Банкрот убрзано куца на врата Црне Горе

Пријети ли Црној Гори финансијски колапс, банкрот, дужничко ропство? Према подацима Министарства финансија државни дуг последњег мартовског дана премашио је 2,4 милијарде евра (унутрашњи преко 350 милиона), који су у међувремену увећали нови намети и порези!

Иако се громогласно најављује почетак „посла вијека“ аутопута Бар Бољаре (прва дионица од Смоковца до Матешева) још није урађен главни пројекат! А, Влада Црне Горе је увела дажбине како би се одржале јавне финансије.

Велико незадовољство грађана подигла је такса на гориво од седам центи по литру, а уз тај скок нервозу су појачале акцизе на алкохол, газирана пића, дуван и дуванске производе, порез на кафу…

Изградњом аутопута и других важних пројеката, прије свега у области инфраструктуре, Црна Гора постаје богатија и биће више у могућности да из својих извора финансира потрошњу без потребе задуживања поручује премијер Мило Ђукановић, одбацујући сваку сумњу да је Црна Гора пред банкротом.

Међутим, тако не мисле у опозицији и невладином сектору.

„Држава годинама клизи ка банкроту, јер су ниво и структура јавног дуга неодрживи. Авантура са кинеским кредитом у америчким доларима сасвим сигурно води земљу у банкрот. А, Кинези су узели право да се наплаћују из државне имовине, ако у буџету не буде пара за рату кредита. Губитак по основу курсних разлика на кинески кредит на данашњи дан је већ 130 милиона евра због раста курса долара према евру“, коментарише за „Новости“ Небојша Медојевић, функционер Демократског фронта.

Кључни разлог је погрешна структура привреде гдје су уништени производња и извоз. Робни дефицит финансирамо из задужења и продаје имовине, док су приливи од страних инвестиција у приватизацији занемарљиви.

Камата на дуг годинама је већа од раста БДП и она расте чак и да не узмемо ни један евро новог дуга.

„Тако, на пример, државно задужење од 240 милиона евра из 2010. ове године смо платили са 400 милиона, јер је камата била 7,8 одсто! Константан је и пад броја запослених у производњи.С друге стране, расте број оних који примају плату из буџета. Имамо апсурд да је плата у јавном сектору много већа од плате у приватном, што указује да се фаворизује паразитски бирократски систем који стално повећава јавну потрошњу на уштрб финансирања привреде и отварања нових радник мјеста у реалном сектору“, истиче Медојевић.

МАНС је упутио свим парламентарним партијама предлог одлуке о формирању одбора за праћење и контролу реализације пројекта изградње приоритетне деонице аутопута од Смоковца до Матешева.

Они сматрају да је за овај најскупљи инфраструктурни пројекат у историји потребна парламентарна контрола.

Од почетка, када се кренуло у расправу треба ли градити парче аутопута од нигдје до нигдје за милијарду долара, нисмо добили информације шта ће од тога добити грађани, привреда и држава.

„Једину корист од пројекта имају тајкуни, подизвођачи, грађевинске фирме и контроверзне компаније које ће захваљујући везама са државом наставити да стичу енормне суме новца“, каже Вања Ћаловић, извршна директорка МАНС-а.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: