Насловна Друштво Босоноги светац из нашег сокака

Босоноги светац из нашег сокака

0
ПОДИЈЕЛИ

Један пожртвовани човек којег данас и Руска и Српска православна црква славе као свеца, између два рата босоног је продавао новине по Београду. Данас сви православни вјерници искрено поштују Светог Јована Шангајског, у Америци и Кини многи са дубоким наклоном изговарају његово име, а чак и они који нису блиски религији имају много разлога да са великим уважавањем говоре о овом човеку. слика 1 Босоноги светац из нашег сокака

КАДА је избила Октобарска револуција, велики талас избјеглица из Русије разбјежао се по Европи, а многи од њих су уточиште нашли управо у ондашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, односно потоњој Југославији. Београд је тада, кажу, био друга руска престоница.

Главни лик ове приче крштен је као Михајло, а монашко име било му је Јован.

Као побожан младић, Јован је одмах дошао у Храм Свете Тројице, који Београђани знају као Руску цркву, направљену на Ташмајдану 1924. године. Ову приповјест говори нам Зоран Дабић, иконописац у овом храму и велики поштовалац свеца о којом говоримо.

-„У прво вријеме Јован је био прислужник у олтару, помагао је код богослужења – почиње причу Дабић. – Још док је студирао, да би могао да се издржава продавао је, кажу, новине, разносио је млијеко, и то је увијек радио босоног, и љети и зими, по чему су га препознавали многи Београђани оног доба. Чак је и оно мало новца који би зарадио умио да раздијели сиротињи, па је живио крајње аскетски.

У Београду је учио од највећих духовних величина ван Русије. Тада је многа сазнања стекао од митрополита Антонија Храповицког, како у Београду тако и у Сремским Карловцима. Отац Јован замонашен је у Браничевској епархији, у манастиру Миљково, гдје је старјешина био архимандрит Амвросије.

У монашки чин јерођакона рукоположен је у Руској цркви, да би касније завршио Богословију и после је предавао на Богословском факултету у Битољу.

Црквени извори кажу да је прије тога већ завршио два факултета.

Тамо се срео са Светим Јустином Поповићем, који је недавно канонизован у свеца. Охридском епархијом у то вријеме је управљао владика Николај Велимировић. По повратку у Београд духовник му је био отац Виталиј Тарасјев старији, а у владичански чин за епископа шангајског рукоположен је у Руској цркви 1934. године.

слика 2 Босоноги светац из нашег сокака

КАО епископ Руске заграничне цркве отац Јован стиже у Шангај 1934, и оснива Сиротиште Светог Тихона Задонског које удомвљава чак 3.500 дјеце. Црквени извори кажу да су га посебно тешко погађале муке душевно обољелих којима се нарочито посвећивао.

Када је дошао комунизам и у Кину, руског свештеника српског поријекла премјештају у Париз за архиепископа западноевропског, а Свети синод Руске заграничне цркве шаље га у САД, 1962. године. Тамо је основао мисију која је била зачетак Америчке православне цркве, која и данас постоји као аутокефална – самостална.

Свети Јован Шангајски служио је свету литургију, поред српског и руског, на француском и холандском језику од 1951. године у Паризу. Зна се да је то исто чинио и на старословенском, грчком, енглеском и, дабоме, кинеском језику.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here