Царичин град код Лебана се бори за УНЕСКО
1 min read
Лесковачки Народни музеј, Археолошки институт из Београда, Републички и Завод за заштиту споменика културе из Ниша почели су велике припреме како би се археолошки локалитет код Лебана уврстио на листу светске културне баштине.
Некадашњи изглед Царичиног града
У лесковачком музеју објашњавају да је на изради Стратегије за истраживање, заштиту и презентацију археолошког налазишта ангажовано 12 водећих стручњака из ових институција, па се верује да би планиране активности могле да резултирају и позитивном одлуком Унеска.
Истраживања археолошког локалитета Царичин град, за који се претпоставља да га је подигао римски цар Јустинијан Први у близини места свог рођења, трају више од сто година. Ово јединствено налазиште из шестог века нове ере, иако је живело само око 80 година, археолозима је важно и због тога што на том месту пре али ни после рушења никада ништа није грађено. Упркос значајним открићима током многобројних истраживачких кампања посетиоцима је мало тога доступно. Зато ће наредни кораци стручњака бити усмерени и ка презентацији овог локалитета.
Царичин град се простире на око 100 хектара, па је неопходно да се најпре реше имовинско-правни односи, да се уради детаљан урбанистички план са помоћним објектима и да се припреми стратегија развоја која се односи на сређивање и конзервирање локалитета – објашњава историчар Верољуб Трајковић из комисије која ће се бавити овим послом.
Један од приоритета биће подизање надстрешница над мозаицима који су деценијама покривени песком, иако су нешто највредније чиме овај локалитет може да се похвали. Осим двадесетак квадрата у крстионици, Царичин град има прелепе мозаике још на три места, а највеће површине, од око 300 метара квадратних, представљају под једне базилике са трансептом.
Ускоро би требало да почне уређивање досад неистраженог локалитета
Одлука Унеска зависиће од брзине и квалитета прикупљене документације, али се сви надају да би она могла да буде донета у наредних неколико година. Тако би Царичин град, поред Ромулијане, био једини археолошки локалитет у Србији на листи светске културне баштине.
МОДЕРНА ТЕХНОЛОГИЈА
ИстраживачиЦаричиног града су дошли до довољно података и спремили материјал на основу којег је могуће израдити и једну од најсавременијих виртуелних презентација. Посетиоци би тако, уз помоћ специјалних наочара, могли да шетају кроз град, а пред њима би се подизали некадашњи споменици, фортификације, бедеми, куле, капије и зграде.
Ускоро би требало да почне уређивање досад неистраженог локалитета,
МЕТРОПОЛА У МАЛОМ
Претпоставља се да Царичин град имао све садржаје као и највеће римске метрополе само што су они мањих димензија. Имао је водовод, канализацију, фонтане, велику цистерну и водоторањ, неколико јавних купатила, пет мостова, брану, језеро, житницу, пет система одбране, као и принципију, седиште војног команданта и архиепископски двор. На овом локалитету пронађено је шест царских и 25 црквених печата, а међу њима и печат архиепископа Јована који се помиње у изворима тога доба
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
