Богат, богатији, политичар

Две вести, обе европске, ових дана су једва успеле да се изборе макар и за скрајнуто појављивање у медијима. Прва је да је најбогатији политичар у Мађарској тамошњи премијер Виктор Орбан, док нас друга обавештава да је грчки премијер Алкесис Ципрас њихов најсиромашнији званичник.

О органској вези токова новца и политичке моћи испредају се легенде, док примера који би доказивали супротно нема много – племенити изузеци попут бившег уругвајског председника Пепеа Мухике, што би рекли, потврђују правило. Свеједно, ако прихватимо флоскулу да је политика „вештина могућег”, да ли онда то подразумева и вештину њених главних актера да из политичког ринга изађу богатији него што су у њега ушли? Биће да је реч о лукративном бизнису, чија је главна монета трговина утицајем.

ПРЕДУЗЕЋЕ „КЛИНТОН“: Бивши амерички председник Бил Клинтон и његова супруга Хилари, најизгледнија наредна становница Беле куће, заједно су „тешки” око 110 милиона долара, показују управо објављени подаци. Колико мануфактура „Клинтон” добро послује и колико су у њој испреплетени бизнис и политика види се из података о пореклу мултимилионског иметка који поседују.

Једначина је једноставна: политички утицај нагомилан током година на челу Америке, Бил и Хилари су нештедимице наплаћивали. Тешко да се може замислити боља платформа за узлет у финансијске висине од оне коју је Клинтон градио на месту најмоћнијег човека на планети, а коју је његова супруга потом вешто надограђивала из фотеља сенатора и државног секретара. Ако се томе придода све извесније уписивање Хилари у историју као прве америчке председнице, онда сага о Клинтоновима увелико прети да засени митове о неким ранијим политичким династијама САД. Вишедеценијски минули рад на најутицајнијим светским положајима није остао незапажен на кључним адресама такозваног великог бизниса. Иронично, управо једна таква прети да распрши сан о походу другог члана породице Клинтон на Овални кабинет. Уносни говори које је одржала у банкама Волстрита и неким другим добростојећим адресама омогућили су Клинтоновој да само у току 2013. инкасира 8,5 милиона. Само три говора у банкарском гиганту Голдману Саксу донели су јој 675.000 долара, што је трипут више од годишњег прихода њеног ривала у трци за номинацију демократа Бернија Сандерса.

О предузетничким талентима Клинтонових писао је и аналитичар магазина „Форчун” Данијел Грос: „За њих је политика породични бизнис. Ту не постоји разлика пословних и политичких каријера.”

ПОЛИТИКА КАО ОТВОРЕНА КОРУПЦИЈА: За разлику од уређених система у којима оно што називамо правном државом ипак функционише, у друштвима која и даље не задовољавају нужне минимуме демократичности веза новца и политике јесте много очигледнија и утолико вулгарнија. Могло би се дискутовати о опасности по праведност једног друштва која вреба од трговине политичким утицајем чак и онда када је упакован у регуларне токове и на њега уредно плаћен порез. Кудикамо је опаснији тренд у којем уопште не постоји свест ни обавеза да се пред законом положе рачуни. Ендемска бољка таквих друштава је корупција од које енормно профитира политичка класа која је запосела полуге власти и одлучивања, док се системски уништава оно што би требало да представља некакву средњу класу. О митским размерама богатства руских олигарха чуо је цео свет. Трач рубрике фанзина који прате догодовштине светског џет-сета препуне су извештаја о луксузном животу напречац обогаћених тајкуна из економски уздрмане земље. Тешко је зато у једном политичком систему налик на пирамиду чији су сви делови прожети корупцијом амнестирати њен врх. Још је теже одредити колико је заиста „тежак” Владимир Путин. Мањак транспарентних података оставља простор за спекулације, па у медијима циркулишу најсмелије процене које га сврставају у први ешелон најбогатијих светских лидера. Специјалитет политичара са вишедеценијским стажом на водећим позицијама у држави није непознаница и у нашим балканским (не)приликама. Треба ли напомињати да је конто на рачунима највећих локалних спахија у обрнутој сразмери са понижавајућим сиромашењем грађана.

ШТА БИ РЕКЛИ ПОЛИТИЧКИ КОНСУЛТАНТИ: Често за максимално извлачење новца из политике нису довољни само таленат и вештина политичара. За неколико генерација на Западу формирана је цела једна класа политичких предузимача који су до перфекције довели методе руковођења политичком машинеријом, наравно по цену максималне финансијске добити. У недавно објављеној књизи „Покретање бизниса из политике”, амерички професор Адам Шингејт пише да је у последње време „индустрија политичког консултовања обликовала и – преузела контролу америчких избора”. Главне алатке су облици манипулације медијским садржајима и вешто провлачење пропагандних порука.

Можда је време да се демократија запита за своју безбедност.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: