Бечановић: Пре ћу се спалити него повући Речник

Предсједница Савјета за израду Рјечника црногорског језика Татјана Бечановић изјавила је данас да ће се прије спалити него повући Рјечник. Она је навела како намјера Рјечника није била да иког вријеђа али и да по питању одредница Албанаца ипак нема ништа спорно.

Парадокс постојања два „црногорска“ језика у држави од 600.000 становника и српским језиком којим говори 70 % грађана а који није и званични језик Црне Горе увећао се са издањем Црногорског језика. Негодовали су у почетку Албанци и Бошњаци због одредница у Рјечнику којима се вријеђа, како су навели, њихов идентитет, а затим и бивши чланови ДАНУ које је Јеврем Брковић оптужио за дизање хајке против Рјечника.

Предсједница Савјета за израду Рјечника црногорског језика Татјана Бечановић изјавила је данас да је ЦАНУ спремна је да у Рјечнику црногорског књижевног и народног језика исправи спорне ријечи али не и да Рјечник повуче.

„Пре ћу себе спалити негде на тргу у Црној Гори него дозволити да се тај Речник повуче“, нагласила је Бечановић, а преноси Мина.

Она је рекла да су у саставу Савјета за израду Рјечника били и Бошњаци и Албанци, те да није била намјера да се ико вријеђа по националној основи.

Међутим, чак су и ове њене ријечи спорне. По којој националној основи? Изгледа да Бечановић овдје мисли прије свега на Албанце и Бошњаке. Треба се ипак подсјетити да је професорица Бечановић била на Суду части Универзитета Црне Горе јер су је тадашњи студенти друге године Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности оптужили да се на предавањима према њима односила неакадемски и енетички као и да им је пријетила на националној основи.

Стога, можда садржај самог Рјечника не би требао да чуди. Иако је више пута поновила да је спремна да спорне ријечи исправи она са други стране инсистира да одреднице којима су дефинисани Албанци и Бошњаци уопште нису спорне – стога, она их, ако нађе за сходно ипак неће промијенити.

Бечановић је нагласила да „нико не може да нареди да се повлаче идентитетска документа једне државе“. У питању је, како је навела, научни документ, лексикографски“, пренијела је агенција МИНА.

У примједбама које су изнијели грађани Црне Горе, српске, албанске и бошњачке националности Бечановић не види конструктивну критику као ни рационалне разлоге, већ је по њој повод сасвим други:

„Ово је обрачун и са институцијом и са појединцима који су у том Савјету и нема никакве везе са албанском или бошњачком мањином у Црној Гори“, истакла је Бечановић.

Међутим, ако се мало више обрати пажња постаје видљиво како су њене ријечи само лукава реторика. С једне стране Рјечник није имао намјеру да иког увриједи али са друге она ипак инсистира да када су у питању идентитетска питања ту нема ништа спорно.

„Када су у питању најосетљивије ствари, а то су идентитетска питања, ништа нема спорно. Можда Малесија, дефинисање становништва из Малесије“, прецизирала је Бечановић.

Црна Гора је, како је навела, врло специфичан културални простор, па за потребе црногорског језика може се додати дефиниција која би Албанце „мање угрожавала“.

Бечановић је ипак за примједбе Албанаца на Рјечник упрла прстом у другог.

„Напади на Албанце и њихов идентитет интерпретација су ‘филолога са Цетиња‘, нагласила је Бечановић, а пренијела Мина. Бечановић није примијетила да је, иако не жели да иког вријеђа, самим тим што је ставила њихово звање под наводнике увриједила своје колеге „црногорског језика“. Треба имати на уму да Бечановић језик који намеће грађанима Црне Горе сама не говори. Она говори српским језиком, екавицом, и не јотује ништа од онога што тзв. црногорски језик држи као стандард.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: