Благо мајци која Саву роди и Србима док их Сава води

Интерпретација светосавља у многобројним текстовима идеолога новоцрногорске догме, чија се суштина огледа у већ добро познатом, али научно неутемељеном ставу да су Црногорци „самоникла нација и самородан народ” који нема ничега заједничког са Србима, заокупља последњих година интересовање како лаичке тако и стручне и шире јавности.

Ако притом додамо и став да су Црногорци већ дужи период жртва великосрпског хегемонизма, онда обичан и неупућен читалац може створити потпуно искривљену и виртуелну слику.

Потпуно је јасно да је отклон од српства у режији идеолога новоцрногорске догме самим тим отклон од светосавља, а за циљ има порицање историјског и националног идентитета српског народа у Црној Гори и стварање полазних основа за конструисање новог црногорског, модерног, европеизираног човјека који нема никакву везу са прошлошћу и историјом.

Поменуту „стратегију” између два свјетска рата разрађивали су познати идеолози С.М. Штедимлија и Секула Дрљевић, а настављена је до данас и најинтензивније се рефлектује у политичком дискурсу, у образовном систему, медијима, разним кухињама и предсобљима бројних државних институција.

Медијска манипулација

Да би „доказали” како Црна Гора нема никакве везе са Светим Савом, а самим тим ни са српством, они се често користе класичним неистинама и медијским манипулацијама, почев од оне да је Стефан Немања, отац Светог Саве, како кажу, „у једном од својих похода попалио и опљачкао црногорске градове”.

Подсјетимо, Стефан Немања је рођен у Рибници, данашњој Подгорици, крштен у цркви Светог Ђорђа, био владар ових простора и његов заштитник. О вјековном присуству Њемањића на овим просторима свједочи Немањина тврђава у центру данашње модерне Подгорице коју многи кривотворци и лажиисторичари називају турском тврђавом.

Говорећи о светосављу и његовом укоријењеном култу у нашем народу, идеолози дукљанско-монтенегринске профилације истичу како оно нема „никакво вјерско, већ искључиво политичко значење”. Штедимлија је чак тврдио да је тај „култ постао платформа, којом ће српска црква дефинисати свој политички правац који иде и до вјерског фанатизма”.

Да би направио отклон од светосавља, његов истомишљеник Дрљевић је употребљавао израз и „црногорско православље” тврдећи притом да су „црногорска религија” и црногорски поглед на свијет самоникли, шта год то значило.

Елем, према његовим тврдњама, црногорско православље рађа нову религију „црногорословље које се одијелило од осталог православља” наслањајајући се на Горски вијенац, гдје су, према његовом мишљењу, садржани „сви прописи црногорске религије”.

Одговор овим и оваквим тумачењима су и Савин кук, Савине воде, Савин до (у Васојевићима, одакле и сам потичем и гдје је по народном предању Свети Сава пролазио), Савини потоци, Савин вир, Савин бор, Савине стране и други топоними по земљи чојства и јунаштва. Многи заговорници самоникле нације из својих етнофилетистичких или, пак, етатистичких разлога и становишта иду до тезе да је Свети Сава противник црногорске државе, што је апсурд.

Највећи освајач је заступљен у Црној Гори

Свети Сава, први српски архиепископ и утемељивач наше помјесне цркве заступљен је у Црној Гори од времена када је ходио овим просторима до данашњих дана. То што је његово прослављање у школама у Црној Гори почело тек средином 19. вијека није крив сам светитељ, а ни људи тога времена, већ то што је тек тада почело оснивање првих школа.

Присјетимо се и да је овај наш „највећи освајач” слављен кроз владавину дичних Петровића, поготово у вријеме краља и господара Николе Првог, а бројна црногорска племена и дан-данас прослављају светитеља Саву као своју крсну славу.

Бројни храмови у Црној Гори носе име по овом великом светитељу и просвјетитељу српског рода, чији је култ овдје присутан вјековима. Иако потиснут у вријеме комуниста, поново се вратио у наше вријеме кроз историјско сјећање и памћење, обиљежавањем бројних академија и других манифестација.

Вратио се као свој на своме без обзира на још увијек бројне отпоре углавном из редова насљедника комунистичке идеологије, освједочених атеиста, нихилиста, искључивих материјалиста и модерних еврофанатика монтенегринско-западњачких убјеђења.

Сви покушаји затирања колективног памћења православних Срба кроз историју, па и данас почињали су и почињу ударима на Светога Саву, ударима у темељ и коријен нашег бића и идентитета, јер сматрају да ће Србе лакше савладати ако им одузму Светог Саву.

Међутим, све док је Свети Сава међу Србима и пред Србима, имамо се чему надати. Ако би не дај Боже стицајем историјских и других околности, неприлика и недаћа били присиљени да се одрекнемо Светог Саве, престао би и разлог нашег постојања, јер „Благо мајци која Саву роди и Србима док их Сава води!”

Аутор текста:  Вељко Рачић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: