ЦГО: У реду је бити другачији

Центар за грађанско образовање ЦГО, поводом Међународног дана борбе против хомофобије, указује на још увијек изразито тежак положај особа другачије сексуалне орјентације у црногорском друштву.

„Упркос солидном законском и институционалном оквиру у борби против хомофобије, посвећеност институција остаје декларативна у највећем броју случајева. Одређени напредак је учињен у раду правосудних институција, полиције и тужилаштва у процесуирању и кажњавању насиља и дискриминације према ЛГБТ особама, док са друге стране кључни документи остају “мртво слово на папиру”“, истиче Петар Ђукановић из ЦГО-а.

Према њиховим ријечима, Стратегија о унапређењу квалитета живота ЛГБТ особа је документ којим се поносно маше као достигнућем које Црну Гору ставља на челну позицију балканског региона у борби против хомофобије.

„Међутим, у пракси структуре које су биле формиране као подршка његовој имплементацији не функционишу“, казао је Ђукановић.

Посљедње истраживање јавног мњења о дискриминацији и хомофобији, које је ЦГО спровео у фебруару 2016, указује да је сваки други грађанин Црне Горе сагласан са ставом да су људи другачије сексуалне оријентације толико штетни да би требало улагати напоре и свим силама се борити против такве појаве, а већина сматра да је хомосексуланост болест.

Више од половине грађана противи се праву ЛГБТ особа да јавно и слободно уживају и изражавају свој сексулани идентитет, на исти начин као што то могу хетересексулци.

„Сви показатељи, нажалост, потврђују да је хомофобија снажно укоријењена у црногорско друштво, које је уз то и изразито ауторитарно и традиционалистичко. Хомофобија се још увијек лијечи с површине, односно спорадично се третирају њене посљедице док узроци остају нетакнути кроз образовни систем, који би било најмудрије примијенити као лијек за ову озбиљну друштвену бољку. Док млади људи не буду учили да прихватају друге и другачије од себе, хомофобија ће наставити да ЛГБТ особе осуђује на живот у изолацији и страху од насиља, по познатом и на жалост за већину грађана једино прихватљивом моделу – а то је живот у четири зида“, казао је Ђукановић.

Више од половине грађана се противи одржавању поворке поноса у свом граду сматрајући да је у питању пуко парадирање сексуалности, док само трећина разумије да се ради о легитимном грађанском протесту против кршења људских права и дискриминације.

„У четири зида, на која се за већину ЛГБТ особа своди читав живот, постоји породица која је по посљедњим истраживањима за 75 одсто грађана средина у којој су ЛГБТ особе најмање пожељне. Оваквим ставом највише су погођене младе ЛГБТ особе, које од најраније свијести о томе да су другачије, бивају осуђене да сакривају свој прави идентитет. Самопоништавање са сексуалног прелази и на све друге идентитете јер несигурност у једно своје ја, суштинско, слаби основу за пуни развој личности. Највећи дио своје развојне фазе млада особа проводи у породици и школи, која је такође хомофобна средина. Тако бројне могућности за развој, не само ЛГБТ особа, већ и читавог друштва заувијек остају заробљене и неискоришћене, закључане у четири зида односно сужене и сведене на један неостварен живот, истиче Ђукановић.

Оцјењује да медији о правима ЛГБТ особа још увијек извјештавају сензационалистички, умјесто да нагласе најважније аспекте теме и исту истражују.

„Неријетко су наслови хомофобне риме које повлађују предрасудама маса“, сматра Ђукановић.

Већина грађана не би гласала за политичку партију која би се у свом програму залагала за права ЛГБТ особа или политичара који је декларисан као особа другачије сексуалне орјентације.

„Иако не би требало да буде препрека, за већину политичких субјеката, за које се политика своди на игру у којој побјеђује онај ко сакупи више јефтиних политичких поена, а не одбрану и борбу за јавни интерес и опште добро, овакав став грађана уточиште је и оправдање за ћутање о хомофобији“,нагласио је Ђукановић.

Јасно поручује-хХомофобија је пријетња цјелокупном друштву, јер се на њу лако калеме и све друге фобије и страхови, а прије свих страх да се буде оно што јеси, да се мисли и поступа слободно, што све носи огромне посљедице и чини нас све заједно жртвама хомофобије и њој блиских затворених погледа на свијет.

„Зато је важно да о појави хомофобије не ћутимо, да се са њом суочавамо и као појединци и као институције, прије свега образовне, јер само таквим дјеловањем можемо допринијети стварању простора за уживање равноправности и слободе свих грађана без обзира на њихова лична својства, која јесу и увијек ће бити различита“, закључио је Петар Ђукановић, координатор програма.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: