Насловна Издвојено Апел ИН4С-а: Фондација „Петровић Његош“ да размотри подизање споменика Михаилу Петровићу

Апел ИН4С-а: Фондација „Петровић Његош“ да размотри подизање споменика Михаилу Петровићу

7
ПОДИЈЕЛИ

Предсједник фондације „Петровић Његош“, којега одређен круг јавности препознаје и као црногорског принца Николу Петровића Његоша, и даље се не оглашава на упорне позиве портала ИН4С да заједно са ИН4С-ом, или без нас, иницира код градских власти подизање споменика великом човјеку и антифашисти Михаилу Петровићу Његошу.

Узимајући у обзир програмске циљеве Фондације, а у свјетлу новоподигнутог споменика Мирку Петровићу у Подгорици, ИН4С понавља наведени апел, и то овај пут Фондацији, а не њеном предсједнику, да размотре иницијативу.

Подсјетимо да је Никола Петровић поводом подизања контроверзног споменика Мирку Петровићу у Подгорици недавно посјетио градоначелника Подгорице Славољуба Мига Стијеповића и том приликом истакао да „могу да се руше споменици, али се историја враћа“.

migo stijepovic nikola petrovic 409x283 Апел ИН4С а: Фондација Петровић Његош да размотри подизање споменика Михаилу Петровићу

Сагласан с овом констатацијом, портал ИН4С још једном истиче нужност подизања споменика Михаилу Петровићу Његошу.

„Принц“ одбио претходне апеле ИН4С-а

Подсјетимо да је на последњи апел Фондацији одбијен крајем априла с образложењем да „Фондација не располаже потребним средствима за изградњу споменика, и да таква врста активности не улази у програмски рад организације, те захтјев не може ући у наредна буџетска разматрања“.

inicijativa mihailo petrovic 2 1 374x409 Апел ИН4С а: Фондација Петровић Његош да размотри подизање споменика Михаилу Петровићу

Иницијатива нашег портала покренута је у августу прошле године, а након што смо имали интезивну преписку са Фондацијом, из неког разлога, директор Фондације, Никола Петровић Његош, не жели да подржи иницијативу.

ИН4С је у преписци нагласио да за наведени пројекат не тражи издвајање буџетских средстава од Фондације, већ да, уколико жели, може и сама покренути иницијативу, без учешћа нашег портала.

У образложењу иницијативе ИН4С-а истиче се чињеница да би се оваквим гестом исправила историјска неправда према лику и дјелу Михаила Петровића, а посебно с обзиром на то да ниједна улица или школа у Црној Гори не носи име овог најсвјетлијег представника лозе Петровића у 20. вијеку.

Данашња Црна Гора под утицајем пронатовске власти миноризовала је чињеницу да је Михаило пријетњу Гестапоа да му слиједи одлазак у концентрациони логор уколико се не прикључи пројекту „обнове” црногорске независности, галантно одбио следећим ријечима: „С огромном радошћу примам што ми је досуђено. Слобода и почасти не би ми били никаква накнада за срамоту што сам издао своју земљу”.

Spomenik 1 409x307 Апел ИН4С а: Фондација Петровић Његош да размотри подизање споменика Михаилу Петровићу

На другој страни, црногорска власт забада прст у око Кучима, постављајући споменик предводнику крвавог пира познатог у историји као Друга похара Куча.

7 КОМЕНТАРИ

  1. 4
    3

    Neka se podižu spomenici znamenitim Petrovićima , vladarima , pjesnicima , borcima za slobodu , a ovaj Mihailo je toliko beznačajna ličnost da ga se jedino vi ovđe śećate .

  2. 1
    0

    Мирко и Михајло држе исту титулу: „Велики војвода од Грахова и Зете“.

    Они су не само телесни, него и духовни сродници.

    Михајлов отац Мирко носио је и име и титулу свог ђеда, а то је једина титула коју је задржао и Михајло.

    Али, овај споменик нема никакве везе с том традицијом и њега су изворно, мора бити, поставили слободни зидари и про-југословенски унионисти, у жељи да војводу Мирка Првог повежу с том традицијом.

    Али, с настанком Југославије, као што знамо, Петровићи Његоши су били једне привремене државе која је (баш као и Србија) себе ставила на олтар ширег уједињења. Владарске ингеренције те куће улиле су се у Александрову круну, а Александар је био, колико Карађорђевић, толико и Петровић Његош.

    Орођавање династија уопште није била никаква случајност и глупо је да се племенита жеља наших владара да, без обзира на личне анимозности, у крви повежу све три српске династије (Михајло је, једним делом, по мајци Обреновић) сада користи на име некаквих подела, те да незнавени враћају живе токове уназад.

    Све што се дешавало с династијама, дешавало се ради и у име уједињења.

    Лоше би било да нас наши владари осуде што их по смрти разједињујемо и развлачимо им рођачке кости.

    Што се тиче Куча, мислим да бисмо сви морали да погледамо себи у очи због онога што Марко Миљанов наводи у „Похари“ да, кад су Црногорци почели да пале кучке цркве које су Турци пре тога оставили читаве, сами су Турци су Кучима добацивали: „Ето вам ваше српске слоге!“ и да војвода Марко наводи и неке Брђане, Бјелопавлиће (Вражегрмце) и Васојевиће, који су такође пљачкали и једва дочекали да се сакрију иза Мирка и осталих Црногораца.

    Уосталом, Бог је „каштигао“, како сам Марко наводи, сваког појединачно за злочине и самог Данила, а добрим делом и све Петровиће, и мислим да нема разлога да још узнемиравамо душе све деце и недужних који су поклани у Кучима, онда и да још доливамо уље на ватру, него да оставимо нешто и за покајање и Божији опроштај свима, за сву неслогу и злодела према браћи.

    А било је тога још, и пре и после похаре Куча. Ако буде и у будуће, онда је мучеништво Куча узалудно.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here