Бициклистицка стаза погоднија за сурфовање него за педалање
Бициклистицка стаза у појединим дјеловима града погоднија је за сурфовање него за педалање, наглашено је у отвореном пусму градоначелнику Подгорице Славољубу Стијеповићу из НВО Бицикло.ме. Из ове НВО су напоменули да је интервенцијама у простору требало да претходи детаљна анализа стања на терену и израда плана који би у обзир узео потребе свих учесника у саобраћају и нагласили да овако ријешеном инфраструктуром резултат само може бити: дезорјентисани пјешаци, фрустрирани бициклисти и збуњени возачи моторних возила.
Отворено писмо НВО Бицикло.ме градоначелнику Стијеповићу преносимо у цјелости:
Поштовани господине Градоначелниче,
Сви који волимо Подгорицу смо се искрено обрадовали одлуци градских власти да се више пажње посвети инфраструктури за алтернативни, бициклистички превоз. Ми из невладиног удружења Бицикло.ме смо се посебно радовали томе, јер смо се и окупили са циљем да скрећемо пажњу на важност бициклизма у животу људи нашег града и прве званично еколошке државе у свијету. Од самог почетка смо настојали да добронамјерно помажемо савјетима, скрећемо пажњу на могуће и већ учињене грешке. Надали смо се да ћемо сви учити на њима и да их нећемо понављати, а поготово да нећемо правити нове.
Но, како радови одмичу, повећава се број забрињавајућих проблема и пропуста који не само да неће унаприједити бициклистички саобраћај у Главном граду, већ ће отежати његов развој и обесхрабрити потенцијалне кориснике.
Коридор који води ка Забјелу, улицом Краља Николе и даље углавном служи као паркиралиште за моторна возила, иако су Комунална инспекција и саобраћајна полиција безуспјешно покушавале да се супротставе бахатим возачима. Зар ћете признати да је њихова безобзирност преча од интереса грађана Главног града једне самосталне државе? Осим тога, кишовито прољеће је открило да је стаза више него погодна за задржавање воде, па већ међу бициклистима и бициклисткињама кола шала о томе да је стаза погоднија за сурфовање него за педалање. Локве на стази додатно отежавају кретање и угрожавају безбједност свих учесника у саобраћају.
Коридор који пролази улицом 13. јула готово је у потпуности прогутао простор намјењен пјешацима. Исто се десило и на Булевару Светог Петра Цетињског, у улици Краља Николе, а и у Московској улици. Тамо су пјешаци доведени у немогућу ситуацију због недовољно простора, који је ионако узан. Сада је са једне стране омеђен бициклистичком стазом, а са друге стубићима који тротоар одвајају од живог моторног саобраћаја. Средином стазице која је пјешацима остала на располагању налазе се стубови градске расвјете, што значи да је људима који се крећу помоћу колица кретање тротоаром практично онемогућено. Испред Економске школе је током одмора немогуће користити бициклистичку стазу. За то вријеме имамо саобраћајну траку у улици Краља Николе која је узурпирана непрописним паркирањем. Радови у Московској улици изазвали су негодовање и отпор станара, који су – с правом! – прво стали у одбрану зеленила, а затим и пјешачког простора који се смањује сваког дана.
У нелогична дизајнерска рјешења спадају и она по којима бициклистичка стаза пролази кроз аутобуско стајалиште, што се коси са елементарном логиком уређења простора, или она гдје бициклистичка трака прелази преко означених и устаљених такси стајалишта. Посебна прича је прелазак преко Моста Браће Златичанин који је тешко и описати.
Поред проблематичних пројектантских рјешења, квалитет изградње је врло лош, а сви се питамо да ли је уопште било ревизије пројекта и грађевинског надзора. Дјелови стаза које сте лично отворили нијесу уопште урађени, него умјесто њих постоје рупе које представљају потенцијалну опасност за оне који туда возе бицикла.
Ознаку „Пази пјешаци!“ коју сусрећемо свуда по бициклистичким стазама је требало да првосхвате пројектанти и да физички раздвоје ове двије врсте учесника у саобраћају.
Принцип увођења бициклистичке инфраструктуре је да се одузима простор од моторног саобраћаја, а не пјешака, због рационалног кориштења ресурса, јер у просјеку један аутомобил превози 1,5 путника, а заузима мјесто шест бициклиста.
Господине Градоначелниче, од нас сте тражили рјешења која су резултат рада студената који смо организовали на Архитектонском факултету. Доставили смо вам их одмах, али до данашњег дана ни једно једино није примјењено, иако би разријешило неке проблеме које ваши пројектанти нијесу успјели.
Пропуста, на жалост, има још. Наше удружење увелико ради на пописивању и анализи проблематичних рјешења. Међутим, и из ових неколико наведених примјера лако је установити да је тачно оно на шта смо указивали од почетка изградње бициклистичких коридора, а то је да овом процесу недостаје јасан план.
Да ли Главни град прави бициклистичку инфраструктуру јер нам је потребна или да формално задовољи затварање неког поглавља у преговорима са ЕУ? Ако мислите да овај неуспио покушај спада у домен одрживог саобраћаја – у заблуди сте. Ми живимо у једној од најсиромашнијих држава Европе и не би требало да новац пореских обвезника трошимо непромишљено на пројекте који због површног приступа немају будућност, већ да добро размислимо прије но што их реализујемо, јер можда прилике за поправку неће бити. Без обзира на то да ли је новац из нашег или џепова грађана држава Европске уније, овакав приступ неће омогућити Подгорици да постане модеран и одржив град, што сви желимо.
Интервенцијама у простору требало је да претходи детаљна анализа стања на терену и израда плана који би у обзир узео потребе свих учесника у саобраћају. У планирање бициклистичке инфраструктуре требало је активно укључити грађане, у првом реду представнике бициклистичке заједнице и стручне јавности. Требало је створити услове за праћење промјена у понашању учесника у саобраћају, насталих као резултат појаве нове бициклистичке инфраструктуре. Требало је стазе и траке планирати тако да не буде жртвовано градско зеленило. Ако то није могуће, онда за свако посјечено дрво треба посадити три нова, како вас обавезује закон – али не тако што ћете то учинити на зеленим површинама по ободу града, већ у градским насељима којима је пријеко потребно више башти и дрвореда.
Мало је тога урађено како треба. Добили смо план коридора урађен на брзину, од стране људи који не возе бицикло, нити су едуковани за то. Сада имамо и реализацију која се исто тако ради на брзу руку и без обзира на посљедице и конфликте које производи. Нажалост, можемо да предвидимо шта ће бити резултат: дезорјентисани пјешаци, фрустрирани бициклисти и збуњени возачи моторних возила. Све то ће довести до повећања броја саобраћајних незгода, а то никако не желимо.
Свима су потребне бициклистичке стазе. Како нама бициклистима, тако и осталим учесницима у саобраћају, јер се тако подиже ниво безбједности у корист свих. Уз добру бициклистичку инфраструктуру, овај град за неколико година може постати боље мјесто за живот свих нас. Пут којим смо кренули, међутим, не води до квалитетних рјешења. Добро би било почети од квалитетног истраживања и јасног плана.
У медијима смо видјели да сте били у посјети Бечу, па сте изјавили да имате жељу да „Подгорица слиједи искуства једног од најмоћнијих градова у Европи“. Предлажемо Вам да прво њихово искуство које ћете искористити буде увођење бициклистичке инфраструктуре, јер је то на овај начин неодрживо. Од њих се о томе може доста научити. Не игноришите ни наше знање и вољу да вам помогнемо.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: