Царе, Царе господаре колико је сати?

Ко год од обичних грађана Црне Горе , у будуће буде наишао на причу црногорске власти о националном питању (теме типа језик, идентитет и тако то) или се буде дивио Евро и НАТО достигнућима овога режима, највећи је наивац и безумник.

Послије најава Владе Црне Горе о буџетској и економској политици у наредној години мислим да је свима све јасно.

Једном ријечју срамота.

Фигуративно речено овај режим је подигао завјесу на сцени пред почетак последњег чина нашег трагичног комада који се зове „ Како смо од младих и лијепих постали богати и безобзирни „.

Свето пије кафу у Београду а Мило се спрема за далеке дестинације. Њихов политички окот квази популистичким мјерама довршава пљачку сопственог народа. А народ као народ, вјерује да је то што му скидају са леђа кожу, за његово добро.

Симовић убјеђује народ да је смањити његових хиљаду и кусур примања за осам посто исто што и смањити сиротињских стотину и деведест на стотину и четрдесет! То се извините зове издаја сопственог народа! То што га безобзирно пљачкају тјерањем у дужничко ропство живјећи од погане тајкунске милостиње.

Дакле ко год буде од овог народа ћутао и макар из голог егзистенцијалног страха пристајао на тренутну друштвену ситуацију у Црној Гори пристаје да буде роб за вјеки вјекова, он и његово потомство. Слуга и роб синовима и браћи ових што су се склонили са власти а сви заједно слуге страним патронима ове власти.

Дакле Царе, Царе господаре колико је сати? Вријеме је да се сви скупа у очи погледамо и одговоримо прво себи на основно питање да ли желимо да живимо у оваквом систему вриједности и неправедне расподјеле друштвене добити?

Ја мислим да поштени одговор на ово питање дугујемо прво својој дјеци која треба тек да стасају и остваре се у овом друштву. Да ли ће наша дјеца живјети или побјећи из Црне Горе, зависи од нашег кукавичлука или грађанске храбрости и мудрости да мијењамо овакав накарадни систем вриједности који нам намећу браћа и кумови. И не, није тачно да је довољно промијенити власт другом политичком партијом на изборима! Политичке партије су само блиједе копије партија на власти, то јест услужни сервиси центара моћи из сијенке. Моћних капиталиста који мисле да држе наше животе у својим рукама.

Царе, Царе господаре колико је сати? Да ли је Цар го? Има ли ко Цару да каже колико је сати у Црној Гори? Има ли ко мени да каже да ли је Свето Маровић попио своју кафу без шећера и да ли је вријеме да између осталих и он врати оно што је неовлаштено узео од мене и моје дјеце? Има ли ко мени да каже да ли је дошло напокон вријеме да Прва банка постане друга или трећа банка? И да ми каже да ли баш све ћерке и синови дужносника власти морају бити вундеркинзи који имају добро плаћен посао и луксузне станове и пословне просторе? Да ли има ко да ми каже докле ће полуписмени бизнисмени, дојучерашњи шверцери, изигравати господу којој пролази утаја пореза и друге махинације?

Одговоре на побројана питања и на многа друга која ме муче годинама тражим од свих нас. Одговоре тражим прије свега , од мојих колегиница и колега који образују и васпитавају у школама нове нараштаје овог друштва. Просвјетљивати младе главе наших ученика не можемо ако нијесмо спремни себе просвијетлити и рећи доста је оваквог живота Царе. Вријеме је Царе да и ти погледаш на свој сат од сто хиљада евра. Вријеме је Царе да Ти одговориш колико је сати?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: