вече у својој соколани, у дому „Привредника”. Вежбале су све категорије. Жупа Београд организовала је заједнички помен изгинулим и умрлим члановима београдског соколства у капели на новом гробљу. На помену су биле делегације свих београдских друштава. Соколско друштво Београд VII осветило је 11.12.1938. нараштајску заставу.

Соколско друштво Београд IV на Бановом Брду је 19.1.1939. приредило нараштајско посело са чајанком и игранком. Посело је организовано ради ближег упознавања нараштајаца свих београдских друштава. Упутили су позив свим соколским друштвима али и ако је улаз и чај био бесплатан приредбу је посетио само један нараштајац из Сокола VII. Соколска жупа Београд приредила је марта 1938. Бал словенских народа. Под покровитељством Владе Илића, председника Градског поглаварства, бал је одржан у просторијама Соколског друштва Матица. Велика, доња и средња сала биле су уређене за игру а остале остале просторије за бифе. У великој сали су свирале две музике : музика Краљеве Гарде и музика Соколског друштва Београд VII, а у доњој трећа музика.

У Београду је 16 новембра 1939. отворена соколска кухиња за избеглице из Бановине Хрватске. Соколи из Привредника су помогли избеглицама. Кухиња је у почетку делила ручак и вечеру за око 50 особа у летњој кућици (летње вежбалиште) Соколског друштва Београд VII.

У гласнику Соколске жупе Београд „Око Соколово” објављен је акт Соколске жупе Загреб: „Вал нове „слободе“, који је захватио и прекрио ове наше крајеве присилило је многу нашу браћу, многе сестре, да или појединачно или са својим породицама оставе домаће огњиште …… те да … бегају у крајеве, где та „слобода“ својим грешним загрљајем још није угушила сваки племенити осећај, својом циничком хипокризијом није уништила право на живот и опстанак сваког појединца, о коме воле сваком пригодом да говоре баш ти најгрлатији проповедници и следбеници те нове „слободе“. У тим по нас тако црним данима и опет је дошло до изражаја право соколско братство, које је на најефикаснији начин потврдило стару реч, да се у невољи познаје пријатељ. Дошло је до пуног изражаја у нашој драгој престоници и његовом Соколству, у првом реду код братског Савеза, а једнако и код братске Жупе те братских друштава Београд II и Београд VII. Сви сте Ви, браћо и сестре, уложили за наше беднике толико љубави, толико мера и труда, толико физичких и материјалних жртава, да би свака наша реч похвале Вашег искреног и срдачног братства изишла тек бледом и баналном фразом. Наша је једина жеља да би што скорије осванули у нашим „ослобођеним“ крајевима тако светли и радосни данци, да би Вам свима Вашу љубав, Ваше гостопримство могли да вратимо радосна срца………. Вама и свему чланству Ваше жупе наш искрени братски поздрав“.

Друштво је 31.12.1936. имало 217 члана и чланице, 196 нараштаја, 103 деце свега 516. Соколско друштво Београд VII имало је 31.12.1937. 250 члана и чланице, 184 нараштаја, 127 деце свега 516. Друштво је 31.12.1938. имало је 334 члана и чланице, 161 нараштаја, 93 деце свега 588. Соколско друштво Београд VII имало је 31.12.1939. 215 члана и чланице, 198 нараштаја, 101 дете свега 514.

На предлог Бранка Валаџије, прочелника Соколске Петрове Петогодишњице жупе Београд, београдски соколи су се на седници међудруштвеног одбора одржаног 5. марта 1940. у Соко-Матици заветовали да ће пошумити комплекс земљишта у околини Београда, који би се звао „Соколска Петрова шума”. „Соколски гласник“ од 29 новембра 1940. донео је фотографију чланова Соколског друштва Београд VII при пошумљавању „Петровог гаја”. Чланови Соколског друштва Београд VII, у оквиру радова Петрове петолетке, на Лаудоновом шанцу посадили су преко хиљаду садница. Освећењу Гаја краља Петра II присуствовали су Јеврем Томић, председник општине, Данило Вуловић, министар грађевина, епископ Нектарије, В. Поповић, старешина жупе Београд. О значају соколског завета и пошумљавању говорио је Секула Зечевић, старешина друштва. Затим је почело сађење у коме је учествовало две стотине нараштајаца, Привредникових питомаца. Док су остала београдска соколска друштва на радним акцијама учествовала са члановима својих друштава привредникови питомци су били из свих српских крајева. На скупштини жупе Београд 7 априла 1940. просветар друштва Богдан Поткоњак истакао је : „Нестало је центра соколске мисли и рада у земљи где је соколство први пут развило заставу своју, … Остаје једино Југославија, …

Privrednik u Beogradu Чланови Привредника у редовима Сокола

Међутим ни овде не може соко да рашири слободно своја крила, јер није тајна да су у неким крајевима наше домовине, југословенске и соколске идеје постале опасне. … У будуће рад се мора више водити у правцу народне одбранбености”. Прочелник друштва за Соколску Петрову Петогодишњицу Сењатовић Већеслав истакао је да је од завета било извршено : Летње вежбалиште подигнуто је 1939. Нараштајска застава набављена је 1937. Повећање броја чланстава са 73, а нараштај за 240. Основали су фонд за подизање соколског дома. Основали су фонд за помагање сиромашних вежбача и давана је припомоћ вежбачима који су ишли на слетове у Прагу и Софији. Соколско друштво Београд VII прославило је скромно Дан уједињења 1940. у „Дому Привредника”. Пододбор у Соколу VII прикупио је за зимску помоћ 7.500 динара. Др. Лаза Поповић, оснивач карловачког сокола 1904, примио се места председника у Одбору за градњу дома Соколског друштва Београд VII (Привредник). Први пут је дошао на седницу одбора 27.2.1941. Дочекан веома топло, срдачно и братски, позрављен је и примљен. После Априлског рата 1941. Соколско друштво Београд VII било је забрањено, заједно са осталим соколским друштвима Савеза Сокола краљевине Југославије.

Српско привредно друштво „Привредник”основано је 1897. у Загребу. Активност Привредника обухватале су све српске земље. Друштво је пре Првог светског рата сарађивало са соколима и са др. Лазом Поповићем. До 1923. седиште Привредника било jе у Загребу, а тада jе пренесено у Београд. У Дому Привредника било је основано Соколско друштво Београд VII 5 фебруара 1932. Заједно са осталим соколским друштвима Соколско друштво Београд VII учествовало је у соколским радним акцијама. Док су остала београдска соколска друштва на радним акцијама учествовала са члановима свог друштва привредникови питомци били су из свих српских крајева. Соколи су због тога сматрали да ће они бити расадник соколске идеје по целој отаџбини. Соколи из Привредника су помогли рад соколске кухиње за избеглице из Бановине Хрватске. У оквиру радова Петрове петолетке, на Лаудоновом шанцу, чланови Соколског друштва Београд VII посадили су преко хиљаду садница. Др. Лаза Поповић, оснивач српског соколства у Аустро-Угарској монархији, примио се места председника у Одбору за градњу дома соколског друштва. После Априлског рата соколска друштва била су забрањена. Српско привредно друштво „Привредник” обновило је свој рад.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here