Насловна Поглед „Братски дијалог“: На чему раде секретар Ватикана и московски патријарх

„Братски дијалог“: На чему раде секретар Ватикана и московски патријарх

5
ПОДИЈЕЛИ

Католичка црква и Руска православна црква настављају „братски дијалог“ тамо где се јединство осећа, изјавио је данас државни секретар Ватикана Пјетро Паролин у интервју за ТАС уочи посете Русији.

Паролин ће се у Русији састати са патријархом Москве и целе Русије Кирилом.

– Разговор са патријархом Руске православне цркве доказује да је отвореност која се показала у последњим годинама резултат историјског сусрета у Хавани између патријарха Кирила и Папа Фрање прошле године – рекао је Паролин у интервјуу за ТАС.

Паролин је подестио да су током сусрета у Хавани папа Фрања и патријарх Кирил разговарали о зближавању као заједничком путу католичке и православне цркве.

– Када ходамо заједничким путем и имамо један братски дијалог, можемо да осетимо тренутке јединства. Заједнички пут захтева трагање за иситином, стрпљењем, одлучношћу, упорношћу, као и љубављу – навео је Паролин.

Док је разговарао о сусрету папе Фрање и патријарха Кирила, Паролин је напоменуо да тај сусрет не само да је оснажио контакте између представника католичке и руске православне цркве, него је и подстакао две цркве да изгладе разлике које су имале у прошлости, али, како је рекао Пароли, иако се негативан ефекат тих разлика и даље може осетити, „састанак нам је помогао да видимо јединство за које се залажемо, јединство које се тражи у Јеванђелу које проповедамо“, објаснио је Паролин.

(Tанјуг, Правда)

5 КОМЕНТАРИ

  1. 8
    3

    Издаја Православља се више не може сакрити!Они то представљају као нешто добро а уствари то је издаја Христа!

    • 4
      1

      На овом опаком зближавању распојасана и све безобзирнија криптопапистичка Москва (коју треба разликовати од оне и данас распете и многострадалне – Православне Москве) ради отворено тек од доласка либерално-криптојезуитског двојца Кирило_Иларион на чело РПЦ, док Цариградска Патријаршија – Фанар, од патријарха Мелетија до овог садашњег Вратоломија, из Истамбула, чији је главни финансијски и политички мецена евроатлантска јудеомасонерија, утрошио на то читав 20. вијек и свих ових 17 година 21 вијека, са неизбројним милијардама (ј)евра и долара из свакојаких бјелосвјетских фондација.
      Фанар је то чинио по цијену многих безакоња и погубних трвења и раскола у самим Грчким Црквама а деценију-двије уназад почео да чини и у свим другим негрчким Црквама, у којима је у међувремену, уз дебеле стипендије и разноразне привилегије, одгајио свој нови ”неофанариотски” пелцер као погонску снагу испројектоване и индуковане папоцезаристичке метаморфозе свеколиког помјесног Православља и деструктивног покушаја његовог апсолутног потчињења најприје Фанару, а онда и Ватикану и најзад самом Антихристу-”Месији”.
      Ријеч је о својеврсним псеудоправославним духовним јањичарима, људима датог помјесног језика и крви којима се ”мозак прелама” према тој матрици и који се, када осиле, отворено хвале тиме што се рађају као Срби, Руси, Румуни, Бугари… али умиру искључиво као Грци. Нема сумње да је овдје ријеч о својеврсној духовној еугеници и новодобној мутацији повампирене старе антићирилометодијевске ”тројезичне јереси”, која у име апостолске оригиналности и умишљене еугеничке супериорности жели да подјарми или чак потре сваку помјесну црквену ”негрчкост”, ”нелатинскост” и ”нејеврејскост”, сваку ”негрчку”, ”неватиканску” и ”нејеврејску” историјску датост Божију помјесних црквености и ”праве вјере” и замијене их искључиво собом и својим јересима. За сада то још увијек чини на језику за одстријел ”типованих” помјесних Цркава, формирајући преко њихових позападњачених теолога модерниста нову академску самосвијест на њиховим Теолошким факултетима и у официјелном црквеном јавном мнијењу, свијест у бити ненародну, туђинску и новотарску, фанариото-папистичког кова, која пориче и одбацује или на рачун тобож ”васељенског” минимизира помјесно црквено насљеђе и намеће је као једино дозвољено становиште и ”једину потребу” новим покољењима њиховог клира и вјерника.
      Сходно све јавнијим ”тајним наумима” мрзитеља Православља, који стоје иза новоуспостављене осовине Истамбул-Рим-Москва-Јевроамерика, та свијест треба да доведе до добровољног самоукидања помјесних аутокефалија и њиховог претварања у мрежу митрополија које ће бити стављене, све изреда, под тврдо централистичко и хегемонистичко жезло Фанара и углављене у његов гвоздено полатињени и евроатлантизовани грчки културни и вјерски профил. Древна христомрзија, повампирена у јевроатлантским врхушкама Новога доба, оцјењује да је ”унијатско погрчавање” Православних Цркава најпогодније средство за њихово коначно подвлашћивање Ватикану и његовим јудеомасонским господарима и коначно јеретизовање и уништење Православља.
      Зближавати се са Ватиканом значи уронити не само у океан његовог зловјерја, него и у паклене бездане његове моралне искварености, који његове традиционалне вјернике данас гурају у потпуно безвјерје и содомски аморал. То је, у крајњој линији, и циљ ка коме нас усмјерава и модерно псеудоправославно екумењарење – крајње обезбожење и содомизација, уз све остале, и преосталог православног становништва на планети. Кад се прљава и мутна вода помијешају са чистом изворском, и она се изворска замућује и претвара у нечист и легло заразе.

  2. 3
    2

    +блаженопочивши патријарх Павле је волео да нам каже за оне „којима уши служе да их чешу по ушима…, дижи руке од њих…“

    СЕЈАЧИ ВЕТРА

    1. Ко вјетар сеје, буру жање, реч је библијска. Ову реч је у пуној мери потврдила Европа
    својим грозним искуством. Она је сејала лажну науку као ветар и жњела је буру за буром. Жање
    је и данас, и жњеће је све дотле докле не одбаци ветрове лажне науке о природним законима и
    не призна морални закон Божји као једини постојећи закон.
    2. Постојала је наука и пре европске науке. На високом ступњу била је она у старом Египту, у
    Арабији, Индији и Китају. И код Феничана, Вавилонаца, Персијанаца и Мексиканаца. Европа је
    много од њих позајмила и наследила. Од памтивека човек је испитивао себе и свет око себе.
    Само никада и ни у једној другој цивилизацији научници нису сматрали природу за законодавца
    нити су веровали у природне законе. Видели су ред и поредак у природи, и називали су то редом
    и поретком, али не природним законима.
    3. Од великог је интереса питање шта је навело и завело учитеље европске науке да ред и
    поредак у физичкој природи назову законима. Какви су их узроци побудили, да поред моралних
    закона прогласе и природне законе, или, што је још горе, да законе уопште пренесу са терена
    моралног на терен физички?
    4. Ко познаје историју верских ратова у Европи, историју дробљења цркве на безбројне секте,
    и борби између клерикализма и антиклерикализма, с једне стране, и ко познаје историју научних
    открића у модерној Европи с друге стране, тај може дати доста јасан одговор на постављено
    питање. Одговор би био: два су узрока, прво морална ослабелост западне цркве као носиоца и
    тумача моралног закона Божјег, и друго страх људи пред величином васионе.
    5. Ништа опасније није него кад клир једне цркве ослобађа себе извесних моралних обавеза
    док их у исто време намеће осталим верним; или пак када строге и јасне заповести Божје
    разводњава, ублажава и замењује извесним обредима и материјалним жртвама без истинског
    покајања за грехе и без исправљања; или најзад кад се стреми да управља политичким и
    економским и свим другим пословима друштвеним и државним.
    6. А то су све познате аномалије у историји западног човечанства, и то аномалије не
    тренутне него вековне, и не спорадичне него систематске. Није чудо што се због тога савест
    западњака збунила и узбунила,и што су учени људи почели над погаженим моралним законом
    Божјим тражити друге неке законе у васиони. Само што бежећи од једнога зла они су пали у
    друго.
    7. И сам се Господ Бог, једини Законодавац јединога закона, закона моралног, узбунио
    против сличних аномалија код старозаветног народа. Свој гнев изразио је Он кроз пророка
    Исаију овим речима: Сит сам жртава паљеница… Не приносите више жртве залудне; гадим се
    на кад; не могу подносити безакоња и светковине…и кад множите молитве ваше, не слушам,
    Зашто? Јер руке су ваше пуне крви. Како тек да се не узбуне и Бог и људи против таквих
    аномалија у новозаветној цркви на Западу?
    8. Други узрок, рекосмо, био је страх пред величином васионе. Од времена великих
    астронома Коперника и Кеплера пространство васионе проширило се погледу људском,
    наоружаном телескопима, до неслућених и страховитих размера. Па број новооткривених звезда
    и сазвежђа, па огромни обим неких од њих — све је то испунило душе људске страхом и
    трепетом.
    9. Шта је онда земља, и шта човек на земљи? Пред визијом такве једне несањане и
    горостасне васионе земља се чинила као зрно песка на пешчаној обали морској, а човек као
    једна невидљива тачка на том зрну. За учене посматраче такве васионе и земља и човек пали су
    на барометру вредности до близу нуле. Синајске таблице закона поново су разбијене пред
    идолом васионе. Проповед на гори проглашена је за сањарију „Најбољега од синова људских“.
    10. Европски тумачи нове васионе поклонили су се пред овом као пред свемоћним идолом.
    Васиона им је изгледала толико велика, да се ни Бог није могао замислити већим од ње. Није
    онда големо чудо, што је васиона проглашена од њих многих за једино божанство, за јединог
    законодавца, за једини извор и узор свих закона. „Бог или природа“ (Deus sive natura) — то је
    постало Вјерују многобројних научника и философа у Европи.
    11. Но требало је пронаћи и кодификовати те измишљене законе тога немуштог законодавца.
    И на том послу почели су се научници европски надметати и препирати. Но казна Божја ишла је
    уз њих као сенка уз тело. А казна се састојала у томе што је свак од њих мислећи да сабира
    законе природне од саме природе наметао маштом своје законе природи. Отуда судари,
    разногласице и препирке око природних закона испуњавају и књиге и универзитетске учионице,
    и лабораторије и сву атмосферу европску.
    12. Најзад све што је од тих научника саграђено од цигала разних природних закона срушено
    је као кула вавилонска у наше дане од самих научника, као што смо то раније видели. „Наука се
    данас налази у једном ћорсокаку“, изјављује један од великих савремених научника. Васионски
    сфинг показао је неку нову ћуд, стресао је са себе сву прашину људских мишљења и нагађања о
    себи и полупао у парампарчад све таблице природних закона обешених му о врат. То је реакција
    природе против лажних теорија и против омаловажења моралног закона Божјег.
    13. Сејачи ветра због тога су се сада постидели и испод стида почели изговарати реч Бог. Јер
    ова реч сад и њима постаје једини преостали кључ за откључавање васионских тајни. Али од
    посејаног ветра дигла се бура невиђена и незапамћена. Чак и кад сејачи ветра потпуно престану
    сејати ветар, бура ће још дуго трајати. Исто као и бура морска, подигнута ветровима, што траје и
    када се ветрови стишају.
    14. А бура коју Европа данас жање заиста је небивала. Тешко је наћи израза да се опише у
    целости та бура. Јер је она захватила сам корен душе човечје, па је ударила по породици, по
    граду и селу, по школама нижим и вишим, по књижевности, по уметности, по политици, по
    друштвеном строју, по међународним односима, по пријатељству, по човечности, по стиду, по
    чедности, по светитељству и херојству као идеалу хришћанском, по свим вредностима.
    15. Лом и слом свега узвишеног, свега божанског у човеку и међу човеком и човеком,
    остављала је та бура иза себе докле је год захватала. Од све оне племенитости, однеговане
    хришћанским духом и моралом у времена стара, преостало је само нешто што је личило на
    градом бијено жито. Лаж и насиље, измилели су из својих скривених ложа и слободно и
    разметљиво су пошетали по широким улицама, у подне, под тогом „натурализма“.
    16. Натурализам је значио у књижевности опис неморала, у уметности и у моди бестидну
    голотињу, у гостионици и кухињи презирање поста, у браку телесну везу брзо кидану, у
    породици самовољу млађих, у пословима надметање у лукавству, у друштву борбу пошто
    пото,у политици отимање о власт и богатство, у међу народним односима захват туђега било
    вештином било силом.
    17. Школа европска пак била је главно жариште, главна цитадела натурализма. А
    натурализам је значио у основи одрицање Бога и моралног закона Божјег, а веровање у природу
    и у законе природе. Видећи у какав хаос и у какву пропаст натурализам вуче европско
    човечанство уопште, неки научници покушали су прописати ипак некакав морал, или некакву
    етику за људе. Писали су књиге о „Природном моралу“, или о „Моралу без санкција“, или о
    „Хуманости као социјалној етици“ или о „Социјалној етици у светлости природних наука“ и
    томе слично. То су биле етике без ауторитета, без светлости и моћи, али ипак етике, које су бар
    показивале забринутост због мутне поплаве натурализма.
    18. То су биле прегршти песка којим се хтела зауставити поплава после порушене бране. А
    брана, вековечна брана, изграђена је била чврсто од моралног закона Божјег. Никаква сила није
    могла да замени ту брану, а најмање измаштана теорија о природним законима.
    19. „Живети сходно природи“, било је гесло натурализма европског. То се није разумело као
    да човек треба да живи сходно својој духовној и моралној природи; јер то би неминовно водило
    оном врховном идеалу истављеном пред човечанство кроз заповест: Будите савршени као што
    је савршен Отац ваш небесни. Не, него се оно гесло разумело као да човек треба да живи онако
    како живе остали живи створови у природи: да буде савршен у лукавству као лисица, и у
    суровости као вук, и у подмуклости као змија, и у прождрљивости као једна позната домаћа
    животиња, и у сексуалности као једна друга позната домаћа животиња, и у отмичарству као
    јастреб, и у мржњи и убијању свога порода као неке друге перушине, и најзад, у самоубиству
    као скорпија онда кад сав натурализам изневери. А он мора пре или после изневерити као и
    свака лаж.
    20. Хришћанске масе народне давале су отпора ученом натурализму бранећи се вером и
    бранећи своју веру. Али лордови натурализма у науци и у књижевности и у уметности и у
    приватном животу својим начинима — нимало одабраним — поткопавали су савест и свест
    народну сејући по души народној свој ветар, да би се после заједно с тим народом нашли као
    жетеоци буре.
    21. Но иако је баш у наше време бура на Западу достигла врхунац свога беса, ипак не треба
    нам очајавати за Западом, него нам пре треба „плакати за собом и за децом својом“. Јер зли
    ветрови сејани злом науком у 18. и 19. столећу на Западу почели су се утишавати у наше дане.
    Савремени носиоци науке у великим народима Запада одвојили су се потпуно од својих
    претходника, оних великих сејача ветра, од пре пола столећа и одрекли се њиховог
    натуралистичког апсолутизма. Они истина још нису сели украј ногу Исусових као Марија али су
    оборили главе пред „Богом невједомим“.
    22. Међутим, зли ветрови науке из 19. века тек сад дувају свом жестином над источном
    хемисфером, над Балканом, над Русијом, над Индијом и Китајем. Као лањска мода
    великоградска што постаје овогодишњом модом паланачком, Класичан пример тога пружају
    нам у наше дане неке земље у овој хемисфери, хришћанске и исламске. Науку од пре сто година
    поставили су „нови“ људи тих земаља за темељ „новог“ друштва, нове државе. Међутим, од те
    науке није остало ни слова које наука XX века није одбацила као преживљену старудију или као
    лажну маштарију.
    23. Срећом многомилионске масе народне на овој источној хемисфери још знају само за
    морални закон, иако деца њихова „бубају“ по жалосним школама лажну и опасну науку о
    природним законима. Треба нам се молити Господару жетве, да стукне од наших страна сејаче
    ветрова и спасе Исток од надвигнуте буре. Да би опет са Истока грануло Сунце Правде за сав
    род људски.

    …“Два су узрочна фактора и трећи је следствени…“

  3. 4
    1

    ИВАН ИЉИН СВЕДОЧИ

    …“Још док се велики руски фило­соф лечио од ката­ра у швај­цар­ском Тиро­лу 1924, пле­мић С. М. Вол­кон­ски је гово­рио Иљи­ну како за Руси­ју има наде, јер мно­ги руски све­ште­ни­ци на про­ско­ми­ди­ји тај­но поми­њу папу рим­ског. „Зале­дио сам се: изда­ја сво­је Цркве, обма­на при­ли­ком савр­ша­ва­ња Све­те Тај­не, бого­хул­на лаж у олта­ру – зар је то уте­шна поја­ва?!Ту сам први пут схва­тио да је сам Вол­кон­ски тај­ни като­лик и про­сто сам „упио“ сву пороч­ност като­лич­ке Цркве. Узгред, овде су биле од зна­ча­ја њего­ве хомо­сек­су­ал­не скло­но­сти, о који­ма ми је сам отво­ре­но гово­рио. Невољ­но сам се сетио пси­хо­а­на­ли­тич­ке тезе Сиг­мун­да Фрој­да: „Ако угле­даш изда­ју, питај се да ли је у њу уме­шан хомо­сек­су­а­лац; ако видиш хомо­сек­су­ал­ца – прак­ти­кан­та, питај се где да оче­ку­јеш њего­ву изда­ју?““

    Док је писао књи­гу о супрот­ста­вља­њу злу силом, у којој је тре­ба­ло да се поза­ба­ви и језу­ит­ским наче­лом по коме циљ оправ­да­ва сред­ства, Вол­кон­ски му је упу­тио позив језу­ит­ске шко­ле у Инсбру­ку, где су га оче­ки­ва­ли струч­ња­ци овог римо­ка­то­лич­ког реда да му све „обја­сне“. Иљин је, међу­тим, сам нашао потреб­ну лите­ра­ту­ру у Ита­ли­ји, у библи­о­те­ка­ма Уфи­ци и Сан Ремо. Онда му је дошао све­ште­ник Вла­ди­мир Абри­ко­сов, Рус који је пре­шао у римо­ка­то­ли­ци­зам, који је поку­шао да Иљи­на убе­ди како уче­ње о циљу који оправ­да­ва сред­ства не посто­ји код језу­и­та. Кад му је Иљин про­чи­тао текст језу­и­те Еско­ба­ра – и – Мен­до­зе који је гово­рио супрот­но, Абри­ко­сов се навод­но изне­на­дио, и замо­лио га да не пише о томе, јер Вати­кан,опет навод­но, пре­и­спи­ту­је уче­ње језу­и­та и жели да их зау­ста­ви у њихо­вим наме­ра­ма.

    На кра­ју, издај­ник пра­во­слав­не вере није могао да издр­жи, па му се непо­сред­но обра­тио: „Реци­те, Ива­не Алек­сан­дро­ви­чу, како се ви одно­си­те пре­ма пита­њу поно­вог једин­ства Црка­ва? Јер ми види­мо да вред­ни еле­мен­ти руске еми­гра­ци­је не пре­ла­зе нама, пре­ла­зи само сме­ће. А зами­сли­те какве би после­ди­це биле!… Пра­во­сла­вље има моли­тве­ну силу, али нема вољу и дисци­пли­ну; а ми има­мо вољу и дисци­пли­ну, али нема­мо моли­тве­ну силу. Зами­сли­те, кад бисмо се сје­ди­ни­ли, има­ли бисмо све, и био би обез­бе­ђен три­јумф хри­шћан­ства у све­ту“.Иљин му је рекао да, у обла­сти меди­ци­не, не веру­је у могућ­ност пре­са­ђи­ва­ња живо­тињ­ских орга­на чове­ку, а ни у такве екс­пе­ри­мен­те кад је духов­ност у пита­њу: „Пра­во­сла­вље ће из сво­је моли­тве­не силе или изву­ћи и вољу и дисци­пли­ну, или ће се уга­си­ти у исто­ри­ји. Пре­са­ђи­ва­ти му вољу и дисци­пли­ну из като­ли­ци­зма је без­на­де­жан посао. И като­ли­ци мора­ју из себе и у себи да роде моли­тве­ну силу…“

    http://borbazaveru.info/content/view/7338/53/

    http://www.srpskilist.net/gledista/o-pravoslavlju-i-katolicanstvu

    Тарас Бульба – событиям на Украине посвящается
    https://www.youtube.com/watch?v=JYzORHE_ODY

    Тарас Бульба, Царь будет
    https://www.youtube.com/watch?v=ttzLK4RrhWs

    …“художественный фильм, экранизация одноимённой повести (в редакции 1842 г.) Николая Васильевича Гоголя, снятый Владимиром Бортко в 2008 году. Производство студии «Арк фильм» по заказу телеканала «Россия» и кинокомпании «Централ партнершип».

    Съёмки картины были завершены в ноябре 2008 года[1]. Премьера фильма состоялась 2 апреля 2009 года, на следующий день после юбилейной даты — 200-летия Николая Васильевича Гоголя…“

    Тарас Буљба (српски превод, титл латинични)

    https://www.youtube.com/watch?v=imTmHFPslzg&t=3456s

    Тарас Бульба

  4. 1
    1

    Razgovor, dijalog, nije obavezno put ka ujedinjenju. Ako rimokatolici prihvate da se odreknu papskog primata, filiokve i osude kroz istoriju cesto nasilno i cak uz cinjenje zlocina preveravanje i prestanu sa unijacenjem pravoslavnih, zar to ne bi bio dobitak za sve? Pri tom kazem, licno ne verujem da ce se to desiti. Pretpostavljam da bi oni koji su protiv razgovora vise voleli da svi popovi uzmu nozeve u ruke i da pokolju sve njihove ili oni nase.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here