ИН4С

ИН4С портал

Божићна посланица патријарха Варнаве из 1936: Ако комунизам завлада, повратка из тог зла нема

1 min read

Пре тачно 80 година, 1936, патријарх Варнава је у Божићној посланици упозорио српски народ шта ће се десити ако одлучно не одбаци надирући комунизам.

Божићну посланицу из 1936. преносимо у целости:

КОМУНИСТИЧКИ ОТРОВ ЗА ЛАКОВЕРНИ СВЕТ

Браћо и сестре
Децо наша љубазна,

Морамо вас упозорити на противверско и подмукло струјање из иностранства. Ма колико веровали у здрав разум и разборитост нашег света, који још није исцелио љуте ране из минулих ратова, ипак морамо рећи, да се шири комунистички отров, који у нашим данима, изгледа, долази до претећег изражаја.

Прикривен утицај те немани данашњега доба има значај опасности зато, што се она нарочито омладини нашој приказује у једној невиној а примамљивој одећи. Међутим, у самој својој суштини то зло прикрива у себи најстрашнији отров, који непоштедно убија и душевно и физичко здравље. Тај отров разара породицу, грађанско друштво, па и цело народно и државно биће. Он је судбоносан зато, што је заснован на примамљивој и јевтиној лажи: обећава, замислите, свима и сваком рај на земљи!

Лаковеран свет, обузет материјалистичким жудњама а припреман да заборави шта треба да буде напаћени Србин и увек свестан хришћанин, без размишљања прихвата таква вашарска обећања.

Не постоји никаква средина.

Или ћемо бити Срби, свесни своје прошлости и аманета наших отаца и прадедова, или – отпадници нације, интернационалисте, тј. припадници некакве магле, грађани белосветски, рушиоци живота и свега, без националног поноса, без вере, без морала.

Баш због такве опасности наша је дужност на данашњи дан, када се слави и велича МИР ХРИСТОВ, да скренемо пажњу на првом месту родитељима. Омладина је узданица Цркве, народа и Државе. Вечно и свагдашње добро наше омладине има најбоље место у нашем Архипастирском, очинском срцу, као што је децу највише волео и наш Божански Учитељ и Спаситељ (Мт.19,14):

»Ко саблазни (ко наведе на зло) једнога од ових малих, који у Мене верују, боље би му било да себи обеси жрвањ о врат, па да тоне у морску дубину« (Мт.18,7).

Многи и не распитују какви су то извори, одакле извире та отровна сугестија, то разорно семе комунистичке струје! А не питају зато, што се све комунистичке лепе приче заогрћу у невину одећу.

„Као што се сатана претвара у небеског, светлог анђела, тако се исто и сатанине слуге претварају у тобожње слуге правде.“ (1.Кор.11,14-15).

Главни извор комунистичких превара налази се у безбожништву, у материјалистичком разумевању самога човека, света и живота уопште. Њихова »наука« нема рачуна да појединци, да друштво, народ и човечанство – да сви живе уредним, моралним и богоугодним животом. Неће они то. Њима није потребна Истина. Неће они Бога. Њима је потребна лаж. А у згодном су положају, јер лаковерни свет гута лепе приче.

Њима нису потребне никакве везе између земље и Неба, између човека и врховног Творца и Промислитеља. И ако постоји дух, ми сви живимо духовним животом; осећамо да постоји дух, ипак ти нови »вођи« и »усрећитељи« свима стављају брану пред очи и као факири сугерирају свима и свакоме: а, не, духа нема!… Духовни живот не постоји. Постоји само материја. Проповеда се, дакле, једна највећа лаж и лудост, али појединци, нарочито омладина ипак ту лаж прихвата, мири се са њом и обожава те волшебнике!…

Отуда задатак не само Цркве, већ и грађанског друштва, Државе а у првом реду школе, да се спречава ширење безбожности. Без тога све остале противкомунистичке радње остаће без жељеног успеха. Коров се никад не сече, јер после опет израста. Он се из корена чупа.

Ваш свагдашњи
молитвеник у Господу,
патријарх ВАРНАВА

(БКтв)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

3 thoughts on “Божићна посланица патријарха Варнаве из 1936: Ако комунизам завлада, повратка из тог зла нема

  1. У свим друштвима у којима се остварује марксистички програм преовлађују изразито негативистички, антагонистички и деструктивни ставови према већини вредности класичне цивилизације, као основном сведоку прошлости.
    Пљачка је била најчешћи вид “прерасподеле вредности и добара” у режиму “коначне правде”, којом су (интер)националсоцијалистичке револуције преузимале улогу Судбине у достизању “трансцедентних” вредности. Деструктивност је општеприсутна у револуцијама марксистичког типа, али, једна легенда из Бољшевичке револуције даје интересантан пример противречних ставова револуционара. Када је песнику Алесандру Блоку истомишљеник узбуђено саопштио да је њихов револуционарни сан започео, Блок је одговорио да зна, јер му је руља претходно вече запалила библиотеку. Тако је у пожару револуције, нестала једна од најдрагоценијих библиотека Русије и Европе, са књигама које је генерацијама сакупљало руско образовано племство.
    У време избијања револуције, психологија у Русији није била строго одвојена од логике и философије. Стаљин је почетком рата позвао совјетске логичаре и проверене “дијалектичаре” да напишу уџбенике формалне логике. Тако су настале две формалне логике, једна од Строговича а друга од Асмуса. Зашто се тако нагло појавила потреба за формалном логиком? Када су се комунисти у својој земљи обрачунали са “буржоазијом”, оставивши у животу само понеког од „поштене“ интилигенције, када су извршили „експропријацију експропријатора“, када су хегелијански “укинули“ и „превазишли“ многе „тезе“ и „антитезе“, а нарочито „експлоатацију”, што је све, наравно, личило на застрашујући, сабласни виц – тада су и дијалектичари себи потписали смртну пресуду, јер су историјски постали сувишни (стр. 168, Психолошке белешке 1968-73.).
    Совјетски савез је после рата дијалектику користио само у спољнним односима, док је у унутрашњим постао формално-логичан. Ови односи су карактеристични за све тоталитарне системе. Тако је Југославија током Другог рата била жртва англосаксонске “дијалектике”, иако су Енглеска и САД поштовале формалну логику у својим унутрашњим односима.

    Драган Крстић (1929–2006),

  2. kamo srece da smo jos u komunizmu.od ovih popova kojima je samo vlast blizu srca a gladnog nisu u stanju nahraniti srece nema nit ce biti.

    1. Anonimni ateista, stara satanska strategija podstrekivanja naroda protiv vjere i crkve božije, rasplakao si me revolucionarnom propagandom brige zbog gladnih i nezaposlenih… Kao i svi revolucionari nemaš krštenog imena i kriješ se iza ¸narodnih prava¨, a da bi vodio borbu protiv pravoslavlja…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *