Насловна Поглед Битка код Велбужда

Битка код Велбужда

0
ПОДИЈЕЛИ

Победом коју је извојевао Стефан Дечански угашене су жеље суседа за нашом територијом.velbuzd Битка код Велбужда

Српски краљ Стефан Дечански био је савезник византијског цара Андроника ИИ. Њега је 1328. године свргао с престола рођени унук Андроник ИИИ. Нови цар је Србију, као савезника свога деде, сматрао непријатељем, па је склопио савез с Бугарима у намери да заустави ширење српске државе на југ. Године 1330. двојица царева договорила су се о заједничком нападу – Андроник ИИ с југа, а бугарски цар Михаило Шишман с истока.Уочи битке

Андроник је извео неке мање акције почетком јула 1330. године, а онда се улогорио на територији данашње јужне Македоније, чекајући исход бугарске акције.

Да би предупредио спајање две непријатељске војске, Стефан Дечански је одлучио да пређе у напад. За прву мету одабрао је Бугаре, који су надирали ка југу српске државе и њену границу прешли код места Земен на Струми.

Наредио је покрет војске која је била улогорена близу Ниша, на ушћу Топлице у Јужну Мораву. Зауставивши се успут у Цркви Светог Ðорђа у Старом Нагоричану и Сарандопорском манастиру, најзад је избио на реку Каменицу и одатле почео преговоре с Михајлом Шишманом.

У бугарској војсци владала је прилична недисциплина и доста војника напустило је логор како би пљачкало околна села. Али и такви, били су бројчано надмоћнији. Стефан је овим преговорима хтео да добије на времену док му не стигну очекивана појачања. Писао је бугарском цару:

„Буди задовољан са својим, да то добро буде, а не жели друго, што Бог другима дарова, јер долазиш у сукоб са Богом, као онај који смућује и ратује оно што је од њега добро раздељено.“

Како су текле борбе

Комплетиране српске снаге ујутру 28. јула код Велбужда напале су Бугаре свом снагом. Изненадни јуриш затекао их је потпуно неспремне – има историчара који тврде да је Стефан са Шишманом претходно уговорио примирје – па су се бугарски редови одмах распали, а војници дали у бег. У јуришу су се посебно истакле јединице којима је командовао Стефанов син Душан.Кад није успео да заустави повлачење своје војске, и сам цар Михајло Шишман дао се у бег. Према једној верзији, стигли су га и убили српски војници. Према другој, заробљеног су га довели до Душана, који му је одсекао главу.

Стефан Дечански је свог противника сахранио у Цркви Светог Ðорђа у Старом Нагоричану.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here