ЦГО: Црна Гора на дугом путу од демократуре до демократије
Поводом 15. септембра – Међународног дана демократије – Центар за грађанско образовање (ЦГО) подсјећа на недовољно развијен степен демократије и примјену демократских вриједности у Црној Гори, а нарочито у области владавине права, поштовања људских права и слобода и борбе против корупције и организованог криминала.
Тема овогодишњег Дана демократије Уједињених нација је јачање демократских институција у циљу унапријеђења мира и стабилности, истиче се у саопштењу ЦГО које преносимо у цјелости.
„Црна Гора је, на жалост, и послије више од двије деценије транзиције, далеко од државе јаких институција, а превагу још односе јаки појединци независно од тога да ли имају формалне или неформалне полуге моћи ограничавајући професионализацију и консолидацију институција.
Процесуирање случајева „високе корупције“ остаје неизведено, чак и онда када се покрену неке истражне радње, изостаје утврђивање одговорности за милионске штете које трпи државни буџет, а врло ријетко се уважавају и конструктивне критике невладиних удружења која годинама указују на пропусте у вршењу власти у областима попут запошљавања у државној управи, борбе против корупције и организованог криминала, унапријеђења образовног система, ефикасног одговора на дискриминацију, али и на све тежу економску ситуацију грађана.
Црна Гора није зрела демократија што потврђују и бројни међународни извјештаји. Тако Фреедом Хоусе, у свом извјештају Нације у транзиту 2017, Црну Гору категорише као полуконсолидовану демократију. Ецономист у оцјени стања демократичности рангира у 2017.години Црну Гору најгором оцјеном од референдума и сврстава је у државе са тзв. благим хибридним режимом. Извјештај Европске Комисије о Црној Гори за 2016, као и они за раније године, опомиње на низ обавеза које Црна Гора мора испунити како би достигла базичне демократске стандарде. Крајње су забрињавајуће оцјене попут: „Упркос предузетим корацима, мјерљиви резултати у дијелу успјешних истрага и пресуда, у првом реду за високу корупцију и превенцију корупције, изостају“, „Не постоји напредак у ријешавању случајева напада на новинаре“, итд.
Селективна примјена закона и заштита високих функционера од поступака утврђивања одговорности и пратећих санкција; гласно залагање за поштовање права на изражавање а неадекватно процесуирање напада на новинаре и медије и интензивирање механизама тзв. меке цензуре; декларативна сарадња са НВО сектором уз покушаје дискредитације рада критички оријентисаног дијела НВО; постојање периодичних избора без смјењивости власти која институције третира као партијски плијен –указују да је Црна Гора само формално демократија, која је суштински фасадна, што је чини демократуром – хибридом формалне демократије са елементима диктатуре.
Стога је порука овогодишњег Међународног дана демократија у дијелу потребе постојања и јачања демократских институција важнија можда него икада раније, а посебно имајући у виду и одсуство дијалога власти и опозиције а како би се сложена политичка и економска криза почела превазилазити и друштво консолидовати на одрживим основама, наводи се у саопштењу ЦГО.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Demokratija je put koji smo izabrali i sa koga sada ne možemo skrenuti. Ali možemo raspravljati o tome koji je najbolji oblik vladavine.
Pogledajmo koja su najuspješnija društva na svijetu. U samom vrhu je nesumnjivo Singapur u kome ne postoji ni trunka demokratije. Od demokratskih društava sa Singapurom se jedino mogu porediti Danska i Norveška. Čak je i Njemačka koja je svjetlosnim godinama ispred nas, društvo ogrezlo u ogromnu korupciju u poređenju sa Singapurom. Čovjek koji upravlja Singapurom ima platu preko milion S$ i njegov jedini posao je da se stara da to bude najljepše mjesto na svijetu. I zaista jeste. Nema “slobode štampe“ na koju smo mi navikli i onaj ko priča protiv vlade ide direktno u zatvor. Nema političkih stranaka i izbora. Kad ih pitaju zašto je to tako, kažu da svijest njihovog naroda još nije dovoljno sazrela za demokratiju; a imaju najobrazovaniji narod u Aziji, vjerovatno i na svijetu.
A sad uporedite to sa situacijom kod nas. Sloboda štampe se izvrgla u obično lajanje i pljuvanje. Političke stranke koje ne mogu da dobiju izbore procijene da je vrijeme da se to pitanje riješi na ulici i oružanim ustankom. Poslanici u parlamentu dijele kolegama šamare i udarce i isčuđavaju se zašto im sude. Da ne preskočimo ni one na vlasti, uvijek kada su u prilici kradu i šakom i kapom i nemaju ni trunke obraza i savjesti. Svi vide državnu upravu kao mjesto gdje će rešavati svoje egzistencijalne potrebe i takav sistem bi trebalo ukinuti. Ali na žalost nema nam povratka sa puta demokratije iako to nije sistem za nas. Za nas je najbolji prosvećeni apsolutizam a o demokratiji smo trebali razmišljati za jedno 200 godina, ne prije.