Насловна Поглед Чека ли Европу „десничарско пролеће”?

Чека ли Европу „десничарско пролеће”?

0
ПОДИЈЕЛИ

Европска десница је на крилима „брегзита” и победи Доналда Трампа на скупу у Немачкој за викенд најавила национално буђење континенталне Европе.

Шансе да ова, 2017. година, буде година „европског пролећа”, односно буђења континенталне Европе, како су најавили лидери неколико европских десничарских партија, много су веће после „брегзита” и победе Доналда Трампа. Управо на те две карте, уочи предстојећих кључних избора у Француској, Немачкој и Холандији, рачунали су и лидери националних француских, немачких и холандских партија, уз представнике из Аустрије и Италије, када су у суботу, дан после инаугурације новог америчког председника, у Кобленцу организовали самит странака блиских идеолошких опредељења.

„Прошла, 2016. била је година англосаксонског буђења, јер су ’брегзитом’ и избором Трампа започели борбу за властиту слободу. Сигурна сам да ће се ове, 2017. године, пробудити и континентална Европа”, рекла је у суботу лидерка француског Националног фронта Марин ле Пен и кандидаткиња за председника Француске. Ле Пенова, која је и лидер групе „Европа нација и слобода”, која окупља националне и евроскептичне странке у Европском парламенту, искористила је и ову прилику да у Немачкој критикује Европску унију као антидемократску творевину која се бори против националних интереса земаља чланица.

Она је и у недељном интервјуу „Билду” рекла да је Европска унија неуспешан експеримент и да зато с њом треба завршити. „ЕУ је мртва, али то још не зна. Доживела је неуспех у сваком погледу: економском – због веома слабог привредног раста, социјалном – због раста сиромаштва и незапослености, и безбедносном – јер ЕУ није у стању да заштити своје границе и не може да нас заштитити од тероризма”, рекла је она. Још раније Ле Пенова је критиковала немачку канцеларку Ангелу Меркел сматрајући да је њена политика према мигрантима катастрофална.

И лидер Слободарске партије и посланик холандског и Европског парламента Герт Вилдерс заступа непомирљив став према мигрантима, а пре месец дана је у својој земљи проглашен кривим због дискриминације и подстицања мржње против Мароканаца, али му казна није изречена. Он се, најављујући европско патриотско пролеће, присутнима обратио на немачком: „Јуче (инаугурација Трампа) нова Америка, данас Кобленц, сутра нова Европа.” Дочекан је бурним аплаузом, а европски медији, од којих су многима организатори ускратили право да извештавају са овог самита због тога што „нису испунили професионалне стандарде током претходних написа о овим странкама” како је објавио немачки „Велт”, известили су да је ово скуп популистичких, крајње десничарских странака и да је демонстрација силе. Додуше, у проевропској јавности већ је постало уобичајено да се националне европске странке, које доживљавају свој успон залажући се за политику стављања националног суверенитета испред наднационалне политике бриселске администрације, представљају као популистичке.

Le Pen Rojters Volfgang Rataj 409x290 Чека ли Европу „десничарско пролеће”?

Ле Пенова је и на овом скупу нагласила да се нико од учесника, а присутни су били и лидер Алтернативе за Немачку (АфД) Фрауке Петри, италијанске Северне лиге Матео Салвини, шеф делегације Слободарске партије Аустрије у Европском парламенту Харалд Вилимски и Маркус Прецел, посланик АфД и европарламентарац – не може описати као крајња десница. Енергична лидерка француских десничара је рекла да етикету „крајња десница” користе само њихови непријатељи како би их дискредитовали. Европске странке, чији су се лидери за викенд окупили у Немачкој, чланице су групе „Европа нација и слобода”, која има 40 чланова из девет земаља у Европском парламенту.

Ипак, ни око окупљања европске деснице не иде све глатко. Немачки медији су известили уочи овог скупа да није цела Алтернатива за Немачку подржала учешће свог представника у Кобленцу, јер сматрају да заједничко појављивање са Ле Пеновом може да наруши углед странке пред опште изборе у Немачкој.

Критичари политике коју заступају ове странке сматрају да је скуп, за који су организатори рекли да је успостављање заједничке визије „за Европу слободе”, заправо био више предизборни скуп уочи предстојећих избора у три државе, јер странке немају готово никакве користи од јачања међусобних веза. „У питању је само добар пи-ар како би се скренула пажња медија. Разлози због којих људи гласају за ове партије искључиво су национални и на њих не утиче било каква наводна међународна сарадња између екстремне деснице”, рекао је за агенцију Франс прес Тимо Лохоцки из немачког Маршаловог фонда.

Гардијан” је поводом овог скупа написао да би Вилдерсова партија могла да освоји највећи проценат гласова на холандским парламентарним изборима 15. марта, да Ле Пенова фигурира као фаворит на председничким изборима у априлу, као и да се Алтернатива за Немачку нада да ће ући у парламент у септембру.

Што се тиче забране медијима да извештавају са овог скупа, одлука је заиста изазвала прилично контроверзи, а немачки емитер АРД чак је најавио и тужбу због угрожавања слободе извештавања, а директор програма Фолкер Хрес је рекао да је забрана извештавања проузроковала штету њиховој публици јер нису могли да пренесу догађај који је „од великог политичког значаја за овај покрет”.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here