Божићни обичаји – симболика и значај

Свето писмо Новог завjета Христово рођење представља као дан неизмјерне радости, јер је у пећини у граду Витлејему рођен Спаситељ.

На Божић ујутру, прије свитања, звоне сва звона на православним храмовима, објављујући ову радосну вијест.

Послије службе у цркви људи се поздрављају речима „Христос се роди!“ и отпоздрављају „Ваистину се роди!“, и тако све до Богојављења.

Шта значе бадњак и слама

Дан уочи Божића је Бадњи дан. Назив је добио јер се тог дана сјече бадњак и уноси у кућу. Бадњак је обично младо храстово или церово дрво и по њега се одлази рано ујутру у шуму. Сјече се и засјеца секиром укосо, и то са источне стране.

По народном вјеровању, мора се посјећи са три снажна ударца. Што сјекира од три пута не пресјече, довршава се ломљењем или увртањем. Кад се бадњак донесе кући, усправи се уз кућу, поред улазних врата, гдје стоји до увече. Бадњак симболички представља дрво које су пастири донијели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Христос родио.

Послије бадњака у кућу се уноси слама, која се посипа по цијелој кући. Домаћица у сламу под столом, гдје се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне и играчкице, које дјеца траже док пијучу као пилићи. Слама симболише сламу у пећини у којој се Христос родио.

Положајник

На Божић, рано прије подне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намјерник, и он се посебно дочекује у кући, а зове се положајник.

Положајник поздрави дом божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази до шпорета. Отвара врата на шпорету или пећи, раније на огњишту, џара ватру и говори здравицу: „Колико варница, толико срећица, колико варница, толико парица, колико варница, толико у тору оваца, колико варница, толико прасади и јагањаца, колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља, амин, Боже, дај.“

Положајник симболички представља оне мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица послије тога послужи положајника и дарује га неким прикладним поклоном. Он је човек који на Божић, и током цијеле наредне године, доноси срећу у кућу.

Божићна печеница

За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то неко још коље и припрема печену ћурку или кокошку. Обичај везан за клање печенице остао је из старих многобожачких времена, везан за жртвоприношење.

Црква га је прихватила и благословила, јер после божићног поста, који траје шест недјеља, јача храна добро дође, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме.

Чесница

Рано ујутро на Божић домаћица замијеси тесто, од ког пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља новчић, одозго се боде гранчицом бадњака.

Када чесница буде печена, износи се на сто на ком је већ постављен божићни ручак. Сви стану за сто, а домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, преда неком млађем кадионицу који кади цијелу кућу.

Уколико неко зна, пева божићни тропар, а ако не, чита се Оченаш наглас. Кад се молитва заврши, ломи се чесница. Окреће се као славски колач, прелива вином и на крају ломи, и то на онолико дјелова колико има укућана.

Онај ко добије део чеснице у којој је новчић, по народном вјеровању, биће срећан цијеле године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: