Аустроугарски попис: У Дубровнику живе Срби, нема ниједног Хрвата
1 min read
Да је Дубровник до 20. века био српски, а не хрватски град говоре и чињенице.
Према подацима које је скупила Аустроугарска држава, када је 31. децембра 1890. године пописала становништво града Дубровника, српским језиком говори апсолутна већина од 5.823 људи, италијанским 677, чешким 48, пољским 6, немачким 263 и мађарским 384.
Ту су и подаци за друга места у општини Дубровник, а подаци су ту још фрапантнији, јер Срби у већини места чине 100 одсто становништа.
Дакле, из приложеног можемо видети да хрватски језик није ни постојао као језик којим се причало у Дубровнику и околини.
Ако то није довољно, треба рећи да је тадашњи папа, Лав XИИИ (1810-1903), јавно и писмено признао Дубровчанима да су Срби.
Утемељивач хрватске историје: У Дубровнику се одувек говорило српски
„У Дубровнику, од памтивека, говорило се српски, говорило – како од пучана, тако до властеле, како код куће тако и у опћини“. То је тврдио Натко Нодило, који се поред Фрање Рачког сматра за утемељивачем хрватске историје.
Као учењака, красила га је пре свега приврженост истини. Закључке је доносио само на основу поузданих извора и није подлегао притисцима хрватских државотвораца 19. века, који су од научника тражили да своје радове прилагођавају „историјским доказима“ о присуству хрватског народа и хрватског језика „диљем“ Далмације, Славоније, Срема, Лике, Кордуна, Баније, Херцеговине, Босне, Барање и Дубровника.
Доследност истини Натко Нодило је доказао и својим делом „Први љетописци и давна хисториографија дубровачка“ (ЈАЗУ, Загреб, 1883. свеска 65, стране од 92. до 128), где је, о језику Дубровника, написао овако:
„У Дубровнику, ако и не од првог почетка, а оно од памтивјека, говорило се српски: говорило – како од пучана, тако од властеле; како код куће, тако у јавном животу и у опћини, а српски је био и расправни језик.“
Данас у Дубровнику нема више ниједног Србина, осим оних који долазе на летовање.
Извор: Видовдан
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
u dubrovniku su sve sami cisti srbi. kao sto je poznato, najgrdje ustase su srpskog porijekla. kao i poturice. oni sto najvise mrze srpstvo su ustvari cisti srbi. psihologija konvertiteta.
ne trebamo pogledati dalje od titogoraca. do juce su svi redom srbovali do te mjere da su ubijali u ime srpstva, a danas se prave ludi kao da su oduvijek bili crveni kurvati/austrougari.
„Ovce“ bi valjalo da promijene ime u „jarce“ jer ovca je simbol dobrote i nevinosti, a ove „ovce“ su očigledno pod uticajem Sotone jer mrze, lažu, kleveću, vrijeđaju, proklinju! Zanimljivo je da se upravo ovi psihički bolesnici (ili bolesnik) pozivaju na „PINK“ koji je njihova televizija, turbo-folk koji je njihova muzika, Turke koji su, uz Albance, njihova omiljena nacija kojoj ljube skute i klanjaju se do zemlje!
Масја ,,овцо,, моја, мржња твоја према свом поријеклу је застрашујућа.Све више нагињеш
према ИСИЛУ .Како си кренуо није немогуће да од тебе добијемо ИСИСЛ-овог Бошка Буху.
Kako je u Plevljima?Znás da Plevlja nikad nisu pripadala Serbiji u modernoj istoriji,recimo laz jos iz naslova,pa onda krenes da kitis.To vam jos od Turaka ostalo.
Пљевља је у модерној историји као и Подгорица,Никшић,Скадар..припадало Турској,а Котор, ХН, БД Аустрији…дакако све су то окупације сем када је припадало Србији,јер ту одвајкада живи србски народ. Уосталом то је неспорно и за хрватске знанственике,они Србе смјештају у сливове Лима и Таре,дакле скоро сасвим ван данашње Србије..
Moralne srpske gedzovanske fukare,potpomognute pinkom,turbofolkom,turskim principima zivota,napadom u grupi,lazima kao sredstvima manipulacije,kukaviclukom,neznanjem koje je uzdignuto od strane SPC ,kao ultimativni model vjere,zele da od male Srbijice,koja je uvijek bila to,mala,Garasaninovim ,(uzgred antiruskim,ali koga to odje zanima,jer je neznanje imperativ stada) naprave veliku Srbijicu,proglasavajuci okolne narode za Srbe.Taj nacisticki princip , ustvari ne bas prikriveni kompleks inferiornosti transponovan iz 19 vijeka u 21v,izgleda smijesno.Ali Istovremeno ,koliko je smijesan ,toliko je I zalostan ,sa obzirom na broj ljudi koji ga bastini.Lakrdijaski odnosi prema crkvi,mrznja prema nepoznatom,nerazumjevanje stvarnosti su ih dovele do tragikomicnog opisa onog hrvatskog predsjenika „saka jada“ ,koji je jelte Srbin.
Дебилу, едукуј се: Članovi senata u negdašnjoj dubrovačkoj republici bili su katolici, pa ipak crnogorski mitropoliti Sava i Vasilije Petrovići u pismu svom od 1. septembra 1763. mole Dubrovčane za pomoć „da učinite našoj crkvi i narodu černogorskom jednom sumom od asprih, kako Serbli Serbima i svojijema susedima“(Vjesnik kr. zem. arkiva, XVI., strana 225). Isti mitropolit Sava Petrović piše dubrovačkom senatu 15. juna 1767.: „I drago nam je vladanje vaše, koji se vi jošte od našega srpskoga jezika nahodite, koji zapovijedate“ (o. s. str. 226), a 25. jula 1775. godine piše istom senatu dubrovačkom: „Vaša slavna republika zna, da je sve gospodstvo i slava serbska pala i ništa nije ostalo do vas, kako jedan cvijet na vas svijet…, može se serbska zemlja s vama ponositi“. (0. s. str. 227.)
https://library.hungaricana.hu/en/view/CroatianStateArchives_AV_I_16_1914/?pg=230&layout=s
Дакле kako Serbli Serbima, od našega srpskoga jezika, sve gospodstvo i slava serbska pala i ništa nije ostalo do vas, kako jedan cvijet na vas svijet…, može se serbska zemlja s vama ponositi.. А сами Дубровчани су свој језик звали србским а нису били православци! „Не смије се прешутјети, а то се чини у овој монографији, да су у безбројним дубровачким документима с краја 15. ст. па до краја 18. ст. Дубровчани користили израз linga seruiana као ознаку за свој властити језик.”
Кордић, Сњежана (2010). Језик и национализам, стр. 273. (PDF). Загреб: Durieux.
http://bib.irb.hr/datoteka/475567.Jezik_i_nacionalizam.pdf
+++
Дубровник су Срби и основали по Фарлатију, образованом језуити и Палмотићу!
Данијеле Фарлати у XVIII вијеку у дјелу Illyricum sacrum, пишући о Дукљанској цркви спомиње унутрашњу-мезијску и медитеранску-далматинску Србију (Serbliam mediterraneam… Serblia Dalmatica). Павлимир је по Фарлатију био краљ далматинске Србије [4] [5] , а по драми Јунија Палмотића Павлимир, он је оснивач Дубровника.
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%86%D0%B8_(%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8)
Kad čovjeka tamo vidiš dje ga nikad bilo nije, od njega se dobro čuvaj, pradjedovo ime krije.
Znate,Smiljan je bio srpsko selo i otac Nikole Tesle je tamo bio paroh ,tamo odavno nema Srba a prezimena im srpska isto važi za situaciju u Boki kotorskoj tako da sve je nebitno osim činjenice da su oni danas Hrvati i da se tako osječaju,a mi, možda bi bilo bolje i da smo i mi nešto drugo nego gdje god dođemo vječno progonjeni Srbi čaki i u Srbiji.
Чудан закључак?! Онда би и ми тада морали да убијамо и бацамо у јаме све који се осјећају( или како кажеш, осјечају) као Срби.
Srbi ka Srbi nepodvodljivi i *udovine pa sacuvase u Dubrovniku svoju nacionalnost i jezik.
Хрвати, Монтенегрини и тзв Бошњаци бјеже од истине и аргумената, као ђаво од крста. То ће трајати довијека, јер хоће да буду нешто што нису били. Жао нам је што је тако. Докле то иде говори чињеница да у многим породицама браћа од истог оца и мајке себе доживљавају различито. Црногорци су најсвежији примјер за изучавање разлога настанка конвертита. Најгора последица је што је њихова модификација праћена мржњом према свом исходишту, а то све говори.