Насловна Друштво Ћетковић: Овај отело је и мој и Шекспиров и Лолићев

Ћетковић: Овај отело је и мој и Шекспиров и Лолићев

0
ПОДИЈЕЛИ

vojin cetkovic nikola duricko otelo jdp 1369899211 318027 Ћетковић: Овај отело је и мој и Шекспиров и Лолићев

Драмски умјетник Војин Ћетковић и овогодишњи добитник награде ,,Раша Плаовић“, изјавио је данас да је велика част што ће и његово име од сада бити на табли у фоајеу сцене ,,Раша Плаовић“ Народног позоришта.

Жири ми је прочитао образложење – постидео сам се

Он је добио награду коју НП у Београду додељује за најбоље глумачко остварење на свим београдским позоришним сценама у прошлој сезони, за улогу Отела у истоименој представи Вилијама Шекспира у режији Милоша Лолића у Југословенском драмском позоришту.
,,То је велика част, и још са онаквим претходницима. Жири ми је прочитао образложење, постидео сам се“, признао је он новинарима на прослави 145 година Народног позоришта.

Народно позориште моја прва кућа

,,Више сам овде играо у почетку него у ЈДП-у. Овде је већина мојих колега са класе. Ту смо на трећој години студија одиграли „Укроћену горопад“ која је била значајна и за нас и за све студенте академије, показали смо да студенти могу да направе квалитену представу и играли је седам-осам година“, рекао је он.
,,Поносан сам на моје класиће, они сада носе репертоар у овој кући“, додао је Ћетковић.

Што се тиче Отела, примијетио је да је представа сада боља него на премијери. ,,Увек је боље кад представа мало одлежи, кад се мало смиримо и ми глумци и еуфорија око премијере и кад сасвим овладамо материјом“, објаснио је он.
,,Овај Отело је и мој и Шекспиров и Лолићев. Добро се слажемо нас тројица“, рекао је Ћетковић.

Наше је да будемо најбољи

На питање коју би следећу улогу играо, одговорио је да ,,овде нажалост не можемо ништа да планирамо“.
,,Живимо како живимо, у земљи у којој живимо. Култура је традиционално на последњем месту. Оно што можемо да учинимо, кад већ дође до тога, јесте да будемо најбољи што можемо на сцени и да покушамо да не допустимо политици да се бави нама и нашим животима и позориштем“.

,,Оно што остаје јесу представе, глумачке бравуре. То остаје, а ко зна ко је био по управним одборима. Ово позориште не би постојало сто и више година да није било добрих представа и великих глумаца, као што је био и Раша Плаовић„, истакао је Ћетковић.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here