Бајчетић: Моја робија пролази, а њих тек чека

Поносан сам на своју робију, јер знам да ће убрзо доћи дан када ће лопови из ДПС-а доћи у Спуж да робијају, поручио је Бајчетић из затвора.

Од­бор­ник Де­мо­крат­ског фрон­та Ни­ко­ла Бај­че­тић, ко­ји се на­ла­зи у спу­шком за­тво­ру, по­ру­чио је да је по­но­сан на сво­ју ро­би­ју и да му је част што је по­ли­тич­ки осу­ђе­ник ре­жи­ма ДПС-а. Он из­др­жа­ва тро­мје­сеч­ну за­твор­ску ка­зну, а ње­го­ве ко­ле­ге из ДФ-а су да­нас, у 10.30 ча­со­ва ис­пред Скуп­шти­не, одржали про­тест­ни марш до Спу­жа, у знак по­др­шке осу­ђе­ном Бај­че­ти­ћу. У раз­го­во­ру за „Дан”, Бај­че­тић ис­ти­че да га ова ка­зна не­ће по­ко­ле­ба­ти у на­мје­ри да се и да­ље бо­ри за сло­бод­ну и ча­сну Цр­ну Го­ру.

Он је оп­ту­жен да је во­зи­лом „ре­но” про­био по­ли­циј­ску па­тро­лу и кор­дон, на Бу­ле­ва­ру Стан­ка Дра­го­је­ви­ћа и Бу­ле­ва­ру Све­тог Пе­тра Це­тињ­ског, чи­ме је угро­зио жи­во­те уче­сни­ка про­те­ста и по­ли­ца­ја­ца 17. ок­то­бра 2015. го­ди­не, у ју­тар­њим ча­со­ви­ма.

Бај­че­тић, ко­ји је тог ју­тра бру­тал­но пре­би­јен, твр­дио је ка­ко је хтио да спа­си ко­ле­ге ко­је су ту­кли по­ли­цај­ци. Том при­ли­ком ни­ко од по­ли­ца­ја­ца ни­је по­ври­је­ђен.

„По­но­сан сам на сво­ју ро­би­ју, јер знам да ће убр­зо до­ћи дан ка­да ће ло­по­ви из ДПС-а до­ћи у Спуж да ро­би­ја­ју. Же­лим да им по­ру­чим, одав­де, из Спу­жа, да на­ше ро­би­је не­ће би­ти исте, јер, ја ро­би­јам за сло­бо­ду и де­мо­кра­ти­ју, за бо­љу и по­ште­ни­ју Цр­ну Го­ру. А они ће би­ти у там­ни­ци због ло­по­влу­ка и ми­ли­он­ске пљач­ке ко­јом су оси­ро­ма­ши­ли и на­род и др­жа­ву. То је огром­на раз­ли­ка из­ме­ђу нас. Ни­ко­ла Бај­че­тић сва­ког ко­ман­ди­ра и за­тво­ре­ни­ка мо­же да по­гле­да у очи, и не­ма раз­ло­га да се сти­ди би­ло че­га. А они, иако на сло­бо­ди, ни­је­су сло­бод­ни. И бли­жи се дан кад ће им Спуж би­ти је­ди­на адре­са ста­но­ва­ња“, по­ру­чио је Бај­че­тић.

Пре­ма ње­го­вим ри­је­чи­ма, фу­кар­лук и ло­по­влук ко­ји власт оста­вља иза се­бе, оста­ће да се пре­при­ча­ва ге­не­ра­ци­ја­ма.

„Раз­ми­шљао сам ко­ме бих из вла­сти, кад иза­ђем из Спу­жа, оста­вио мој кре­вет у за­тво­ру. Али, по­што сам осу­ђен на крат­ку ка­зну, а њих че­ка ви­ше­де­це­ниј­ска ро­би­ја, не мо­гу им оста­ви­ти мој кре­вет. Они ће се си­гур­но оти­ма­ти за кре­ве­те, јер ће Спуж би­ти ма­ли да их све при­ми“, на­во­ди Бај­че­тић.

Он ис­ти­че да је на из­др­жа­ва­ње ка­зне до­шао 9. ја­ну­а­ра и да је смје­штен у по­лу­тво­ре­но одје­ље­ње, гдје са још че­тво­ри­цом осу­ђе­ни­ка ди­је­ли со­бу.

„Усло­ви у за­тво­ру су ни­ка­кви, али не жа­лим се. Рад­но сам ан­га­жо­ван у кан­ти­ни, утор­ком и пет­ком. Бу­де те­шких пе­ри­о­да кроз ко­ји про­ла­зим, јер знам да су кри­ми­нал­ци на сло­бо­ди и ше­та­ју гра­дом, а ја на прав­ди Бо­га ле­жим у Спу­жу. Ипак, сва­ки дан про­ве­ден ов­дје је жи­вот­но ис­ку­ство“, ис­ти­че Бај­че­тић.

Пре­ма ње­го­вим ри­је­чи­ма, до­ћи ће дан ка­да ће не­ки не­за­ви­сни и по­ште­ни ту­жи­о­ци по­но­во пре­гле­да­ти тај пред­мет и „да ће се ге­не­ра­ци­је учи­ти на ово­ме слу­ча­ју ка­ко не тре­ба су­ди­ти”.

„Тог 17. ок­то­бра сам бру­тал­но пре­би­јен и о то­ме по­сто­ји ви­део-сни­мак. По­ли­цај­ци су ме ту­кли и по­ло­ми­ли су ми ауто. Ни до да­на да­на­шњег ни­шта се ни­је ура­ди­ло по пи­та­њу мог пре­би­ја­ња. Упра­ва по­ли­ци­је од­би­ја да од­го­во­ри ту­жи­ла­штву, а они су не­моћ­ни и све се вр­ти у круг. То је цр­но­гор­ска прав­да – ја ко­ји сам пре­би­јен ле­жим у за­тво­ру, а мо­ји бат­ни­ши су на сло­бо­ди. Та­ко­ђе, ни Уну­тра­шња кон­тро­ла ни­шта ни­је ура­ди­ла по том пи­та­њу, иако по­сто­ји сни­мак на ко­јем се ја­сно ви­ди ба­рем јед­но ли­це ко­је је би­ло у ци­ви­лу, а ко­је је при­пад­ник по­ли­ци­је ка­ко ло­ми мо­је во­зи­ло док сам ја ван во­зи­ла“, на­гла­ша­ва он.

Жао му је, ка­ко ис­ти­че, што не­ма со­ли­дар­но­сти код ко­ле­га из опо­зи­ци­је у ве­зи са ње­го­вим слу­ча­јем.

„Ћу­ти и ци­вил­ни сек­тор, ажур­ни су ка­да су у пи­та­њу не­ки дру­ги слу­ча­је­ви. Иако ме то ни­је из­не­на­ди­ло, ипак тре­ба кон­ста­то­ва­ти“, до­да­је он.

Ње­го­ва ро­би­ја је, ка­ко по­ја­шња­ва, „ро­би­ја за све љу­де ко­ји су би­ли у ша­то­ри­ма то­ком про­те­ста 2015. го­ди­не”.

„Ни­је­су са­мо ме­не осу­ди­ли, не­го све мо­је ко­ле­ге и са­бо­р­це. И због то­га сам по­но­сан на мла­де из ДФ-а и оста­ле по­је­дин­це ко­ји се не ми­ре са овом си­ту­а­ци­јом и што ди­жу свој глас. По­но­сан сам што ће пје­шке кре­ну­ти од Скуп­шти­не до Спу­жа, да по­ка­жу да не­ма по­вла­че­ња и не­ма пре­да­је, и да сви за­јед­но на­ста­вља­мо бор­бу за по­ште­ну и прав­ед­ну Цр­ну Го­ру“, ре­као је Бај­че­тић.

Марш ко­ји ор­га­ни­зу­ју мла­ди ДФ-а је, по­ја­шња­ва он, „до­каз да смо сви осу­ђе­ни кроз мо­ју пре­су­ду”. И по­ред то­га што је, ка­ко сма­тра, еви­дент­но ћу­та­ње ди­је­ла јав­но­сти у ве­зи са ње­го­вим од­ла­ском на из­др­жа­ва­ње за­твор­ске ка­зне, „мо­рам се за­хва­ли­ти огром­ном бро­ју љу­ди ко­ји су ми ис­ка­за­ли по­др­шку”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: