„Бог у боци“ Николе Маловића

„Бог у Боци“ – књига новела у драмских форми Николе Маловића, једног од најнаграђиванијих наших модерних писаца, представљена је синоћ на фестивалу „Пургаторије“ у Тивту.

Најновије дјело у опусу познатог херцегновског аутора, садржи двије новеле у драмској форми – „Перашки гоблен“ и „Тројица“, обје утемељене на историјским личностима и догађајима из 19.вијека у Боки Которској.

Ријеч је о сторији о Пераштанки Јацинти Кунић која је ослијепила, пенелопијански годинама чекајући на повратак мужа са мора и притом везући гоблен, код кога је косу Госпе и анђела, везла властитом косом.

Друга новела тиче се трагичне судбине првих познатих бокешких мушких тројки – браће Костића са Луштице, који су сви били заљубљени у исту жену.

„Бока је напросто сједињена између католичанства и православља и сви ми у породицама, имамо некога једне или друге вјере и Богу хвала, таква је Бока. Ћирилица и латиница стога детерминишу и радњу ове двије новеле – једне условно „православне“, друге условно „католичке“, али оне су уједињење у хармонији коју твори сума свих трагедија исцијеђених у овох 200-тињак страна. Када би сте ову књигу исциједили као лимун, исцједила би се жуч, али је то живот и нешто што нам се свакодневно и данас догађа, без обзира на то што се сви рађамо и одгајамо уз обећања да ћемо баш сви бити принчеви и принцезе и да ће се све завршити хепиендом“, казао је Маловић додајући да је основа обје приче, жал њихових актера за немањем потомства.

„Напросто је то Божја воља да се то тако заврши – њима се све гаси и све умире. Ово су наглашено теолошке приче и баш због тога је и истакнута њихова својеврсна бајковитост. Схватамо кроз њих, да стубови живота имају нешто другачије темеље“, објашњава Маловић чији „Бог у Боци“ садржи све што и његове раније књиге – енормну количину ерудиције о готово свим аспектима живота, историје, културе и географије Боке и Медитерана, мирис мора и соли који извиру из сваке странице и основу која, по Маловићу чини сваку добру књижевност – три „мега теме“ – љубав, смрт и Бога.

„Задатак књижевности није само да забави, већ и да подучи читаоца, као и да укаже на нешто важно, велико и битно што детерминише наше животе. Ја сам изабрао можда и најтежи пут као писац, а то је да некоме „солим памет“. Можда је то и продукт моје претходне просвјетне фазе јер сам ја заклети учитељ који сам дао ријеч да ћу говорити само истину, а такво предавање се никада не може завршити“, поручио је Маловић.

Јелена Ксрмановић, уредница подгоричког издавачког предузећа „Нова књига“ подвукла је да Маловић у „Богу у Боци“ није адаптирао постојећи драмски текст, већ је отишао корак даље и створио ново књижевно дјело високе вриједности.

„Слободно могу да кажем да су драмски текстови Николе Маловића писани првенствено за потребе позоришта, добили карактеристике драме за читање, јер доприносе да се створи слика цјеловите приче, попут Гетеовог „Фауста“ или Клоделове „Сатенске ципеле“, рекла је Кецмановић.

Никола Маловић један је од најцјењенијих савремених писаца на екс-YУ просторима, а за прошле године објављени ронам „Једро наде“, херцегновски књижевник је протеклих мјесеци добио чак три престжне књижевне награде „Борисав Станковић”, “Печат времена” и “Бранко Ћопић”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: