ИН4С

ИН4С портал

Благослов Хиландара за краљеве и председнике

Био верник или не, свако ко је макар једну ноћ пробдео у близини иконе Пресвете Богородице Тројеручице, коју је царски син Сава 1217. године као бесцен дар добио у манастиру Светог Саве Освећеног недалеко од Јерусалима, може да осети како му срце улази неко неописиво умиљење. То је радост која није с овога света.

Хиландар је Србима вековима духовна тачка ослонца, светионик са којег са даље и дубље види, кантар који најбоље мери све наше успоне и падове.

Откако су 1198. године отац и син, Свети Сава и Свети Симеон, из руку византијског цара Алексеја Трећег Анђела добили хрисовуљу којом се Хиландар даје „да Србима буде на вечни поклон”, овај светогорски манастир је престоница не само духовне већ и, по некима, идеалне Србије.

Ово парче нашег неба на грчком полуострву Атосу, где је исписана трајна крштеница српског народа, као магнет привлачи не само оне који су добили призив да као монаси служе Богу већ и историчаре, уметнике, писце.

У треперавом одсјају упаљених воштаница који се из полијелеја разлива током свеноћних служби, док за певницом калуђери као један поју псалме, и српски владари и политичари тражили су утеху, благослов и одговоре на питања која их муче.

Био верник или не, свако ко је макар једну ноћ пробдео у близини иконе Пресвете Богородице Тројеручице, коју је царски син Сава 1217. године као бесцен дар добио у манастиру Светог Саве Освећеног недалеко од Јерусалима, може да осети како му срце улази неко неописиво умиљење. То је радост која није с овога света.

Ово „царство без круне, држава вез војске, земља без жена, богатство без новца и мудрост без школе”, како је Свети владика Николај описао Свету Гору, одувек је привлачило и оне који се баве народним и државним пословима.

Хиландар су кроз историју посећивале и многе српске крунисане главе: цар Душан 1347, краљ Александар Обреновић 1896. и краљ Петар Карађорђевић 1910. године.

Од 1991. до данас задужбину Светог Саве и Светог Симеона су посетила и два председника Србије, Слободан Милошевић и Томислав Николић.

Извор: Политика

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *