Насловна Насловна Булатовић: Резолуција о уласку у НАТО је доливање уља на ватру

Булатовић: Резолуција о уласку у НАТО је доливање уља на ватру

5
ПОДИЈЕЛИ

Мјесец послије уласка представника дијела опозиције (УРА, СДП и Демос) у реконструисану владу Мила Ђукановића, учинак нових министара негативно оцјењује Предраг Булатовић, функционер Демократске народне партрије Демократског фронта, истичући да оно што су урадили Ранко Кривокапић, Жарко Ракчевић и Миодраг Лекић није пут контроле избора, већ учвршћивање позиције актуелног премијера.

„Демократски фронт је у цијелој овој причи од почетка био јасан, указујући на то шта доноси реконструисана влада. Уз све већ раније речено, сада додајем и то да Влада још нема министра пољопривреде, јер је претходни само послије седам дана поднио оставку. Друго, десет дана од њене реконструкције, 28. маја, било је нужно да се по такозваној дубини и ширини постави двеста кадрова ове тројке, али као што видимо до данас их је постављено само око 80. Како ће онда да врше контролу рада Владе, када нијесу способни да своје кадрове поставе на мјеста која им припадају? Још се чека кадар за функцију генералног секретара Агенције за националну безбједност“, казао је Булатовић за „Новости“.

Било је најава да ће се спријечити тзв. дупло гласање. Шта је урађено?

„То је за нас у ДФ једно од кључних питања, али се о њему ништа не говори и не ради. Све то је доказ да су Демос, УРА и СДП у Владу ушли искључиво из страначких интереса. Знамо да СДП то чини због удомљавања једног броја кадрова, УРА да би реализовала економске интересе свог лидера. Највеће изненађење је бивши предсједник ДФ-а Миодраг Лекић, који је, несхватљиво, директно пружио руку ДПС и Милу Ђукановићу. Све то је утицало на то да се политичка криза не рјешава, него продубљује.“

Кризу појачава питање чланства у НАТО. Најављена је и нова резолуција у парламенту. Је ли то оправдано?

„Скупштина Црне Горе је у септембру изгласала резолуцију о НАТО с циљем да се издејствује позивница у војни савез. Ова резолуција иста је као претходна и по мом мишљењу је непотребна. Њена улога је да уочи НАТО самита покаже, наводно, опште расположење у Црној Гори, не би ли се убрзао процес ратификације протокола о приступању од стране земаља чланица. Ми у ДФ уочавамо да је форсирање резолуције покушај да се покаже како ширење НАТО није заустављено и да је она пријетећа порука Русији, због чега Москва не гледа благонаклоно на овакво понашање Црне Горе. Парламентарна већина тим форсирањем дестабилизује државу, јер је већина њених грађана и даље против чланства у Алијанси.“

Шта би онда било најцјелисходније урадити?

То је договор да се одлука о евентуалном учлањењу у НАТО донесе на референдуму. Све друго је ризично и конфликтно.“

5 КОМЕНТАРИ

  1. 7
    1

    Svemu će okrenuti leđa, i Rusiji. I malo jada što je u njihovo ime, mo i u naše. Kao što kaže onaj aforizam: u ime naroda a u svoje prezime.

  2. 7
    1

    „Opozicija“ je dokazala ono što im se govorilo da su, a samo su oni tvrdili da su nešto drugo. Došli smo dotle da puštamo da bude instrumentalizovani od strane onih koji su nas bombardovali i to protiv Rusije. Postali smo igračkica. Poniženju kojem je izložen ovaj narod nema kraja

  3. 0
    2

    Шта би било кад би било ,нпр. гласа се сјутра у скупштини ко је за НАТО а ко против, за шта ће гласати посланици из ДФ-а

  4. 2
    0

    Da li je moguće, uvaženi moj, da još uvijek nemamo ministra poljoprivrede i ruralnog razvoja? – samo trenutak: na koju klupu ćemo sjesti, danas je baš, dobro veliš, prozračno u Njegoševom parku, i krošnje su, dabome, napucane vegetacijom, dok love niske, naivne oblake, koje nježno posmatra bista G.S Milutinovića – i da smo baš tu zapeli, usput sve kapacitete usmjeravajući ka NATO-u, na taj način debelo zanemarujući svetu njivu kao i etičnu lopatu, zaboravljajući, zar ne, da nas je sve ove vijekove upravo ova kombinacija održavala i spasavala, ali, politika se neprekidno urbanizuje (betonizuje) tako da lažna opozicija (evo jedan belfie za ovu trojku!!!), bogme, evo, sve su prilike, izbjegava pomenutu lopatu, vidjevši se, isključivo, jedino i samo u briselskom izdanju, sa buketom golubova i prazničnim osmijehom, ili, katkad na Skadarliji, uz bocun belog vinca, napajajući se starogradskim pjesmama, sve dok diplomata u višnja džemperu iz Bara ne hitne sms u kojem stoji: Prvi zamjeniče!, kad će obećana partija tenisa, ti biraj podlogu a ja ću navijače, Krivokapić može biti sudija, Azra sakupljač loptica, preduzeće-Rakčević nek’ sve finansira, a Pajkiju je dovoljno da pridržava suncobran između gemova, ako se slažeš Goca, koji, zaista jesi, prvi „pjesnik“ koji je posegnuo za pendrekom. Jesi, i neka si!
    Mladiću, jesi za poštovanje, i raduje me da se pronalaziš u mekokrilom Šeliju kome je, kao što znaš, uspjelo jednom da gane mermernog Anđela, međutim, molim te, povjeruj – i dalje nemamo ministra poljoprivrede, božiji čovječe! Da li je, evo ti mi reci, dok osluškujemo kako vrabac recituje obojane tonove: da li je moguć bilo kakav napredak, ako se iz njegovog programa izuzme ministar poljoprivrede?! Zato ti i ponavljam, pusti priču o NATO-u, to su neke druge stvari, i veći interesi, koji kanališu svoju politiku preko ambasada koje „naši“ političari „bezuslovno“ grle; mene brine, ako me već cimaš na ovu temu, gdje se izgubi ministar poljoprivrede, jer kao okoreli planinštak, stvari ne gledam s visoka, već poštujem zemlju, držim se one stare i dobro provjerene: čovječe koji si od zemlje, u zemlju se vraćaš!
    Lako mi je za neobavezne esejiste (te mediteranske tipove koji su napućeni i ležerno odjeveni, ponegdje se ugledajući na agenta 007, dok se vozaju u uglancanom kabrioletu bez tablica, pjevušeći otvorenom magistralom Frenk Sinatru, misleći: da bi se bilo diplomata, nije nužno biti i biće!), i slatkorečive ministre policije što drže samo do rimovane poezije, nego, šta ću sjutra, jadan ne bio, bez krtole i staroga sira, o čemu ću vazadan, ne mogu kao ti, napajati se samo Geteom, jer taj visoki stil zahtijeva popodnevni čaj, tako drag Rolan Bartu.
    Ponavljam ti, mladiću: mani se priče o NATO-u!… Vidiš i sam (bio veseo!), „opozicija“ nam gotovo ništa ne rabota u novoj vladi; Pajki polako počinje dijeliti apstraktni fatum FiJipa, dok Demos, zijevajući u praznim salama u kojim tobož organizuje novi opštinski odbor, jeste prava dilema (ne)postojanosti. Nemoj da mi te obmanjuju geopolitičke stvari – ovdje se radi o luku, krtoli i starome siru: bez prizemnog ministra poljoprivrede, imaš da misliš kao istinski pjesnik, što će reći, praznog trbuha, pa ti gledaj da reaguješ pravovremeno i valjano.
    Dakle, novocrnogorac odbija lopatu (& grabulje), i jedino bi živio na relaciji pegiš-bu2, po mogućnosti u nekom džipu (po ugledu na Gogu!), neprekidno u online-u, jer taj ti je, zatrpan poslom preko glave, treba, što žešće afirmisati priču NATO, treba još malo poraditi na Rječniku, i utabati kriminalne tragove, prodajući onu – da je vječna Crna Gora!
    Pozdravimo se: SLOBODA ILI NIŠTA!!!

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here