Ципрас Кинезима узима Пиреј?

Алексис Ципрасс је почео, као што је и најављивао, радикално. Његов кабинет је већ на почетку свог деловања повукао контроверзан потез – зауставио је продају већинског удела у највећој грчкој луци Пиреј! Најављена је контрола свих до сада предузетих корака. Стоп за приватизацију односиће се и на луку Солун, као и за грчке електране ДЕХ.

Да ли ће нови дан донети неки нови потез остаје да се види. Као и свака, Сиризина изборна медаља има две стране. Способност и воља новог грчког премијера да их помири, једина су гаранција да његова, екстремно левичарска влада, неће веома брзо отићи у историју.

Аналитичари упозоравају да, с једне стране, Алексис Ципрас жели квадратуру круга, што би могло да значи скори неуспех. С друге стране, ако оствари своје захтеве, па Шпанија, Португалија и Италија затраже исто, односно, ако постане пракса да се дугови не отплаћују, биће то крај поверења у евро и монетарну унију.

Уколико се, међутим, Ципрас нађе на пола пута од ове две крајње опције, могло би да буде добро и његовој земљи и Европској унији. А средње решење назире се у виду мораторијума на грчке дугове. Дакле, не отпис, него пролонгирање њиховог враћања. Само тако би Ципрас светла образа изашао пред своје бираче, а Брисел одахнуо. Поједини аналитичари помињу додуше и варијанту делимичног отписивања дуга, има мишљења и да би ЕУ пристала да „зажмури“ на највећи део, уз услов да се Грчка обавеже да више неће тражити зајмове које нема намеру да враћа.

Први потези које вуче Ципрас, међутим, не слуте на овакав компромис. Не само у економском, већ и политичком смислу. Нова грчка власт се недвосмислено оградила од саопштења шефова дипломатија 28 држава чланица ЕУ, који планирају пооштравање санкција Русији због подршке проруским снагама у Украјини. Ципрасова влада тврди, наиме, да се са њом нису консултовали и да не стоји иза ставова изнетих у овом саопштењу. Очекује се да ће се нови шеф грчке дипломатије Никос Коциас оштро да се успротиви додатним казненим мерама против Русије. Тако да насупрот варницама између Грчке и ЕУ, од Егеја ка Русији и обратно, дувају добри ветрови. Уосталом, прошле године Ципрас је посетио Кремљ и том приликом подржао референдум о независности Крима, казавши да је „намећући санкције Москви, ЕУ пуцала сама себи у ногу“. Чланове проевропске владе у Кијеву, назвао је неонацистима.

Нећемо се плашити сукоба

Нећемо се плашити сукоба, немамо простора за одлагања и грешке – рекао је Ципрас на првој седници своје владе. – Наш циљ је обнова кредибилитета Грчке и достојанства народа. Долазимо да бисмо радикално променили вођење политике. Сириза је већ у среду испунила једно од датих обећања јер је после првог заседања владе, заменица министра за миграциону политику Тасија Христодулопулос изјавила да ће нова влада дати грчко држављанство читавој другој генерацији емиграната, деци рођеној у Грчкој, али и онима који су у ову земљу доведени у најмлађем узрасту.

У среду је Атина донекле ревидирала свој став о „немогућности враћању дугова“, Ципрасовом изјавом да „Грчка неће одустати од својих обавеза када је реч о дуговањима везаним за зајам“. Наводећи да је његов приоритет да помогне онима којима је помоћ потребна, Ципрас је обећао „реалистичне предлоге за опоравак економије“ и најавио борбу против корупције. Ипак, нова влада је поручила да се више неће слепо повиновати ЕУ, те да жели одрживо решење за хуманитарну катастрофу у земљи која, како тврди Ципрас, неће банкротирати. Немачки министар привреде Зигмар Габријел, апеловао је на званичну Атину да буде фер према грађанима Немачке и еврозоне који су показали солидарност према Грчкој. Грчки партнери из еврозоне позајмили су Атини готово 200 милијарди евра у неколико фаза, путем Европског фонда за финансијску стабилност (ЕФСФ) и кроз билатералне зајмове, при чему је допринос Немачке, као најмоћније европске привреде, био највећи. Габријел је рекао да није у реду да једна држава не спроводи реформе, а очекује да њене рачуне плате они који не живе и не раде у њој.

Ципрас је обећао доношење мера за спас економије земље и признао да његова влада нема права на грешку. Такође, према његовим речима, велики значај ће дати политици смањења незапослености. Најавио је нова пореска правила за одмаралишта са системом масовног туристичког одмора ол инклузив. То су са неодобравањем дочекали страни, али и домаћи туристички посленици.

Новоформирана влада и њено противљење мерама штедње, добрано је узнемирило финансијска тржишта, подгрејавши забринутост да би Грчка могла изаћи из еврозоне. У среду су индекси на Атинској берзи пали за шест одсто, након што су претходног дана изгубили три процента своје вредности.

Атинска лука и последице по Србију

Претходна конзервативна влада планирала је продају 67-процентног удела у луци Пиреј, а рок за подношење пријава за куповину тог удела истиче у марту. Кинеска компанија ЦОСЦО која је доставила понуду, већ има 35-годишњу концесију за проширење два највећа контејнерска терминала у луци Пиреј.

Уколико би се од продаје ове луке одустало, последице би сносила и Србија. Брза пруга на линији Будимпешта – Београд, Кинезима је, наиме, интересантна само из визуре власништва над луком Пиреј.

Шанса за Европу

Званични орган Ватикана лист „Осерваторе Романо“ оценио је, коментаришући резултате избора у Грчкој, да је победа Алексиса Ципраса „шанса за Европу“. Са југа Европе могао би сада да „дође подстицај за нову стратегију привредног раста и политику која ће имати предност у односу на технократску спиралу“.

Демократију би требало ослободити од диктата финансијског тржишта, који је створио велике социјалне неравноправности, сматра лист и истиче да циљ ЕУ треба да буде стварање нових радних места и помоћ слабим земљама у инвестицијама. Победа Ципраса је „реакција на политику штедње“ и поновно откривање једног другог пројекта за Европу, оцењује „Осерваторе Романо“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: