ИН4С

ИН4С портал

Ћирилица између Светог писма и судског позива

1 min read
"Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу. И да нема никаквог другог разлога да је сачувамо, тај би био довољан. Ако не знамо зашто је ћирилица забрањивана, можемо да их питамо...", напоменуо је Бећковић.

Пише: Мирјана Сретеновић

„Када бисте некоме рекли да више људи пише ћирилицом него латиницом, не бих вам веровао!“ каже академик Матија Бећковић, коментаришући најављене предлоге измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писма, које прецизније регулишу статус употребе ћирилице у јавном простору.

Тај предлог је био сасвим довољан за отварање бурне политичке расправе у којој су ћирилица и/или латиница заправо нека врста линије раздвајања прве и друге Србије.

Министар Владан Вукосављевић је оценио да је такав „дух времена” и да се људи више опредељују за латиницу него ћирилицу, изразивши бојазан да ће за 10–20 година ћирилица полако бити истиснута из употребе. Стога су донети предлози да се службена употреба ћирилице поред тога што се односи на образовне установе, медије, привредна предузећа и јавне установе свих врста, пропише и у правном промету између правних субјеката; посебно да на ћирилици морају да буду написана имена предузећа, као и називи робе и услуга, упутства за употребу, фактуре, рачуни и потврде.

По садашњем закону, када се текст исписује и латиничким писмом, он се исписује после текста на ћирилици, испод или десно од њега. Што се махом у пракси не поштује.

„Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу. И да нема никаквог другог разлога да је сачувамо, тај би био довољан. Ако не знамо зашто је ћирилица забрањивана, можемо да их питамо… И да ми заборавимо ћирилицу, она не би нестала. Грци, Бугари, Руси нам се не би придужили. Ако бисмо заборавили ћирилицу, не бисмо умели да прочитамо своје тапије, епитафе, своју личну карту,“ сматра Матија Бећковић.

Ћирилица ће опстати само ако поштујемо Устав, каже књижевник Милован Витезовић и предлаже да се донесе подзаконски акт којим би се прописивало поштовање Устава.

„Све што се службено штампа, од уџбеника па надаље, мора да буде на ћирилици, са изузетком националних мањина. Сви знакови поред пута морају да буду исписани и на ћирилици и на латиници, све фирме морају да имају назив на ћирилици. Држава ће силне паре да заради само од наплате казни од оних који немају исписан ћирилични назив фирме,“ каже Витезовић.

Напомиње да ћирилицом пише пола света, „ако рачунате некадашњи СССР и ту чињеницу не треба обогаљивати и претварати је у мањкавост”.

„Нисам против ниједног писма, волео бих да знам и кинески, али га не знам. Сва писма су благодет светске културе,“ истиче наш саговорник.

И Матија Бећковић подсећа да су све наше књиге до новијих времена на ћирилици.

„И врло паметни људи код нас су мислили да је ћирилица технолошки превазиђена. Међутим, Бил Гејтс се није сложио с тим кад је направио програм за кинески, арапски, јапански. Није му био проблем да се смилује и на наших тридесет слова. Можда је чуо како су најпознатији лингвисти оценили да је ћирилица најсавршеније фонетско писмо на свету,“ каже аутор књиге „Ћераћемо се још“.

Ротар: Ћирилица је баш егзотична за туристе

Писац Немања Ротар не верује да је ћирилица фрустрирајућа за туристе.

„Наравно да треба направити путоказе за туристе за лакше сналажење, али исто тако сматрам да је ћирилица за туристе егзотична. Живимо у време кад се тежи унисоности и тенденцијама које поништавају различитост. За мене је различитост нешто што даје смисао, нешто што је аутохтоно. Није ми збуњујуће када видим у страној земљи друго писмо. Замислите када би у Јапану и у Кини све било на латиници. Поништити све и довести га на исто је смешно и тужно. Смисао је у различитости, не у истоветности,“ наглашава Ротар, који начелно мисли да је потез министарства добар.

„Држава треба да штити и језик, али не и да оде у репресију: или то или ништа. Ипак је латиница интернационално писмо и немогуће је искоренити је и вратити се на старо. И то не би било добро.“

Протест против дискриминације ћирилице у Црној Гори

Испред Министарства просвете у Подгорици чланови и симпатизери Нове српске демократије, чланице опозиционог Демократског фронта, одржали су протест због дискриминације ћирилице у тој држави, а након обраћања трочлана делегација је отишла на састанак са ресорним министром Дамиром Шеховићем.

Посланици ДФ-а су упутили захтев министру просвете Дамиру Шеховићу да, сходно уставним прописима и законским нормама, изда јасно и недвосмислено упутство или препоруку директорима, секретарима и школском особљу да се, како је рекао Будимир Алексић, омогући поштовање Устава и да се онима који то желе омогући сведочанство на ћириличном писму.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Ћирилица између Светог писма и судског позива

  1. Postoji nešto mnogo Važnije od ovog zakona za opstanak ćirilice a što niko od Vas nije spomenuo iako ste Vi trebali da budete inicijatori i pokretači te ove najbitnije stvari za život ćirilice.
    Neće ni ovaj zakon naterati Srbe da pišu ćirilicom ako im neko naredi. Šta više mogu Srbi da i ĆUTE što bi rekao Mića Popović, a što može da bude opasno i konta produktivno.
    Zato Ćirilicu treba brani STALNIM I PROMIŠLJENIM RADOM na Grafičkom poboljšanju i unaređenju, a sve to sa puno ljubavi. Samo lepa i dopadljiva ćirilica može pismene privući da sa njom pišu.
    Imamo savršeno fonetsko pismo, ali na žalost grafički zaostalo u Vukovom vremenu. Tu je suština stvari i mesto na kome smo mi Srbi zakazali. Sva slova koje je Vuk dodao u ćirilici su Grafički loša slova.
    Ne samo da smo zakazali i da na ovme nismo radili više od 200 godina, nego o tome i ne pomišljamo da radimo, kao da bi bio greh raditi na unapređenju svog pisma i boljem pismu težiti.
    http://www.graviranje.rs/cirilica_srpska/index.htm

    1. Најљепше, спорно…посебно овај данашњи комунистички фонт са Д као монголоидно А,али она рукописна ћирилица или старија и штампана да…Вуква реформа иако политички мотивисана да се удаљимо од Русије,пошто је ипак реформа и новија веома је добра,практична..јер ми немамо проблем да напишемо ријечи док Енглези,Талијани и Нијемци имају…често не знају како се која ријеч пише, користе више словних знакова за 1 глас, као tsch и сл. али пошто је код њих култура раније закуцала на врата,и нису имали дивље азијате да их стопирају…то је наша предност да добисмо нешто практично. ТАЊУГ није ТАЊУГ него ТАЊУГ,но ТАНЈУГ али то писано латиницом и тако читано доводи до заблуде,у ћирилице не! Један Еглез је наводно оставио сву своју имовину да се у енгл језику направи реформа по узору на Вука и србски…али ништа од тога јер је то данас готово немогуће… Одрицати се наше традциије могу само медиокритети. Гадити се на своје је јадно… истина је да нам треабју нови љепши фонтови, али и то се плански не ради,јер институције држе масони који све раде да онемогуће ћир.којом ни мејл адресу не можемо да напишемо,у електронским банкама у Србији се не може ћир.плаћати рачун..да се испише формулар на нету…и сл..смс поруке су скупље а и не форсирају их..тако да за изумирање наше традиције нису кривци само ОНИ него и МИ.

  2. Обрана (намјерно не кажем одбрана,јер су и наши преци тако говорили) ћирилице је обрана НАШЕГ ЈА. Жеља свих наших окупатора је била латинизација,од Римљана преко Млечана и РКЦ,Беча, Италије, нациста до данас. Нису случајно сви наши изроди погазили писмо предака глагољицу и ћирилицу,тзв Хрвати, Бошњаци сада и Титогорци, Сарбанаси пошиптарени… Треба знати да је то само прва фаза отпадништва. Прво да забораве своје писмо (у ХР сем пар стручњака нико не зна глагољицу да чита) а потом слиједи германизација или романизација.. Ако је сва историна била таква тако је и данас,с том разликом што је данас извјесније у склопу глобализације клањање енгл језику који треба да постане матерњхи нашем народу у будућности,а да се помало устручавамо,по истом принципу да пишемо ћир и да говоримо напим србским језиком. И док су владика Сава Петровић као и стари Дубр. спомињали срб језик под тим именом,издајник Петар Први ни једном не спомену србски језик под тим именом јер је служио Аустрији и Турцима а глумио пријатељство са Русима од којих само новац узима. Ко у то не вјерује нека чита Андију Лубурића,о династији Петровића књига..кад год је требало са Карађорђем да ослобађа наш народ, заказао је и стопирао те акције…Дакле владику Петра Првог цг сепаратисти не наводе случајно да НИ ЈЕДНОМ НИЈЕ СВОЈ ЈЕЗИКИ НАЗВАО СРБСКИМ ИМЕНОМ,само наш језик и сл.славено илирски…док му претходници и послије њега зову србским. То је тако јер је појединце слабог карактера лако поткупити а народ и историју теже.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *