Бећир Вуковић: Црногорци се бију са женама

Бећир Вуковић: Црногорци се бију са женама

1
ПОДИЈЕЛИ

Онда је, однекуда, избио шумар, и викнуо: доста, бре!, и истјерао из шуме и четнике и партизане. Тако, отприлике, гласи један виц који није баш популаран ни са једне стране улице. Потписнику служи (само!), да каже, како је већ на овдашњој сцени Један нови шумар, и грми: доста је било пљачке, корупције, убистава, лажи, доста је било удбовских намјештених процеса, и свих страхота и срамота, и мракова комунистичких, шпијунских, и свједока од ока, доста је било судија и џелата, превршила је ваша „правда“; обесвећења која стигла и до наших дана, гдје је и кострика процвјетала. Али, још нијесте најстрашније видјели, грмио је, некада, и један руски пјесник. Да ли сте најстрашније видјели?

(Судија, у намјештеном процесу, постаје бранилац убици). Приближавамо сцену: судија који је судио убици Саши Синђелићу, у другом (горе смо рекли намјештеном процесу), именован је за адвоката истог убице Саше Синђелића. А, именовао га је Специјални државни тужилац Миливоје Катнић. Да, драги имажинисти..! Ту би се зауставо и творац имажинизма Езра Паунд, ту би стао, и сазуо се, и ушао у судницу у којој је адвокат убице, баш судија који је у једном ранијем случају – судио истом убици. Да ли повезујте. Не, ово нијесу имажинистичке слике (лат: imago – слика), и штошта. Не, то је туробна стварност која се данас приказује у Црној Гори. (Да ли овакви сценарији имало узбуђују редитељку и ректорку Раду Војводић)?

Био једном један судски процес, тамо негдје, у некој имагинарној држави. Преносимо вам само задњу сцену процеса. Ево шта су ти типови (дакле имажинисти), из једног фантастичног процеса, на крају, само извукли. Наиме, кад је доказано да је његова жена имала љубавнике, у завршној ријечи, Господин Х (варани муж), само је казао: о, ужаса ли, али један од њих могао је имати цигарету, и запалити амбар! Јесте, и у нашем случају, један фиктивни терориста могао је имати праћку, и убити сиротог врапца на јавору испред Скупштине. Ниједан терориста није имао, чак, ни пушку, јер су их, успут, у некој лажној држави, бацили, у неко језеро, а које још није уписано у географске мапе. Чисти имажинизам. (Али, чим будемо примљени у Нато, њихови картографи и геополитички експерти, нетом ће уписати језеро у нову балканску мапу).

Доћи ће дан кад ће ме полицајац, у пролазу испред Скупштине, ухватити под руку, и са сјетом рећи: сјећате ли се оних дана кад смо се борили против мафије и судиница, и тужилаца и убица, и корумпираног правосуђа, сјећате ли се оних дана кад смо се борили са полицијом која је тукла жене испред Скупштине.

Сјећате ли се времена кад су се Црногорци били са женама, добаци један са стране, такође у пролазу, што реко Брко.

П. С. Под Горицом, у порти цркве светог Ђорђа, на каменом зиду, сједи бескућник, и чешља се.

Firme u Crnoj Gori

1 КОМЕНТАР

  1. 10
    2

    Ih, što je nesrećni Ezra spram naših imažinista!
    Nije imao te sreće da živi u najljepšoj Planini … Đe život nadmaša maštu. Svaku zamislivu maštu!
    Taman kako je jednom to Miljanić lijepo obijasnio onom Magičnom, onome Markesu!
    … Pa se ovaj pitao : Što sam ja radio sve ove godine, sto godina zaspivao nijesam, tenuo nijesam … Maštao, smišljao, namišljao! … Zbilja, gospodine Miljaniću, postoji ta zemlja, kako rekoste …
    Crna Gora, gospodine Markes!
    Montenegro, Montenegro?
    Baš ona. Montenegro, Montenegro!

Оставите одговор