Цар није знао…

Пише: Чедомир Антић

Србија је, без сумње, срећна држава. Само да још нема интелектуалаца који у приватним круговима, на сајтовима које чита мало људи углавном одлучних да их „оборе“ и по новинама које не купује просјечан, а поштен свијет не прихватају ту срећу и њене доносиоце…

Били бисмо у Европској унији, можда и у НАТО-у, и то гратис, мада то нисмо ни тражили. Народ, истина, живи лошије него раније… али то је због претходне „жуте“ владе (у којој је био и сада владајући СПС), привреда је слабија него прије али то је због поплава (у којима није страдала нити једна фабрика), наравно ту је и свјетска криза (која траје још само у Европској унији, коју толико цијенимо).

Коначно, ту су и „мангупи из наших редова“ фраза је Лењинова, али да се зна: ако неко злоупотребљава власт то је последица чињенице да премијер Вучић нема сто очију и руке дугачке пет стотина километара које би стигле до најудаљенијег села гдје киша пада или Сунце сија само зато што је на влаети Српска напредна странка…

Велика је правда Вучићева… Ево, недавно када је у гштању био његов рођени браг он је јавно рекао: „Нека си ми сто пута брат… Не смијеш да кршиш државне законе…“ И заиста на геј паради у једином инциденту учествовала су браћа нашег премијера и. градоначелника. Како су праведно, строго, без родбинске мекоте кажњени…

Вучићев брат Андреј, иако су га жандари тукли само зато што су некако сазнали да је брат омражног српског премијера, данас трпи невиђене последице. Сви учесници осим њега су суспендовани. И њега би вјероватно суспендовали, али прво мора да се запосли тамо гдје би могли то да учине. Запошљавање по партијској линији данас је немогуће, из државних служби отпуштају, а у њима не запошљавају. Затим је скупштинска већина дошла у сукоб са заштитником грађана који је узео младог Вучића у заштиту од старијег…

Фотељаши и грађани

Коначно, када нису успјели да спријече заштитника Јанковића да урушава премијеров углед, штитећи с позиције добро плаћене функције наводно независног омбудсмана премијеровог брага, онда су се досјетили да је исти некад служио војску па су одмах напали начелника генералштаба кога је у одбрану морао да узме предсједник Николић и додијели му једно од својих познатих одликовања…

Али, нису сви као храбри и неуморни предсједник српске владе. Ево, рецимо, предсједник Николић… Њихови односи су изврсни, само некако има много новина које једног неумјерено хвале, а другог вриједно грде…

И баш централна Србија, гдје је Николићево страначко упориште, постала је мета унутрашњег прочишћавања СНС-а… Радомир Николић, иредсједник извршног одбора СНС-с, градоначелник Крагујевца и син предсједника републике управо обилази одборе странке у Нишу, Чачку… И дијели „катил-фермане“, политичке свилене гајтане за самодављење, појединим функционерима. Зашто их смјењују? Стари Атињани имали су установу „остраковања“ без кривице су протјеривали углсдне грађане чија би популарност могла да угрози демократију.

Стари Спартанци су одржавали ,,криптију“ тајна ногубљења обесправљених становника за које би наслутили да су отресити и снажни довољно да побуне своје остале сапатнике. Чини се да је тако и овдје… Паћеници се буне нису учинили ништа лоше, тврде… Не препознају се у оцјенама да постају „фотељаши слични жутима“. Од свих прилично празњикавих пребацивања једино конкретније јесте да су се политички међусобно спорили…

Страначке кабадахије

Ко је још чуо за тако нешто? Има ли то негдје да се у војсци и полицији расправља о политици? Нема нигдје. Зашто би онда страначка војска у Српској напредној странци расправљала о политичким темама? То је знак доколице и сумње у праведно вођство. Све то је у озбиљним европским демократијама, рецимо, у Црној Гори ( лидеру региона и будућој 41. чланици ЕУ после Киргистана, а прије Босне и Херцеговине, Војводине, Косова и, посебно, Србије) НЕДОПУСТИВО.

Страначке кабадахије ће бити смијењене… Њихова непочинства неће бити објелодањена, под условом да их има. Важно је да премијер не мора да преузима одговорност у њихово име… Није му лако ни да одговара (истина без последица) за своје министре који на линији службе морају да некако докторирају, дочекују хеликоптере, безуспјешно се баве егзотичним ресорима што им је увалио премијер кога сурови закони спречавају да све ради сам… Још му требају и ти локални властодршци са „ограниченом одговорношћу“!

Ево како су у Новом Саду предузимљиви. Спријечили су отцјепљење Војводине. Промијенили статут аутономне покрајине. Донијели граду и сјеверу земље једно „ново доба“. Хтјели су да митингују ради премијера, али је он скроман какав је то одбио. Сада митингују славећи своју државотворну побједу. Парола им је: „Војводина је Србија“. Премијер никада није чуо тако ефективан слоган.

Да је тако нешто којим случајем икада чуо, знао би да не може да не успије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: