Чађо из затвора: Полиција инсценирала удес, па покушала да заташка

У садржајном, интимном и потресном писму својој породици Михаило Чађеновић из спушког затвора говори о тешкоћама којима је изложен, саобраћајном инциденту, губитку свијести, покушају да га сломе, преноси Демократски фронт на својој званичној Фејсбук страници.

„Његово писмо потврдило је наводе Демократског фронта да се радило о нападу који се могао завршити са трагичним последицама“, наводе из ДФ-а. 

Како кажу, Михаило Чађеновић, који је већ неколико мјесеци без једног јединог доказа по линији тешке неправде утамничен у спушком затвору, у потресном писму својој породици свједочи о тешким условима у којима се налази.

У писму говори и о најновијим дешавањима током којих је био озбиљно физички повријеђен зашто је Демократски фронт директно оптужио Миливоја Катнића и његову дружину.

„Подсјећамо јавност, да је Демократски фронт у неколико наврата упозорио Миливоја Катнића да се не игра са животом Михаила Чађеновића, а да је након овог догађаја јавност обавијестио да се радило о покушају убиства о чему је најбоље свједочанство дао Михаило Чађеновић у самом писму“, саопштено је из ДФ-а.

Иако није било никакве потребе да он присуствује судском процесу, подсјећају из тог политичког савеза, на коме се расправљало о прихватању оптужнице и супротно његовој вољи, насилно је одведен према Вишем суду у Подгорици.

У уводном дијелу писма Михаило топлим ријечима поздравља своју породицу и родбину која већ мјесецима непрестано брине о њему и његовом здравственом стању. Не кријући изненађење зашто је на дан рочишта спектакуларно спроведен до Подгорице као да спроводе Ал Капонеа, Џона Готија или Пабла Ескобара, а не момка који никада није ни прекршајно ни кривично осуђиван.

Михаило каже: ,, … Онда су дошла два комбија специјалаца да прате ове двије марице ЗИКС-а, да би то изгледало толико опасно, као спектакл за медије да испадне да смо ми опасни криминалци. Онда је почела јурњава кроз град са сиренама, насиље над саобраћајем што до сад када су ме водили код доктора није била пракса.“

Чађеновић у писму наводи да је неколико полицијских возила почело непотребну, хистеричну јурњаву праћену сиренама, прикладнију за акционе филмове него за рутински одлазак на рочиште. Током јурњаве једно од полицијских возила удара у марицу у којој је- баш он.

„У секунди сам изгубио свијест, и уво ми је било модро и натекло а кожица иза ува била ми је напукла и ишла ми је крв.“

По доласку у суд након инцидента, о свом лошем здравственом стању у том тренутку, Чађо пише: ,, Имао сам у суду, док смо чекали, два пута повраћање и толико ме глава бољела и лоше ми је било.“

По повратку у ЗИКС био је затечен изостанком адекватне реакције медицинског особља које је одбило да га пошаље у Ургентни центар.

„Одмах сам знао да ће покушати да заташкају као да се ништа није десило. Знао сам да то није одлука некога из затвора већ оних који су их позвали телефоном.“

Тек након пола сата Чађеновић је одведен у Ургентни центар гдје му је стављена ортопедска крагна због повреде врата и санирана повреда иза ува. Као што је јавности познато, полиција је све вријеме одбијала његове правне заступнике да га виде.

„Послије је дошла и полиција, правила записник и изјаве узимала тако да сам имао осјећај да је и доктору наређено да ништа не пише да не би ко одговарао- као да сам ја само фолирао.“

Све ово умножава разлоге за бригу и озбиљно појачава кривицу, указују из ДФ-а, оних који су Чађеновића послали у затвор, покашавајући очигледно да Чађеновића физички сломе јер духовно и морално не успијевају, о чему сам Чађо свједочећи о тешкој ситуацији у којој се налази, каже:

„Мучнина ми је. Издржаћу. Волим вас све.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: