Британија би могла бити као Србија

Професор Правног факултета универзитета у Нотингему др Угљеша Грушић каже да ће, по свему судећи, резултат референдума у Великој Британији бити тесан. Грушић, прошлогодишњи добитник награде Америчког удружења за међународно право, додаје да је неспорно је да је британско друштво подељено по питању останка или изласка из ЕУ.

„Поделе иду не само по страначким линијама, већ и по старосној структури, националној припадности, као и економско-социјалном статусу бирача. Мислим да је рано рећи шта те поделе говоре о британском друштву. За такву оцену је потребно најпре знати резултат референдума, а потом озбиљно истражити резултат и факторе који су тај резултат проузроковали“, каже Грушић за Спутњик.

Шта ће се променити у Британији после референдума у случају евентуалног изгласавања изласка из ЕУ, а шта у Унији, у политичком и економском смислу? Шта су добици, а шта губици Британије и Уније?

— Излазак Велике Британије из ЕУ ће довести до велике несигурности. Водећи економисти у земљи упозоравају на негативне економске последице, бар на кратки и средњи рок, почев од пада берзанских индекса, преко пада фунте, до пада вредности некретнина. Што се тиче Британије, у политичком смислу постоје бар две велике неизвесности. Прва је пост-брегзитовски статус Британије унутар Европе и у свету. Неизвесно је да ли ће Британија моћи да добије статус који тренутно уживају земље попут Норвешке или Швајцарске, које нису у ЕУ, али учествују у јединственом европском тржишту и прихватају велики део европских прописа. Уколико се Британија не избори за такав статус, могуће је да ће у односу на ЕУ завршити у сличном положају у коме се тренутно налази Србија, па можда чак и у положају мање интеграције. Друга велика неизвесност се тиче даље вољности шкотског бирачког тела да остане у Унији са Енглеском уколико се остваре предвиђања да ће Шкоти већином гласати за останак у ЕУ. Што се тиче ЕУ, она је на великом искушењу. Какав год да буде исход референдума, ЕУ ће морати да се реформише.

Моје је мишљење да излазак из ЕУ не може довести до добитака за Британију. У самом центру дебате се налази питање имиграције. Они који се залажу за излазак Британије из ЕУ сматрају да би тај исход довео до смањења нето имиграције и тиме, на пример, до бољих јавних служби и нижих цена некретнина. Тај аргумент, међутим, губи на тежини ако се узме у обзир да не знамо која је алтернатива чланству Британије у ЕУ. Ако је алтернатива норвешки модел, онда Британија ништа не добија на пољу имиграције будући да је Норвешка отворена за раднике из земаља ЕУ. Поред тога, заговорници изласка из ЕУ су недовољно критични у погледу мера из области социјалне политике које су предузеле не само ова и претходна конзервативна Влада, већ и лабуристичка Влада, а које су довеле до корозије социјалне државе у Британији. ЕУ, са друге стране, изласком Британије би бар добила самоискључење државе-чланице која никада није била претерано ентузијастична поводом европске идеје.

Како коментаришете недавну изјаву премијера Камерона да ће, уколико се изгласа излазак из ЕУ, Велика Британија постати „мала Енглеска“?

— Идеју „мале Енглеске“ уместо Велике Британије посматрам као дупло упозорење. Та изјава се најпре односи на штетне последице затварања Британије у случају да идеје појединих заговорника изласка из ЕУ превладају. Са друге стране, та изјава у себи садржи и упозорење да би излазак Британије из ЕУ заиста могао и у буквалном смислу да представља почетак краја Велике Британије какву је данас познајемо.

Зашто је господин Камерон преко ноћи „променио плочу“ и од заговорника „брегзита“ и човека који је издејствовао референдум, постао главни „лобиста“ за останак Британије у ЕУ?

— Мислим да Камерон никада није заговарао идеју „брегзита“, те да није променио плочу. Конзервативна партија има веома јаку струју која већ дуже време заговара излазак из ЕУ. Да би задовољио ту струју, као и да би добио гласове на претходним општим изборима, Камерон се обавезао да ће организовати референдум уколико торијевци добију већину. Имајући у виду да су торијевци, противно истраживањима јавног мњења, успели да освоје апсолутну већину, Камерон је у неку руку постао жртва великог успеха сопствене партије. Будући да су либералне демократе, иначе противници „брегзита“, испали из Владе, Камерон није имао другог избора него да одржи обећање и распише референдум. Будући да је политика његове Владе да Британија треба да остане у ЕУ, Камерон је логично и главни „лобиста“ за тај исход.

Како ће се подела унутар владајућих торијеваца на линији Камрон против Бориса Џонсона одразити на односе унутар владајуће партије у данима после референдума?

— Подела унутар торијеваца траје већ неко време. Та подела је сада само персонификована у премијеру Камерону и бившем градоначелнику Лондона Џонсону. Какви ће бити односи унутар владајуће партије зависи наравно од резултата референдума. Уколико Британци гласају за излазак из ЕУ, мислим да ће Камерон тешко моћи да опстане у позицији премијера. Уколико Британци гласају за останак у ЕУ, мислим да ће Камерон учврстити своју позицију, али ће вероватно морати да направи одређене промене у Влади или партији да би повратио јединство.

Пре две године су Шкоти тесном већином изгласали останак у Великој Британији, али је Алекс Салмонд најавио нови референдум о статусу Шкотске уколико Британија изађе из ЕУ. Шта ће бити са Шкотском уколико се изгласа излазак из ЕУ?

— Глас за излазак из ЕУ би највероватније поново отворио шкотско питање. То питање није тренутно у фокусу дебате и то је по мени врло изненађујуће. Уколико излазак из ЕУ има потенцијал да погорша односе међу конститутивним деловима Велике Британије, онда је то питање које би требало да буде у центру дебате, а не негде на периферији. Али не треба заборавити да економска ситуација сада није иста као она која је постојала пре две године. Цена нафте је тада била око 100 долара за барел, сада је далеко нижа. То доводи у питање економску исплативост изласка Шкотске из Британије.

Према неким тумачењима, један од кључних разлога зашто је Шкотска остала у Британији пре две године је и јасна порука да у случају изгласавања независности неће аутоматски остати чланица ЕУ, већ ће морати да прође читаву процедуру приступања. Сличне поруке стижу из Брисела и ових дана. Колико такве поруке могу утицати на опредељење бирача у Уједињеном Краљевству?

— Поједини званичници ЕУ су јасно рекли да би гласање за излазак из ЕУ покренуло иреверзибилан процес. Британија би морала да преговара са ЕУ о многим питањима, укључујући и питање тачне природе односа са ЕУ, и ти преговори не би били лаки. Не верујем да такве изјаве претерано утичу на опредељеност бирача. Они који гласају за излазак немају веру у ЕУ и изјаве ЕУ званичника за њих немају неку тежину. Они који гласају за останак имају веру у ЕУ, што изјаве ЕУ званичника могу само да учврсте. На неопредељене бираче ће вероватно више утицати догађаји и изјаве непосредно пред само гласање.

Шта ће се променити у Британији, а шта у ЕУ уколико се Британци изјасне за останак у Унији?

— Референдум је указао на многе слабости ЕУ, као и на многе тешкоће са којима се ова заједница суочава. Глас за останак у ЕУ не би требало да се тумачи као глас за статус кво, већ као глас за суочавање са кључним проблемима, међу којима бих ја посебно издвојио недостатак идеје социјалне правде на европском нивоу, иако је та идеја једна од темеља на којима се европска друштва заснивају.

Како објашњавате тезу да код заговорника изласка из ЕУ превладава „жал за ишчезлим царством“, односно носталгију за некадашњом империјом?

— Тачно је да многи који заговарају излазак из ЕУ говоре како Британија треба да се окрене Комонвелту и да продуби сарадњу са државама које су некада биле део Британског царства. Мислим да је тражење оправдања за „брегзит“ у таквим анахронизмима показатељ мањка рационалних аргумената на страни заговорника изласка из ЕУ.

Да ли би се евентуални излазак Британије (једне од три најјаче економије) из ЕУ могао тумачити као почетак краја Уније, имајући у виду да је пре три године Исланд прекинуо преговоре о придруживању?

— Мислим да ће, без обзира на исход референдума, ЕУ опстати у једном или другом облику. Излазак Британије би значио излазак чланице која није привржена европској идеји као што су многе друге. Као што је познато, Британија није члан Европске економске и монетарне уније, није члан Шенгена, има тзв. „опт-оут“ у погледу питања из области полиције и правосуђа, као и специфичну позицију у погледу Повеље о фундаменталним правима Европске уније. Излазак Британије би требало схватити као упозорење да су реформе ЕУ неопходне, али би било далеко од почетка краја ЕУ.

Како ће се резултати референдума, без обзира на исход, одразити на српску политику придруживања ЕУ?

— Без обзира на исход, британски референдум се не може позитивно одразити на српску политику придруживања ЕУ. ЕУ неминовно чека процес реформисања и вероватно је да ће даља приступања Унији бити успорена. Са друге стране, Србија као релативно мала земља, као уосталом и остале земље у окружењу које нису чланице ЕУ, нема потенцијал да својим приступањем озбиљније наруши равнотежу на тржишту рада, услуга и роба осталих држава-чланица. Другим речима, свако даље ширење ЕУ на Србију и земље у окружењу не би Унију довело у искушења до којих су довела приступања en bloc Пољске и осталих земаља 2004. године и донекле скорашња приступања Румуније, Бугарске и Хрватске. Стога мислим да даља приступања Унији неће бити заустављена, али је сигурно да ће се стриктно контролисати услови које свака земља кандидат мора да испуни.