Бобу Дилану Нобелова награда за књижевност
Боб Дилан, амерички певач и текстописац овогодишњи је добитник Нобелове награде за књижевност, објавила је шведска Академија данас.
Како је образложила Академија награду је добио „јер је креирао нови поетски израз у америчкој поетској традицији“.
Недељу дана пре објаве овогодишње Нобелове награде за књижевност, међународно позната имена, укључујући ирског добитника Букерове награде Џона Банвила и јапанског фаворита Харукија Муракамија, била су у врху, барем, према кладионичарским квотама кладионице Ледбрукс.
Пре недељу дана, фаворит кладионице Ледбрукс, са квотом 4, био је изузетно популаран јапански писац Харуки Мураками. Муракамија је следио сиријски песник Адонис, са квотом 6, а иза њега је Филип Рот (са квотом 7).
Цењени кенијски писац Нгуги ва Тонго био је четврти је на листи, са квотом 10, док је амерички писац Џојс Керол Оутс био пети, са квотом 14, затим следи писац албански писац Исмаил Кадаре и Шпанац Хавиер Маријас, чије шансе су биле процењују квотом 16.
„Упркос чињеници да су људи на тржишту добри у претпоставкама, имамо и много људи који сматрају да ако наставе да подржавају једног аутора, да ће он добити. То објашњава и зашто је Боб Дилан сваке године при врху наше листе у погледу исплате великог добитка. Можда је то као са Лестер ситијем – окорели навијачи маштају – иако знамо како је завршио“, објашњава портпарол кладионице Ледбрукс Алекс Донахју.
Велики број писаца, укључујући ирског добитника Букера Џона Банвила, Португалца Антониа Лобоа Антунеса, норвешког Џона Фоса, корејског песника Ко Уна, мађарског романописца Ласла Кразнахоркаја и аргентинског Цесара Аира, су били на квоти двадесет.
Шведска Академија никада не даје никакве индиције кога разматрају као добитника награде пред проглашење победника. Ко је ушао у најужи круг открива се тек 50 година касније.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kad smo kod Skandinavaca, Amerikanci i NATO su potpuno uništili koncept njihove donedavno tradicionalne neutralnosti (Švedska, Finska) ili odmjerenog pacifizma čak i kada su neke od ovih država članice vojnih saveza (Danska, Norveška, Island). Umjesto toga, sada je tamo zbog užasnog propagandnog rata koji SAD i NATO vode preko svojih planetarnih medijskih mreža na djelu radikalna i histerična rusofobija koja se može mjeriti sa onima u baltičkim državama, Poljskoj ili pronacističkoj Ukrajini. Jednako tako su pokušali da omrznu Rusiju i narodima Sredozemlja (Portugal, Španija, Francuska, Italija, Grčka, Kipar), ali im to tamo nije uspjelo, osim u slučaju marionetskih režima u Tirani/Prištini, Podgorici, Sarajevu (samo Federaciji, bez RS) i Zagrebu, koji i nemaju svoju autentičnu politiku. Čak su nedavno i tradicionalno hladni Slovenci vrlo srdačno dočekali Putina.
Gospodine Popoviću, ako treba ukinuti neku Nobelovu nagradu, onda je to ona za tzv. „mir“ koju uglavnom dobijaju američki „miljenici“! Iako su mnogi među njima bili i jesu najgori ratni zločinci, bilo je bitno da se bore za „američku“stranu i nagrada je zagarantovana!
Поштовани Анонимни, сагласни смо по питању „мира“, но овдје се ради о Нобеловој награди за књижевност, а не за КАНТАУТОРСТВО и ТЕКСТОПИСАЊЕ. ТАКВЕ СТАВКЕ У НОБЕЛОВОМ ТЕСТАМЕНТУ – Н Е М А.
Свака част, али за ту област у свијету šou-biznisa и естраде постоје бројне високе награде, достојне врхунцу тог вида дјелатности.
Тзв. Нобелов комитет помијешао је народски речено „жабе и бабе“. Небитно је што је „промашио тему“, али…трагично је што је тиме у цјелини ДУБОКО ПОВРИЈЕДИО озбиљну књижевност, огријешио се ДИРЕКТНО о етику Награде и ОБЕСМИСЛИО остале стваралачке области којима по Нобеловом аманету сљедује ово високо признање. ТО ВАМ ЈЕ, отприлике, КАО ДА СЕ НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА МЕДИЦИНУ ДОДИЈЕЛИ ВРСНОМ МЕСАРУ, (опет, свака част, али…) А НЕ УГЛЕДНОМ НЕУРОХИРУРГУ, рецимо.
Или замислите, Моцарта и Боувија у сл. позицији?
Или С.С.Мокрањца и К. Ковача, у нашој збиљи?
Зна се што припада озбиљној, а што забавној музици, уз сво потребно уважавање!
Што се тиче Нобелове награде за мир, она је одавно обесмишљена, а сахрањена је кад је додијељена Бараку Обами, прије него се посве уселио у Бијелу кућу!
Од јуче је дефинитивно усмрћена и Нобелова награда за књижевност, само још није извршен чин сахране. Учиниће то, вјероватно Краљ Шведске, уколико се Комитет не уразуми и повуче недоличну одлуку!
Све то, наравно, креира NATO-Америка, али на слободумнима је да се свом снагом одупру уништењу људског достојанства.
НОБЕЛОВУ НАГРАДУ ТРЕБА УКИНУТИ. ОВИМ ЧИНОМ ОНА ЈЕ САМОУКИНУТА И ОСТАЈЕ ЈЕДИНО ДА СЕ ТО И ФОРМАЛНО ВЕРИФИКУЈЕ!
НА ИСТИ НАЧИН ТРЕБА ДА СЕ ПОСТУПИ И СА NIN-овом НАГРАДОМ КОЈУ N-tosrbijanski establišment često dodjeljuje КЊИЖЕВНОЈ БИЖУТЕРИЈИ – најтипичнији конкретан егземплар – истакнути антисрпски ЕПИГОН ФИЛИП ДАВИД.
САВРЕМЕНО ДРУШТВО ЧИНИ СВЕ ДА ПОНИЗИ И КОНАЧНО КАСТРИРА ИСТИНСКО СТВАРАЛАШТВО И ДА КЛОНИРАЊЕМ САТАНЕ УСПОСТАВИ ДЕМОНСКУ ВИЗИЈУ „НОВОГ СВЈЕТСКОГ ПОРЕТКА“.
ИМАЈУ ЛИ СНАГЕ ВЕЛИКИ ПИСЦИ ДА ВРАТЕ НАГРАДУ И ТИМЕ ИСКАЖУ ИСИНСКИ ПРОТЕСТ ПРОТИВ ОВАКВИХ И СЛ. ПОНИЖЕЊА!?
Ne znam što ste se okomili na Dilana i kakve veze on ima sa Njemcima, osim što je porijeklom njemački Jevrej? Upravo je on prije nekog vremena ustalasao javnost, pričajući o dželatu i žrtvi. Uporedio je tada bijelce i crnce, naciste i Jevreje, Hrvate i Srbe. Hrvati su žestoko reagovali, tražeći da se javno izvini, čak je neko vrijeme njegova muzika bila zabranjena na svim hrvatskim elektronskim medijima. Tako to radi složna nacija.
Ali za Vučića su ideal upravo ta njemačka disciplina i „etika“ od Maksa Vebera do Angele Merkel!
kao da je dodjeljuje žiri CANU.
Управо тако, са свиме овиме о Немцима што г. Зец написа би се вероватно и Дилан сложио. А, реално говорећи, он је бољи песник него певач, за мене лично је његово певање тешко сварљиво.
П. С.
Напистали сте као да је Џојс Керол Оутс мушко, а ради се о списатељици. Добронамерна исправка.
http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:398874-Bob-Dilan-Jevreji-mogu-da-osete-naciste-a-Srbi-Hrvate
Да се подсетимо шта сам до сада написао на тему Немаца и Немачке, у којој је фаустовско јаче од хришћанског (светоотачког), која је поново постала главна сила у Европи, која је најутицајнија приликом доношења одлука у Европској унији, и која је самим тим од посебног значаја за Србију и регион:
Иза чувеног немачког “реда, рада и дисциплине“ крије се – робовски менталитет. Лајбниц 1697. пише да се у Немачкој “поданицима не може допустити небоуздана слобода“, јер то поданике води у пропаст као што се коњ са “јахачем лако сруши ако му овај превише олабави дизгине“. Век касније Кант пише да је “весело срце у покоравању својој дужности знак истинитог расположења врлине“, јер се “последње ропско одређење нарави никад не може догодити без скривене мржње према закону“. Хелдерлин се жали да влада “безосећајност за заједничку част и заједничку својину“, а Хумболт се жали да влада колективизам. Вилхелм Вунт, један од утемељивача модерне психологије, сматрао је да се људско биће може програмирати, попут аутомата. Век након њих, највећи немачки философ тог доба, Мартин Хајдегер, у ректорском говору 1933. године, за време нациста, као нациста, изјављује: “Не смете дозволити да правила и идеје управљају вашим животима. Само Фирер, и једино он, представља садашњу и будућу стварност и закон Немачке“. Још један велики немачки философ, Јирген Хамермас, био је међу нацистима, као вођа курса хитне помоћи у Хитлерјугенду – дакле, као дете. Али, ментори за докторски рад након рата били су му сарадници нациста – један од ментора је био ученик Хајдегера.
Карл Маркс је (расистички) презирао и потцењивао Словене. Председник немачких социјалдемократа пред Први светски рат (пред рат су социјалдемократе били на власти у Немачкој) изјављује: “Када је реч о борби против руског царизма као непријатеља свих култура и свих потлачених, ја сам спреман да узмем пушку и одем у рат.“ Хитлер је био национал-социјалиста. Нацисти су (и) социјалисти. Када је “демократска“ Немачка бомбардовала Србију (СР Југославију) 1999. године, на власти у Немачкој била је коалиција социјалдемократа (левичара) и зелених (либерала).
Немци су нехришћански (неопагански) народ жељан освете. Срби као хришћански народ (да подсетим: не као идеалнохришћански народ, као безгрешан народ, већ у односу на друге, посебно непријатеље који нас описују као варваре) не желе освету (комунисти који су убијали војвођанске Швабе међу којима су били и обични цивили, међу којима је било и оних који су помагали Србе – довољна је и само једна невина жртва!, међу којима је била и једна немачка девојчица коју је Пекић волео – нису били хришћани, нису разумели Достојевског, ако су га читали), али Немци, као нехришћански народ, увек желе освету. Зашто је Немачка након 1989. године подржала независност НД Хрватске и Словеније? Шта су Срби лоше радили Немцима након Првог и Другог светског рата? Са Немачком су успостављани нормални односи, у српским школама учио се немачки, купована је немачка роба, Срби су одлазили на рад у Немачку, Немци су долазили као туристи у Југославију. Само су у партизанским филмовима Немци лоше пролазили, у стварности – није било негативности према њима (имајући у виду размере немачких злочина над српским народом – међу Србима нико није тражио зуб за зуб). Шта раде Немци – који су за једног убијеног Немца-војника убијали сто Срба-деце у Крагујевцу у Другом светском рату – након уједињења две Немачке и краја Хладног рата? Немачка одмах подржава старе нацистичке савезнике на Балкану, од усташа до албанских фашиста и исламиста, Немачка шаље авионе да бомбардују Србију, Немачка поново има своју окупациону зону, са својим војницима, на територији Србије. Све је то одлично знао Швајцарац Арчибалд Рајс када је 1928. написао (“Чујте Срби“): “Вама је заједнички непријатељ, упркос корацима које данас чини, био и остао човек са севера – Немац. Верујте, ништа он није заборавио. Чим поново постане довољно снажан, ујединиће се са Аустријом, и удружени ће настојати да поврате оно што су изгубили“.
Nikola Varagic
Ne sale Perivoje nimalo,a zasto bi se salili kada zivimo u takvom vremenu,nemoj se cuditi da sjutra Jevrem Brkovic dobije istu ,potreban je samo jedan okret telefona i nagrda je tu.
Mene najvise oduseve ovakve vijesti,zamisli ono mal zgepce sto je bilo na JAZ da i ona dobije nesto tako,jos se zove MADONA,jedino nije mi poznato da li ona pise knjige u stvari o cemu bi i On a i ona mogli pisati,pisu to drugi a oni samo stave paraf.
Zpad svake godine dijeli tamo neke nagrade,samo u ekonomiji koji su to sve mislioci ,nema nijednog da nije iz Neoliberalnog kapitalizma koji vodi u stvari doveo je svijet do propasti,ali za to se i dijele nagrade,a one su manje vrednije od nekadsnjih znacki Primjernog vojnika u JNA.
Vjerovatno ce za mir dobiti Merkelova a za bratsvo i jedinstvo islamski terorist,jer po americkim shvatanjima ima dobrih i losih terorista,a zamislite ovo ,ima prljava i cista atomska bomba ,kazu na Zapadu,naravno Ruska je prljava a ova Americka je cista,da da.Da neko ko se bavi knjizevnoscu a jos je sa Istoka dobije nesto ne ide to,isto kao sto je Rimokatolicanstvo jedina religija i to oni kazu prava,tako je i Dilan jedini pravi pisac Zapada koji je zasluzio ovu nagradu,a one se dijele izmedju njih ,mi tamo ne pripadamo.
Treba roditi polodove dostojene pokajanja.kaze es u Jevandjelju po,Luci u glavi 3 ,kaze to Sveti Jovan Krstitelji Preteca,e toga kod njih nema,kod njih je paganstvo
Немачки историчар и философ Освалд Шпенглер након Првог светског рата објављује књигу “Пропаст Запада“, у којој износи следеће: “На проблем нас не доводи питање шта треба да чинимо, или како треба да процењујемо, или за чим треба да тежимо, него увиђање да је ово постављање питања већ по свом облику симптом искључиво западњачког осећања света. Западно-европски човек налази се овде под утицајем једне огромне оптичке обмане, и то сваки такав човек без изузетка. Сви захтевају нешто од других. Изговара се ‘ти треба да…’ са уверењем да се ту одиста нешто у јединственом смислу може и мора да мења, изображава, уређује. Вера у то је непоколебљива. Ту се заповеда и изискује послушност. Те то зове се за нас морал. У етици Запада све је правац, захтев за моћи, свесно деловање у даљину. У тој тачци су Лутер и Ниче, папе и дарвинисти, социјалисти и језуити – потпуно слични једни другима. Њихов морал наступа за захтевом да важи уопште и увек. То припада нужностима фаустовског бића. Ко другчије мисли – грешник је, непријатељ… Све што је фаустовско хоће да оно искључиво влада. За западњачки свет, толеранција је само обмана, или знак гашења снаге. Фаустовски инстикт захтева простор за своју сопствену делатност, али само за њу… Светском граду не припада народ него маса[1]“. Шпенглер је свестан разлике између хришћанског морала и фаустовског морала, али као своје узоре истиче Гетеа и Ничеа. (Сетимо се Берђајева у коме “дионизијски“ морал, као и “фаустовска тежња ка пуноћи живота“, превладaва хришћански морал, светоотачко учење и искуство.)
Амерички пјевач и текстописац, добитник Нобелове награде за књижевност?! Шалите ли се ви то, поштована редакцијо или је свијет окренут коначно стрмоглаво наглавачке. Срамота, понижење – Спаси, Боже!