Брегзит може продубити однос ЕУ и НАТО
Једна од последица Брегзита може да буде виши степен сарадње Европске уније и НАТО, речено је данас на београдској конференцији „Западни Балкан и НАТО, пре и после Варшавског самита“.
На конференцији у организацији Центра за евроатлантске студије је наглашено и да нова ЕУ глобална стратегија, без обзира на резултат референдума о останку Велике Британије у ЕУ, наглашава даље системско јачање и сарадње ЕУ и НАТО, као кључних партнера.
Директорка Центра за евроатлантске студије Јелена Милић рекла је, поводом Брегзита, рекла да је Британија велика НАТО земља и војна сила, те да излазак из ЕУ не би био крај демократије, нити владавине права у тој земљи.
Брегзит, додаје, јесте показао да унији, која је и пре имала великих изазова, треба једна врста предаха, током којег би НАТО могао да одигра кључну политичку улогу у уједињавању евроатлантског света на демократским вредностима и принципима.
Виши сарадник Организације „Меса 10“ из Словачке Милан Јежовица каже да би једна од последица Брегзита могла да буде боља сарадња ЕУ и НАТО.
Он је оценио да је резултат референдума у Великој Британији најгора и најпогрешнија одлука те земље.
Додао је да је сада питање како ће се развијати ситуација у тој земљи, каква ће бити њихова политичка агенда, али и како ће ЕУ дефинисати своје односе према тој земљи.
„То друго питање ће бити много битније“, рекао је Јежовица.
Истраживац ИСАЦ Фонда Игор Новаковић рекао је да ће у новој глобалној стратегији ЕУ, како су раније најавили европски званичници, бити изражена потреба за дубљом сарадњом са НАТО, која ће се манифестовати на неколико нивоа.
„Имајући у виду референдум у Великој Британији, вероватно ће и то утицати на интерну динамику у ЕУ, те ће то условити продубљивање односа ЕУ и НАТО. У ком ће смеру тачно ићи, то тек треба да се види“, рекао је Новаковић.
Говорећи о односу Србије и Русије, Новаковић каже да је за Запад, имајући у виду тренутну кризу у Украјини, свакако пожељније да Србија своју безбедносну сарадњу пре свега тражи у оквирима ЕУ и са западним земљама.
„Сваки потез који нас доводи ближе Русији, доводи нас у опасност да неке од земаља чланица ЕУ, које суде о нашој спремности за чланство у ЕУ, просуде негативно на одређеном степену, рецимо приликом отварања неких поглавља или извештаја о скринингу“, каже Новаковић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
