Банка хране: Свјетски дан сиромашних у земљи у којој власт о њима не брине

Данас се обиљежава свјетски дан сиромашних у земљи у којој власт о њима не брине, напоменула је данас предсједница Фондација Банка хране Марина Медојевић. Она је истакла да је неправедност оно што све више грађана Црне Горе препознаје као реалност те нагласила да најављено повећању ПДВ-а, показује да Влада нема мотивација да закон једнако примјењује на све. Медојевић је оцијенила скандалозном одлуку Главног града да станове, чију изградњу су финансирали грађани, подијели политичким функционерима владајућих партија те упитала да ли су они задужили државу од мајки са троје и више дјеце?

„9. август се у читавом свијету обиљежава као Међународни дан сиромашних (датум је признат од стране УН). То је прилика да де сумирају резултати о успјешности спроведених мјера у смањењу сиромаштва које су земље чланице УН поставиле као један од приоритетних циљева до 2030.године.

Данас у свијету имамо око 870 милиона сиромашних, што је значајно смањење у односу на ранији период. То је последица озбиљних напора које чине одговорне владе држава потписница стратегије за борбу против сиромаштва и социјалне искључености чији ће се резултати сумирати 2030.године,“ казала је Медојевић и додала:

„Сви који у свијету живе, са мање од два долара дневно по одраслој особи се сматрају апсолутно сиромашним. Оно што забрињава је да један посто најбогатијих људи на свијету посједује готово половину свјетског богатства, док најсиромашнији посједују мање од један посто. Да неједнакост у свијету расте показао је ‘Извјештај о свјетском богатству 2014’ истраживачког института банке Credit Suisse, у којем стоји како један посто најбогатијих у рукама држи више од 48 посто свјетског богатства.

Аналитичари истичу како би пораст неједнакости између богатих и сиромашних могао постати и окидач за нову економску кризу.“

Евидентан је јаз између богатих и сиромашних

„Богатство уског круга богатих, повећава се чак и у кризи, а на другој страни расте број сиромашних и повећава се њихово сиромаштво.

Последњи подаци показују како је у Црној Гори има око 54 000 незапослених од којих су трећина високошколци. Евидентирано је да је запослених око 170 000 (што је дискутабилан податак јер се сталним запошљавањем и отпуштањем симулира већа запосленост), око 50 посто запослених има плату од око 250 евра и мање,“ напоменула је Медојевић и истакла:

„Животни стандард и изложеност ризицима од уласка у сиромаштво увијек је условљена низом фактора. У нашем случају, најважнији фактори су дуготрајна незапосленост, раст цијена и несигурност радних мјеста и прихода. Поред тога, наш систем социјалне заштите је дискутабилан и неефикасан.

Износи социјала не могу осигурати ни минимум животних потреба

„Да ли ће повећање социјале од 20% што у бројкама значи 12 евра до максималних 26 евра моћи да компензира све проблеме са којима се социјално угрожени у Црној Гори суочавају?

Износи социјалних примања не могу осигурати ни минимум животних потреба. Наш систем социјалне заштите почива на претпоставци да не смијеш имати ништа да би добио скоро ништа.

Социјала би требало да буде крунски доказ хуманости друштва, свјесног да мора да сачува оне који су без сопствене одговорности остали без посла или га не могу пронаћи. Посебно је значајна брига о старима и болеснима,“ казала је предсједница Фондације Банка хране и напоменула:

„Код нас, социјална помоћ може да послужи као џепарац, а не као приход који је иоле довољан да се неко храни, облачи и плаћа рачуне. Због њихових веома малих или никаквих примања, корисницима социјалне помоћи је све потребно. Обућа, можда више него одјећа, покућство, уређаји у кући, дрва за огријев, дјелови намјештаја, прибор за школу, књиге.“

Она је истакла да је најбоља социјална политика јака економија и запошљавање људи – то је оно што трајно решава проблем.

„Надокнада трошкова становања најугроженијима је један од начина да им се помогне. Отпис дугова код банака је нешто што је препознато као начин да се помогне најугроженијима да се оснаже и превазиђу тешкоће. Квоте бесплатних киловата електичне енергије је неопходна опција помоћи. Помоћ у набавци књига и школског прибора за све школарце (независно јесу ли основна школа,средња или факултет) из социјално угрожених породица је неминовност. Бесплатан превоз и ужина за дјецу из угрожених породица је минимим које као друштво морамо учињети за њих,“ казала је Медојевић и напоменула:

„Ми­ни­стар­ство ра­да и со­ци­јал­ног ста­ра­ња од по­чет­ка го­ди­не уки­ну­ло је ма­те­ри­јал­но обез­бје­ђе­ње за 640 со­ци­јал­но угро­же­них по­ро­ди­ца са 2 000 чла­но­ва, а без дјеч­јег до­дат­ка ко­ји из­но­си два­де­се­так евра оста­ло је 849 дје­це. Да ли су критеријуми по којима су ове врсте помоћи оправдани?“

Држава мора показати бригу за најугроженије

Предсједница Фондације Банка храна саопштила је да је видљив тренд пораста ризика од сиромаштва, па „друштво и држава требају бити итекако свјесни тог проблема чије рјешавање мора постати приоритет“.

„Иницирање укидања ПДВ-а на донирану храну, регулисање забране бацања вишкова хране су само једни од начина да се сиромаштво умањи. Народне кухиње и социјалне продавнице су начини да донирана храна брзо стигне до најугроженијих.

Држава мора показати бригу за најугроженије грађане због чега мора усвојити нову Стратегију за борбу против сиромаштва и социјалне искључености како бисмо низом активности осигурали минимални животни стандард најугроженијима и спријечили њихово даље осиромашење,“ сматра она.

Медојевић је нагласила да сиромаштво крши темељна људска права те да се против њега треба борити појачаним напорима.

„Најављено повећање ПДВ-а, а нарочито енергената, ће се одразити на цијене и укупан животни стандард грађана Црне Горе чији кућни буџети су већ значајно осиромашени. Пракса узимање од сиромашних и потпуно уништавање средње класе је опасно по државу Црну Гору. На другој страни, готово ништа се не ради да се опорезује луксуз и профит. Неправедност је оно што све више грађана Црне Горе препознаје као реалност,“ казала је она и додала:

„Наплата нагомиланог пореског дуга, нарочито код компанија блиских властима којима је дозвољено да некажњено избјегавају пореске обавезе, задржавајући повлашћени статус у пословима са државом је само један примјер.“

Влада нема мотивација да закон једнако примјењује на све

Најављено повећању ПДВ-а, показује да Влада нема мотивација да закон једнако примјењује на све. Грађани настављају да финансирају лоше економске одлуке Владе које се и даље доносе без икакве политичке и материјалне одговорности, набројала је Медојевић само неке од проблема.

„Више дајемо на камате и кредите него за одбрану и социјалу. Шта тиме поручује Влада Црне Горе својим грађанима?,“ упитала је она и напоменула да се Влада хвали постигнутим резултатима али да би било добро да „то грађани осјећају а не само они који из буџета добијају високе плате, разне допунске начине финансирања у разним одборима, комисијама, савјетима“.

Кога то држава Црна Гора фаворизује?

„Ако је Влада задовољна растом БДП зашто се опет задужујемо, зашто уводе нове порезе, смањују отпремнине лицима са инвалидитетом који су проглашени технолошким вишком, зашто смањују износ неопорезованих куповина преко интернета,“ истакла је предсједница Банке хране и напоменула:

„Главни град доноси скандалозну одлуку да станове, чију изградњу су финансирали грађани, подијели политичким функционерима владајућих партија. Кога то држава Црна Гора фаворизује?

Како нема новца за мајке са троје и више дјеце из буџета а има за све који примају националну пензију? Они су више задужили државу од мајки, је ли то порука Владе Црне Горе?

Свјетски дан сиромашних је датум који нас опомиње и обавезује да са правом постављамо питања доносиоцима одлука и тражимо знаничне одговоре на њих.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: