Насловна Политика Блек: Ако падне Дамаск, ни Европа није далеко

Блек: Ако падне Дамаск, ни Европа није далеко

1
ПОДИЈЕЛИ

Уколико падне Сирија слиједи „врло брзо напредовање Ислама на Европу“, изјавио је данас амерички сенатор из Вирџиније Ричард Блек, додајући да су године интервенција САД на Блиском истоку и другде резултирале огромним бројем расељених хришћана у Сирији, Ираку и на Балкану.

148294693554e309103e8b5470273093 orig 409x291 Блек: Ако падне Дамаск, ни Европа није далеко

Ако погледамо историју америчког мијешања од првог рата у Ираку, централно је да су у сваком од случајева различите земље „очишћене од хришћана“, рекао је он за „Раша тудеј“ (РТ), наводећи да су хришћани који су живјели на Косову преко хиљаду година „нестали, потпуно уништени“.

Руска сателитска ТВ на енглеском језику подсјетила је да је пре 11 година током четвородневног погрома на Косову више од 4.000 хришћанских Срба протјерано из шест градова и девет села, а да су етнички Албанци у нередима уништили више од 900 кућа и 39 цркава.

Блек је интервјуу за РТ рекао да већина Американаца није свјесна да су почеци хришћанства везани за простор данашње Сирије.

Амерички сенатор, који је прошле године захвалио сиријској влади Башара ел-Асада на заштити преосталих хришћана у тој земљи, изразио је забринутост због судбине Дамаска, Блиског истока и Европе.

 „Ако падне Дамаск, застрашујуће црно-бијеле заставе Исламске државе вијориће се“ над Сиријом, рекао је Блек, додајући да би после неколико мјесеци „пали Јордан и Либан“, а да би сљедећи циљ самопроглашене Исламске државе била Европа.

„Сирију посматрам као центар гравитације западне цивилизације. Уколико она падне, видјећемо врло брзо напредовање Ислама на Европу“, казао је Блек, који је служио у америчкој морнарици и био војни тужилац до избора у Сенат.

 РТ преноси податке „Сиријског центра за политичка истраживања“, по којима је шест одсто становништва Сирије погинуло или је рањено у сукобима, више од пет милиона је избјегло, а унутрашње расељених је 40 одсто од преосталог броја становника од 17,65 милиона.

1 КОМЕНТАР

  1. 0
    0

    Aramejski jeziki jezik pa da je samo to pa bi bilo dovoljno,a koliko jos drugih stvari.

    Арамејски језик припада групи семитских језика који су говорили Арамејци већ у 12. веку пре Христа. Данас се сматра угроженим језиком.[3] Говори се у неким крајевима Блиског истока, углавном код старије популације. Историја арамејског је дуга око 3000 година и био је важан језик у време стварања Новог и Старог завета (Талмуд, Зохар) и светих спискова у библијским крајевима на Блиском истоку. На арамејском је писан Талмуд и делови Старог завета. Био је то главни језик Јевреја у периоду Другога храма (539. п. н. е. до 70. после Христа). Језик је битан код археолошких проналазака на Блиском истоку.

    Арамејски језик је био језик Исуса Христа

    Име Сирије потиче од грчког назива из доба антике за регион од Арама на источном крају Средоземља између Египта и Арабије на југу и Киликије на северу, укључујући Месопотамију. Овај регион се некада називао Асирија. Овај велики простор се у време Римског царства поделио на провинције, политички независне једне од друге:

    Јудае или Јудеа, је 132. преименована у Палестину. Овај регион обухвата данашње територије Израела, Јордана и Палестине
    Феникија, која данас обухвата територије Либана
    Коеле Сирија (или ‘шупља’ Сирија)
    Месопотамија
    У Сирији живи око 18 милиона становника. У етничком погледу око 90% чине Арапи, 7% Курди, 2% Јермени. Ислам је религија 88% становништва (око 70% су сунити, 15% алавити, 2% исмаилити). Око 9% су хришћани (православци, сиријски католици, несторијанци, маронити). У градовима живи око 55% популације. Највећи градови су Алеп са 1,9 милиона и престоница Дамаск са 1,7 милиона становника

    Сирију су окупирали бројни народи, Хананци, Јевреји, Арамејци, Асирци, Вавилонци, Персијанци, Грци, Јермени, Римљани, Византинци, Арапи, док су један део освојили Крсташи. Сирија је, као и остатак региона, била под вишевековном влашћу Османског царства. Данашња Сирија је такође била један од центара оснивања хришћанства – Свети Павле се преобратио у хришћанина на путу у Дамаск и основао прву хришћанску цркву у Антиохији, у античкој Сирији (данашња Турска).

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here