Бакари Канте: НАТО 1999. године бацио десет тона уранијума на територији Космета
1 min read
Бакари Канте, шеф мисије за просторни програм УН-а, је одрадио извјештај у којем се спомиње, да је током бомбардовања СР Југославије 1999. године на територији Космета, НАТО бацио 10 тона уранијума. Уједињене нације су тај извјештај сакриле од јавности.
У наставку извјештаја Канте објашњава да се избацивање уранијума десило током сетве, што је утицало на цјелокупан еко систем, али и на здравље будућих генерација. Повећање броја болести као што су рак, леукемија, побачаји,деформација новорођенчади су неминове, због толике количине уранијума.
Али како обично бива, извјештај Бакарија Кантеа, није објављен јавно. Моћници из УН-а су прикрили докмент, и да није било Роберта Парсона, можда никад не би угледао свјетлост дана. Роберт Парсон, независни амерички новинар, успио да је дође до Кантеовог извјештаја и да га објави у швајцарском дневнику ,,Le Courrier“. Парсон, поштујући новинарску етику, успио је да добије и информације од групе научника из Швајцарске, и ту је дошао до још стравичнијих података. ПЦБ, је најопаснија, контаминирана опасна супстанца, која је изузетно канцерогена, и која утиче на пад имунитета човјека. ПЦБ је био дио пуњења САД бомби, а литар те супстанце, може да затрује и једну милијарду галона воде.
Након притиска јавноси, званични Вашингтон је признао да је муниција пуњена уранијумом, али још нико за то није одговарао. Донијели су нам демократију, зар не?
Марковић: Након НАТО интервенције Балкан има перспективу
Душко Марковић, потпредсједник Владе Црне Горе је на трибини са студентима Факултета за државне и европске студије, изјаво да ,,бомбардовање Србије, и дјелом Црне Горе, јесте уназађена инфраструктура, али да зато данас Балкан, и Црна Гора имају перспективу.
Коју од наведених дугорочних посљедице, у Влади Црне Горе виде као перспективу? Повећана шанса за канцер, побачаје, лекемију, или пак деформацију новорођенчади. Да не причамо о затрованости земљишта. И на који начин НАТО брани интересе и ,,штити границе“ Црне Горе у Сомалији, Блиском Истоку, и границама Украјине. Да нисмо у међувремену заратили, или погоршали дипломатске односе са наведеним земљама, или можда имамо теденције ка истим?
На крају још једна ствар је интересантна, а то је Марковићево освртање на немире у Украјини. Према потпредсједнику Владе, у Украјини је био ,,недемократски режим“. Да ли је то онда и званичан став ДПС-а, чије је Марковић члан, и да ли је то оправдавање насилине, оружане смјене власти?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
OVAJ MARKOVIĆ MISLI DA SU SVIMA U CG -u OSTALI POSLIJE BOMBARDOVANJA SAMO ZDRAVI MALI MOZGOVI I PRIČA PRED STUDENTIMA OVE BEDASTOĆE . VJERUJEM DA SU STUDENTI SVATILI ONU STARU ISTINU : „BOŽE MILI KUD SAM ZAŠO “ KADA OVAKVE „MISLI MINISTRI PLASIRAJU NARODU “ ONDA NIJE ČUDO ŠTO OVAKO ŽIVIMO .OVO JE DOKAZ DA SVAKO MOŽE BITI MINISTAR , TRAGI — KOMIČNO
Prije svega, primjećujem u komentarima čitalaca ovog članka da su neki otkrili linkove gdje se danas možda može pronaći nešto više o posljedicama bačenog osiromašenog uranijuma po ovom regionu i trebalo bi pročitati detaljnije da li smo danas bliži istini nego početkom 2000-tih?!
Naime, čitajući ovu kratku analizu (koja je više vijest),Bakri Kante, prisjetio sam se sopstvenog novinraskog istraživanja I ličnog užasa o osiromašenom uranijumu početkom 2000-ih radeći u Radiju Crne Gore I brojnih sličnih činjenica do kojih je teško dolazio (samoinicijativno zadajući tu temu sebi u „Večernjem programu“ Radija CG).
Može se reći da su prvi u pohod protiv osiromašenog uranijuma svojevremno krenuli italijanski novinari iz jedne TV rubrike na Berluskonijevom “Canale5” potaknuti brojnim slučajevima oboljenja I smrti vojnika – svojih zemljaka- koji su učestvovali u ratnim operacijama na tlu bivše Jugoslavije. Otpor I ćutanje institucija, na koje su nailazili, bili su žestoki jer italijanska Država (kao I druge države Zapada) htjele su sakriti problem zbog paničnog efekta I sopstvene moralne I materijalne krivice (I posljedičnih ogromnih odšteta žrtvama I porodicama žrtava osiromašenog uranijuma)! Naravno, svojih ljudi a ne onih koje su zasipale tom radioaktivnom supstancom.
Meni je tada (a I sada) ostala zagonetka kako se ništa , ama baš ništa nije moglo naći o količini i efektima osiromašenog uranijuma bačenog na teritoriju Crne Gore?! “Kopajući” po čitavom internetu, tražeći čak I informacije (uzalud) od ondašnjeg italijanskog konzulata u Baru I ambasade u Beogradu, više od bonifikovanog područja Luštice – ni slova!? Naravno da su I bombe I druge vrste municije upotrijebljene I u Crnoj Gori 1999 morale sadržavati osiromašeni uranijum jer je njegova funkcija bila tada (a vjerovatno I danas) nenadmašna zbog izuzetno visoke temperature koju izaziva udarajući u metu radi probijanja debelih slojeva betona I čelika vojnih postrojenja I borbenih vozila. Svi dopstupni izvori govorili su samo o Srbiji (posebno pesimistično o Kosovu) ali I Bosni I Hercegovini (naročito o očajnom stanju u Hadžićima kraj Sarajeva).
Izazovno je danas pokušati doći do podataka nakon 15 godina jer svi radije ćute o takvim stvarima kao što se misli da noj zariva glavu u pijesak da ne bi vidio ono što ne želi vidjeti. Slična stvar je I sa sidom koja se skoro zaboravila u svjetskoj javnosti a što je ne čini manje opasnom – naprotiv!
DRAMA PANČEVAČKIH SRBA
21 decembra 2000,torinski dnevni list “La Stampa” objavila je reportažu novinara Đuzepea Zakarie iz Pančeva pod naslovoma “Uranijum iz bombi nas ubija” – drama pančevačkih Srba: 10 hiljada tumora
Možda je uranijum iz desetina hiljada bombi bačenih 1999 na Jugoslaviju definisan kao “osiromasšen” zbog okolnosti koje je trebao proizvesti.Ko je izmislio definiciju možda je mislio da slična municija treba da pada samo na najsiromašnija mjesta na svijetu: na irački pijesak, na tamo neko odvratno Kosovo ili na ovo plodno industrijsko područje na granici Vojvodine.
Možda,kad jednom padnu sa neba,te bombe imaju zadatak da definitivno osiromaše neko mjesto,region,neku Državu.Možda im je zadatak,pak,da predodrede egzistenciju sve siromašnijih generacija.Možda je,pak,došao čas da se uklone sva “možda” I “ko zna?” da bi se uzela u obzir jedna paklena realnost.
Gospodo ljekari (pisao je reporter torinske “Stampe” iz Pančeva),sudije I generali: zanemarite na čas paranaučne rasprave o smrtima vojnika I dođite u Pančevo,centar Crnog Trougla.Ovdje ćete otkriti da se zbog osiromašenog uranijuma,azotovog oksida,dioksida,kadmijuma I čitave lavine prljavštine izručene tokom rata na ove teritorije,ne registruje poneka smrt već katastrofa.
“Recite,gospodine Zafiroviću – pitao je torinski novinar – je li istina da je godišnje u Pančevu smrtnost od tumora I leukemije povećana 70%?
“Eto česte podvale”-reći će neko. Jesmo li pretjerali?
“Da-kaže Zafirovich-ali pretjerali ste u smanjivanju.Smrtnost je povećana 500%”. Ivan Zafirović je u pančevačkoj opštini ono što bi smo u Italiji nazvali “opštinski savjetnik za ekologiju” (pojašnjava reporter “Stampe”) I kao eksponent “Zelenih” radi na problemima zagađenja sredine 13 godina. On se već opasno istakao za vrijeme Miloševićevog režima a sada nakon navodnog demokratskog zaokreta otvara slavine frustracije. “Prije rata -kazuje- ovaj region je već registrovao veliki broj tumora I leukemije : 2000 godišnje zbog brojnih hemijskih fabrika I užasno loših mjera sigurnosti. Sada,nakon bombardovanja I požara postrojenja slučajevi malignih oboljenja jurnuli su uvis do kvote 10 hiljada.
Prvi put se uočava I povećanje sličnih bolesti I među najmlađima. Jedan je dječak upravo juče umro u našoj bolnici,imao je 13 godina” – svjedoči za torinsku “Stampu” Ivan Zafirović.
Nešto prije ovoga,na beogradskom Univerzitetu,profesor Vukašin Pavlović, dekan na institutu za Političke nauke pokazao nam je neke skorašnje mape : “Vidite li? – pita- Obojili smo ružičasto područja podvrgnuta slabijim bombardovanjima,crveno ona intenzivnija I crno zone po kojima se avionima tuklo preko 130 puta dnevno u periodu od pedesetjednog do 68 uzastopnih dana..”Te mape – piše Đuzepe Zakaria-,istorijskom ironijom,biće objavljene zahvaljujući jednoj engleskoj novčanoj pomoći,dakle,zahvaljujući novcu zemlje koja je više od svake druge podržavala bombardovanja (sjetimo se samo nedavnog neumjesnog vojničkog hvalisanja britanskog pjevača Džejmsa Blanta o “prestrašivanju Srba” bombardovanjem a čija je izjava objavljena na ovom portalu – prim. D.J.)
U akademskoj podjeli na takozvane “optimiste” I “pesimiste”,Pavlović spada u drugu kategoriju. Optimisti smatraju jugoslovensku katastrofu samo strašnom a profesor Pavlović I mnogi drugi tvrde da protiv te katastrofe nema lijeka.Najveći intelektualci Srbije upravo su osnovali udruzzenje “Beli Anđeo” koja će pokušati da se bori sa problemom.
Na mapama je najcrnja zona Kosovo, ali kada se radi o Srbiji I Vojvodini, Crni Trougao je smjesšten u srce teritorije. Vrhovi tog trougla su Beograd,Novi Sad I Pančevo. “Iako ne volim da govorim o brojkama prije kompletne slike – kazuje profesor Pavlovicć- mogu već da kažem da niko nije očekivao da nakon rata u Jugoslaviji smrtnost bude tako visoka. Pokušavam već da zamislim što će se desiti Albancima na Kosovu.”
Međutim,gdje su,ako postoje,brojevi o ovoj katastrofi? Iz Beograda profesor Pavlović kaže: “Da bi se realno procjenilo treba se obratiti Vojsci a njihovi izvori još ćute. Ja vam mogu kazati ono što su mnogi iskusili: u Beogradu,izmedju septembra I novembra (2000-te,prim D.J.),da bi ste sahranili nekog svog trebali ste čekati I po nedjelju dana.Bio je to lanac POST-RATNIH smrti koji niko nije predvidio. Slažem se da da starije osobe koje nisu izdržale stres, hronični bolesnici koji se nisu mogli liječiti ali I drugi..mnogi drugi”.
Zafirović nam,pak, daje jedno preciznije objašnjenje: “O lančanim smrtima do sada ljekari nisu govorili iz dva razloga. Prvi je pritisak režima koji je vladao do prije jednog mjeseca (misli na Slobodana Miloševića – prim. D.J.). Drugi razlog koji je još na snazi je taj što niko ne želi da bude optužen da izaziva paniku”.
U Pančevu su ekologisti započeli istraživanje već tokom posljednjih mjeseci Miloševićevog režima,polazecći od jedne čudne ali svim očigledne okolnosti: mnogo mjeseci unazad umirali su psi a po poljima I duž ivica puteva vidjale su se lešine životinja a logično je bilo zaključiti da je stoka u tješnjem kontaktu sa tlom od ljudi.Od pasa do divljači put je bio kratak.Pavlović kaže: “Osiromašeni uranijum bačen na Irak (u prvom ratu – prim. D.J.) većim dijelom pogodio je pješčane pustinje a ipak se u Sjedinjenim Državama priča o 80 hiljada vojnika koji mogu biti inficirani.Niko ne može da zamisli što može izazvati isto zagađenje u jednom drugačijem ekosistemu,bogatom šumama,raznim vrstama divljači I vodama koje teku I raznose ostatke.”
U Novom Sadu,trećem vrhu “Crnog Trougla”, jedan drugi ekologista,Nikola Aleksić,opisuje situaciju na širem planu: “Već tokom bombardovanja govorio sam da NATO nije bombardovao samo Jugoslaviju već I Evropu. Jeste da su čestice osiromašenog uranijuma opasne samo izbliza ali ostaju u vazduhu, raznosi ih vjetar I ostaju štetne još 4 hiljade godina.Mi neutješno očekujemo da otrov koji je ušao u zemlju dođe I u podzemne vodotokove. Sve se to treba desiti tokom tri sljedeće godine nakon katastrofe: od posljednjih bombardovanja prošlo je 19 mjeseci (decembar 2000! Prim. D.J.)” – zaključuje Nikola Aleksić.
Jedan drugi izvor, koji više voli da se ne ističe, dao nam je jedan podatak – navodi novinar torinske “Stampe” – 192 jugoslovenska vojnika smješteno je u vojne bolnice zbog tumora I leukemija, ne računajući broj civila koji je učestvovao u ratu dobrovoljno I koji i danas pate od raznih imunodeficijencija . – pisao je dnevni torinski list “La Stampa” 21 decembra 2000!
Gledam ove nase geopoliticke nazovimo mudroser analiticare i podrzavaoce NATO kako cas prije povukose paralelu izmedju Putina i Hitlera.brze bolje prizvase sjecanje na Cehoslovacku i Madjarsku ali ni rijeci o Jugoslaviji,Kosmetu,Iraku,Iranu,Vijetnamu ,Avganistanu itd,itd.
Dje je NATO dosao tu srece nije vise bilo,a da ne pricamo o nekakvom otvaranju perspektive.Pa i ovo u Ukrajini je njihovo maslo-ne no cije.Dvadesetak hiljada bandita je u zemlji od 50 miliona napravilo darmar.E hvala Bogu pa kada ima neko i njih po prstima da lupi.
Trebao bi Marković da pita NATO da nas još jednom bombarduje, kad već tako dobro ide posle prethodnog
Neka bude što biti ne može: može li biti da otac svoga sina – koji, vezanih očiju, stoji pred streljačkim strojem – hrabri da umre kao čovek i junak, umesto da krvnike moli za milost? Ne može, a bilo je: 27. decembra 1916. kada su Austrijanci na Cetinju streljali Jakšu Simovića, sina srbskog popa Nikole Simovića. Sedamdesetosmogodišnji sveštenik došao je na streljanje svog sina. Austrijski činovnik mu predlaže da kao roditelj ipak ne bude na streljanju sopstvenog sina. Srbski pop Nikola to odbija govoreći: „Kad vi činite ovakva grozna dela, ja ću ih gledati“. Dok su vezivali oči njegovom sinu, junački pop Nikola sa svoga krsta, iz svoga Vidovdana govori drhtavim glasom: „Sine Jakša, budi hrabar i drži se junački! Umreti za slobodu svoga naroda i Otadžbine dužnost je svakoga Srbina!“ I to je srbska Sloboda.
Neka bude što biti ne može: može li biti da majka nad grobom svoga sina uznosi slavu Bogu što joj je dao i uzeo sina. Ne može, a bilo je 21. oktobra 1851. kada je jedna srbska majka, Jovana Tomova, nad odrom svog sina i vladike Petra II Petrovića Njegoša, gutajući suze u kostima, rekla: „Vazda sam bila i sada sam najsrećnija majka… A za vaistinu Božiju, ja, tvoja majka, za tobom neću zaplakati… Trebaju da plaču majke koje rađaju izdajnike i pogan ljudsku… Slava Bogu koji mi te je takvoga lijepoga darivao i tako lijepog i mladog uzeo, barem će i On, sine moj, od tebe imati šta da vidi“. A bilo je i kada je druga srbska majka, Ćetna Jovović – posle bitke na Grahovcu i pobede nad Turcima – povela kolo pored kneza Danila na Cetinju, i na naknadnu vest da joj je u bici poginuo sin Luka, rekla – skamenjene utrobe – knezu Danilu: „Zar zbog toga veselje da prekidamo? Ne lomi se turska sablja bez pogibije. Dođi, gospodare i zaigraj sa mnom! Kad može nji’ova majka da se veseli, onda mož’ i ti!“ I bilo je kada je treća srbska majka Stana Orman – pošto su joj, za vreme Omer-pašinog rata, u bici na Uskocima, preuzimajući jedan od drugoga zastavu, pred očima poginula tri sina, Dušan, Mirko i osamnaestogodišnji Ivan – i sama uskočila u boj, uzela zastavu od mrtvog trećeg sina i podigla je, viknuvši: „Turci, ne grabite što nije vaše! Naprijed, braćo!“, i poginula sa zastavom u ruci. To je srbsko raspeto radovanje smrti, borbeno radovanje i ratovanje srbskih junakinja srca i crnine, koje nadilazi smrt, od Majke Jugovića do kraja sveta i veka.
citaj Dule pa kada drugi put budes predavao na te visoke skole dako ti ko nabije nogu uprkno,ili bar napuste to znacajno predavanje
Evo ti Dule dudule pa gledaj prespektivu.,ko zna kome i kada ,ali posledice su katastrofalni,tvoja izjava ne zasluzuje komentar,jadno je selo odakle si a ne Podpresjednig jedne nazovi drzave,treba da se stidis i ti i onaj sto te drzi
http://www.thewe.cc/thewei/&_/__/uruknet/us_depleted_uranium_child_caused.jpe
http://www.thewe.cc/thewei/&_/_/p2/depleted_uranium_baby.jpe
Ponosna Dukljanka , za ovaj teks i ne treba imati rijeci nego mozak, Od sada bi trebala da se potpisujes Plavusa .
Душко Марковић, потпредсједник Владе Црне Горе је на трибини са студентима Факултета за државне и европске студије, изјаво да ,,бомбардовање Србије, и дјелом Црне Горе, јесте уназађена инфраструктура, али да зато данас Балкан, и Црна Гора имају перспективу.
Lude krave nasa sansa
одрадио извјештај?
NATO je demonstrirao šta nas čeka ako ne uđemo. pa, gospodo moja, bolje pakt nego rat.
Ako postoji nagrada za etiku treba je dodijeliti ovom portalu!
Milosrdno su nas pokopali
Душко Марковић, потпредсједник Владе Црне Горе је на трибини са студентима Факултета за државне и европске студије, изјаво да ,,бомбардовање Србије, и дјелом Црне Горе, јесте уназађена инфраструктура, али да зато данас Балкан, и Црна Гора имају перспективу.
I pojedinci su likovali taj dan. neki su bili saglasni što su nas bombardovali. čudna mi čuda od crne gore.
Ja bih ejdnu uranijumsku bačio na vladu
Ja nemaam riječi za ovakve tekstove. Pih
Послаћу документа о броју рођене деформисане дјеце. И онда кад видим оне клинке које куришају у ЕУ и у НАТо…. Буде ми их жао. А мајке неке не могу родити те анђеле од отрова, милосрдног анђела
Па да, одавно се о овоме ћутало. Није толико ново али је добро погођено са овим отпадом из црне горе.