Будућност се брани словом, а не дај Боже оловом

На књижевној трибини ,,Ријеч“ у цркви на Малом брду у Подгорици, уприличено је вече посвећено 520. години од објављивања ћириличног „Октоиха“. Домаћин вечери био је књижевник Гаро Јовановић, док су на скупу говорили Веселин Матовић и Веселин Ракчевић. Гост вечери била је пјесникиња Татјана Вујовић Костић.

У поздравној ријечи, Јовановић је истакао да је штампање прве ћириличне књиге на словенском језику један од најзначајнијих датума српске културе.

„Октоих је ремек-дјело љепоте и наш камен темељац на коме смо подигли нашу данашњицу. Њиме се одржава наша прича и ми сами. Ми јесмо ћирилица – казао је Јовановић.

Пјесник Веселин Ракчевић се осврнуо на историјат и услове настанка прве ћириличне књиге у овом дијелу Европе.

„Први српски буквар не настаје у Србији, већ настаје у Црној Гори 1597. године. Под истим именом, „Српски буквар“, опет не настаје у полуослобођеној Србији, која је у вазалним односима, већ 1835. године на Цетињу штампа се у штампарији коју је донио Његош – подсјетио је Ракчевић. Он је, између осталог, казао да се дух и биће народа сада и у будућности треба бранити словом, „а не дај Боже оловом“.

Веселин Матовић је казао како је трагично то што се у свим уџбеницима посвећује пажња „Октоиху“, а ни један ученик не зна ни један редак, ни један стих из ове књиге.

„Не постоји ни један ђак, ни један професор, осим можда неки ријетки историчар, или неки посебно заинтересован професор, а таквих је веома мало, који уопште зна шта садржи та књига. Знају једино свештеници – казао је Веселин Матовић. У сваком уџбенику постоји када је штампана, како, каквим словима, на каквом папиру, али не постоји оно најважније – шта садржи та књига, сматра Матовић, додајући да ,,ми не знамо шта славимо и чему се дивимо“.

Један од најважнијих и највећих пројеката са стране јесте да треба српски језик и српску културу сабити у границе данашње Србије. Такву намјеру најбоље показује закон о личним исправама у Црној Гори гдје се директно латиница идентификује са такозваним црногорским језиком, а ћирилица са српским језиком. Када тражите личну карту на српском језику они ће вам је урадити ћирилицом, а ако то не кажете на шалтеру и не испуните онај формулар они ће вам је одштампати латиницом – казао је Матовић, додајући да је то један шири пројекат који почиње од Загреба, преко Босне, па до нас. Он је подсјетио на прошлогодишњи симпозијум Хрватске академије знаности и умјетности који је бројао око 30 учесника, под називом „Хрватско ћирилично насљеђе“.

„Све што је штампано ћирилицом на простору Босне, Дубровника, Славоније, Далмације, Лике, Хрватске, свих тих простора од Враћеновића, па надаље, они су то прогласили хрватским ћириличним насљеђем. То је цинизам који се ради непуних 20 година, пошто је у тој истој Хрватској спаљено око три милиона ћириличних књига и гдје се и дан данас ћирилични називи разбијају маљевима и прогони ћирилица – казао је Матовић.

Црна Гора се на сва звона хвали том ћириличном књигом, „Октоихом“, а сва је прешла на латиницу и њу узела као своје ново државно писмо, навео је Матовић, сматрајући то још једним неподношљивим цинизмом.

„Трећи цинизам је да је „Октоих“ црквена обредна књига и то православног обреда, и да Црна Гора додјељује своју највишу награду у области културе и образовања која носи име те књиге, али та Црна Гора забрањује вјерску наставу у образовању – казао је Матовић.

Вече је стиховима уљепшала никшићка пјесникиња Татјана Вујовић Костић, казивањем стихова из књиге која је у припреми. Она је казала да јој је посебна част присуствовати прослави овог јубилеја у прелијепом здању Момишићке цркве.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: