Булатовић: Законом ЦГ дескриминисани мајка и дијете

Мајка која ради и у 7.00 остави дјецу у вртић, обично државни пребукирани, гдје у групи борави у просјеку 40-50 дјеце, не види ту дјецу готово читав дан, најчешце до 16 сати или дуже, саопштила је Борка Булатовић, чланица Предсједништва Демократа.

„Нећемо доводити у питање квалитет боравка и садржаја у вртићима, али с обзиром на бројно стање у групама, ко год да је са њима, па и да је мађионичар-педагог, не може пуно радити на њиховом васпитању и едукацији у толикој групи, поготово на развоју било каквих индивидуалних вјештина, афинитета, талената…“, наводи Булатовић.

Каже да мајка која ради, ма колико дјеце да има, утолико је у тежем положају у чистој релацији мајка-дијете, у односима васпитања, учења гдје је хендикеп неспоран. „Са друге стране, мајка која је кући са дјецом, остварује свакодневно непосредан, временски много дужи контакт са својом дјецом и највише утиче на њихово васпитање и одрастање.“

„Задржимо се само на педагошко-васпитном аспекту, нећемо помињати питања типа: Је ли дијете јело, како је јело, је ли спавало. Материјална страна је оно што је проблем и тешкоћа мајкама које не раде. Али и ту би онда требало направити разлику зашто нека мајка не ради. Овдје оправданост “незапослености” видим само код мајки дјеце са инвалидитетом или дјеце са посебним потребама, дакле код здравствених проблема који траже константну његу и присуство родитеља, евентуално оних које су на бироу годинама. Али то што “нема посла” у оквиру струке и квалификација, не значи да се не може радити што друго и прихватити посао испод степена струке да би се материјални положај побољшао“, истиче се у саопштењу.

Сматра да жене на сеоским домаћинствима и газдинствима су на неки начин  посебна категорија. „Али са првобитно поменутог аспекта одвојености дјетета од мајке већ од 12 мјесеци живота, оне су у бољем положају јер посао на газдинству у великој мјери дозвољава мајкама да буду уз своју дјецу, која, ето на крају да додамо, и да бораве на пољу, у предности су над дјецом у вртићима која по читаве дане бораве или под климом,  поред ТА пећи, у загушљивим просторијама и слично. Па и у том случају, та дјеца уживо годинама не виде краву, овцу, кокошку, ако немају бабу и деду на селу. Помало иронично, али И тужно…Зар то није дискриминација већ на старту.А ако још почнемо о томе колико “бенефита” мајке које раде и рађају имају код појединих послодаваца, онда ћемо баш доћи до сржи тога колико су те жене дискриминисане и колико би им овај закон помогао.“

„Све у свему, сваку жену која рађа треба стимулисати на овај начин, било да је запослена, домаћица, пољопривредник, предузетник. Самим тим што рађа, она доприноси овој земљи више од било којег пројекта “од националног” значаја који нам се сервирају свакодневно крчећи, нам пут у Европу од које смо отпали. Но, за то немамо пара, надлежна министарка то зове додатним наметом,  оптерећењем…  инвестиција у живот,  у нацију,  у будућност, њој је оптерећење. То што ћемо изумријети као диносауруси, то није битно.  Важно да се ми “интегришемо”, није важно хоће ли нас бити…“, закључује се у саопштењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: