Насловна Поглед Брегзит потврђује како је одабир контра цијелог владајућег естаблишмента ипак могућ

Брегзит потврђује како је одабир контра цијелог владајућег естаблишмента ипак могућ

0
ПОДИЈЕЛИ

Оно што се десило ноћас заиста ће остати упамћено као историјски тренутак. Да, Британија је вољом својих грађана бирала излазак из Европске уније!

Но, оно што је уистину фасцинантно и у неку руку можда чак и већи шок од самог изласка Британије из ЕУ је чињеница да, мада се знало да ће многи становници Британије гласати за „Брегзит“, заправо готово нико није стварно вјеровао да би се Брегзит могао и десити.

У тренутку када је постало јасно да баш сва свјетска владајућа елита (осим можда Русије) жели да Британија под сваку цијену остане унутар ЕУ – због економије, због геополитике, због идеологије – почеле су колати којекакве теорије уроте, укључујући и оне радикалне да су избори унапријед намјештени.

Међу онима који су заправо жељели Брегзит владала је огромна апатија, онај осјећај да се „ништа не може промијенити“ уколико владајућа класа одлучи да нешто тако мора бити. Некима је референдум у Шкотској био полазиште за такве ставове – јер очито су тешко могли замислити да се статус кво, таквих пропорција, заиста може уздрмати и порушити.

Анализе су биле прецизне – речено је да ће за излазак гласати нижа и дио средње класе, но, крупни капитал је у великом постотку одлучио да Британија мора остати у ЕУ. За многе је тај чин одлуке крупног капитала био довољан разлог да дигну руке чак и од промишљања о некаквој промјени.

„Ићи ће се с кампањом притиска, ићи ће се с кампањом застрашивања“, говорили су многи. И били су у праву. Над становницима Британије заиста се и вршио огроман притисак и кампања страха. Речено им је да ће у случају ако гласају за Брегзит наступити нова велика економска криза, да ће њихова сигурност постати угрожена, да ће живјети лошије…

Амерички предсједник, шефица ММФ-а, предсједник ЕУ Комисије, шеф НАТО пакта, генерални тајник УН-а… Сви они, и безброј других, упозоравали су да се мора остати у Еуропској унији, директно се уплићући у кампању.

Упркос свему томе, Британци су ипак гласали за Брегзит. Шта ће се десити сада с Британијом, Еуропом и свијетом, видјећемо, али на тренутак покушајмо заборавити на то и фокусирајмо се на нешто друго – Британци су синоћ показали свима да демократија још увијек није мртво слово на папиру, да може и мора функционисати, да је могућа промјена чак и када комплетан владајући естаблишмент чини све како до ње не би дошло.

Шта се конкретно десило? Лондон је, дакако, гласао за останак у ЕУ, као и знатан дио Шкотске, нарочито Глазгов. Но, све изван ова два велика центра било је или подијељено или за излазак из Еуропске уније.

Зар то значи да толики број Британаца гаји анимозитете према Европи? Не, такав закључак био би посве погрешан. Огроман број њих који су јуче гласали за Брегзит заправо ни нису превише размишљали о Европи, колико год то некима звучало чудно – размишљали су само о томе како да промјене своју ситуацију која им се никако не свиђа, свој животни стандард који је у опадању и своју будућност која је константно неизвјесна.

Брегзит се понудио као најснажнија опција рушења статуса кво и Британци су ту опцију узели.

Колико год се у њиховом синоћњем тријумфу крије потврда да је могуће ићи контра устаљеног естаблишмента, толико се крије и опасност – потврда да је народ спреман бирати радикалне опције када жели промјенити (или мисли да ће промијенити) свој живот набоље.

Што год присташе владајућих естаблишмента данас говориле, Брегзит може бити одлична ствар – може довести до једне нове Европе која се с Британијом није могла даље развијати. Но, склоност маса бирању радикалних опција је опасан тренд јер сјутра могу истим жаром и пркосом довести на власт којекакве опасне актере.

Након Брегзита улазимо у једну нову фазу, пуну врло непредвидљивих развоја догађаја. Већ стижу вијести о хаосу на берзама и тржиштима и дани који слиједе бити ће засигурно турбулентни.

С друге стране, милиони су чекали на некакве промјене, сада се промјене догађају, кренуле су. Хоћемо ли на крају бити због тога сретни или ћемо зажалити, вријеме ће показати.

(Извор: advance.hr)

ПОДИЈЕЛИ

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here