Број ритуалних убистава дјеце у Уганди у порасту

Када неко дијете нестане у централној Уганди, сељани у правилном ритму ударају у бубњеве, што је знак спасиоцима да одмах крену у потрагу, док други на мотоциклима покушавају да блокирају све излазе из области.

Као одговор на отмице и ритуална убиства дјеце у Уганди, села су створила једноставан али врло ефектан систем упозорења на отмице, који је до сада спасио најмање двоје дјеце ове године.

Иако је проблем убиства дјеце у ритуалне сврхе пријављен у неколико дјелова Уганде, Буикве, село на обали Викторијиног језера, нарочито је однедавно изашло на зао глас, као вјештичја престоница земље.

Једно од три домаћинства у Буиквеу има властита светилишта, тршчаре у којима се може добити савјет такозваних врачара, што је застрашујућа статистика која објашњава надмоћ сујевјерја које пријети животима многе дјеце, па чак и одраслих. Неки врачеви користе дијелове људског тијела за справљање напитака за успјех на пословном или љубавном плану, или за лијечење људи.

У Буиквеу је осморо дјеце отето и ритуално убијено ове године, а остаци њихових искасапљених тијела бачени су у жбуње или на плантаже шећерне трске, рекли су локални званичници.

Широм Уганде у 2013. отето је 729 дјеце, према подацима полиције, која је такође навела да је забиљежено повећање од 39 одсто злочина против дјеце у прошлој години.

Систем узбуне у Буиквеу је најбољи начин да се зауставе отмице дјеце, а да се не жигошу традиционални исцјелитељи, од којих неки нису умијешани у убиства, рекао је Обед Бјамугиша, из хуманитарне групе Ворлд вижен, која сарађује с локалним властима на спрјечавању убистава.

Систем за упозорење чини да жртвовање дјеце постане брига свих грађана, додао је он.

Његова група је дистрибуирала велики број бубњева и мегафона који су инсталирани на крововима продавница у Буиквеу, а планирано је још њих. Становници Буиквија оформили су комитете за упозоравање, који блиско сарађују с цивилним групама и полицијом.

Дјеца се охрабрују да се из школе враћају у групама, рекао је један члан тог комитета, који је ритуална убиства описао као феномен базиран на ,,примитивним вјеровањима“ о очувању здравља.

Чак су и очеви понекад осумњичени за умијешаност у нестанак сопствене дјеце. Када се ради о отмицама, угроженији су дјечаци од дјевојчица, јер њихове уши нису пробушене. За најозбиљније болести или проблеме, врачеви траже тијела дјеце која немају недостатке на кожи, ожиљке или пирсинге, кажу локални лидери и сељани.

У последње вријеме, међутим, отимане су и убијане чак и дјевојчице с пробушеним ушима, због чега су, како наводи Бјамугиша, пирсинзи постали непоуздана превентивна мјера заштите.

Уплакана мајка, Џулијет Набирје, описала је за АП, како је једне јануарске вечери њен бивши момак отео њеног четворогодишњег сина, рекавши јој да ,,заборави на дијете јер га више никад неће видјети“.

Тај мушкарац, луталица без дома, има историју криминалног понашања и власти вјерују да је дјечак у великој опасности, тако да су покренули јавну кампању да пронађу дијете, што је резултирало и његовим проналаском.

У једном другом случају, дјечак је спасен непосредно прије него што су његови отмичари почели да му одсијецају главу. Он је после тога оперисан, како би му били поново повезани вратни нерви, рекао је Бјамугиша.

Неке породице, међутим, нису имале такву срећу. Тјелесни остаци једне шестогодишње дјевојчице пронађени су разбацани на једној плантажи раније овог мјесеца. Спасилачки тим стигао је неколико дана прекасно, дијелом и због тога што породица дјевојчице није одмах пријавила њен нестанак, рекли су локални лидери.

Када је сеоски вођа спасилачки тим одвео до мјеста на којем су били дјевојчицини остаци, спасиоци су се устремили на њега и оптуживши га да је он убио дијете уништили његову кућу и покушали живог да га спале.

Све то, сматрају локални лидери, указује да је ситуација постала превише напета и да треба још више бити на опрезу и појачати напоре за заштиту дјеце.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: