Апел ДНП-а: Аеродром назвати „Аеродром Његош Подгорица“

Данас у из ДНП-а упутили апел да аеродром у Подгорици буде назван Аеродром Његош Подгорица у знак највећег поштовања „оца нације, културе, књижевности и умјетности“. Његошево име би се тиме помињало сваког дана, а његов лик би могао постати ближи и милионима путника који долазе у Црну Гору, и одлазе из ње, знајући да је ова земља и на овај начин испоштовала свог великана, саопштио је данас шеф Медијског центра ДНП-а Драган Копривица. Он је нагласио да је то посебно важно данас, у ситуацији кад се и његошевско српство, српски језик и ћирилица прогоне у Црној Гори и док је она једина поробљена земља у Европи, у чијем парламенту не сједи комплетна опозиција.

Саопштење г. Копривице преносимо у цјелости:

Да актуелна црногорска Влада, коју слободна Црна Гора не признаје, нема ни праве инвенције, ни идеја, није ништа ново. Ових дана су у Влади, видећи да немају да се похвале ничим својим, новим, осим што црногорским мајкама ускраћују примања, одлучили да се похвале нечим старим, за шта у Влади нико нема баш никакве заслуге.
Као и свака тоталитарна власт, и ова провидним триком настоји да се кити туђим перјем – да, у замјену за лошу данашњицу, коју је сама продуковала, слави славну прошлост, с којом нема везе. Али безуспјешно покушава да се вјештачки накалеми на славну прошлост Црне Горе.

Иако је хвале вриједна свака активност на афирмисању лика и дјела нашег Владике, владара, мислиоца, филозофа и пјесника Његоша, помало стереотипно дјелује проглашење Његошевог дана рођења за државни празник. Његошев рођендан јесте свети датум културе Црне Горе, али власти не треба да га користе у циљу властите промоције и фризирања наше нимало лагодне стварности.

На дан Његошевог рођења, иначе, већ се додјељује највеће државно признање из области јужнословенске књижевности, Његошева награда. Са којом је било и доста дешавања у свјетлу политизације и контраефеката по питању значаја нашег највишег признања из сфере књижевности.

И то у ситуацији кад се и његошевско српство, српски језик и ћирилица прогоне у Црној Гори. И кад је чак пола посланичких клупа у Државном парламенту празно, а Црна Гора једина поробљена земља у Европи, у чијем парламенту не сједи комплетна опозиција!

Зато се и као књижевник, и професор, залажем за још практичнији предлог, који би имао транспарентнији значај, да Његошево име буде још много присутније у нашој свакодневици. Да га свакодневно помињемо и не само ми, него и сви они, који у Црну Гору долазе и одлазе из ње.

Неинвентивни културни стратези у Влади Црне Горе нијесу ни обратили пажњу, а можда их то и не интересује, да се у свијету, у земљама неупоредиво већим од наше, аеродромима који су и по двадесет и више пута већи од нашег дају имена највећих личности из историје земље.

Ако већ у образложењу из Владе стоји и да се треба понашати „у складу с искуствима других држава”, зар се нико не досјети да аеродром у Паризу носи име Шарла де Гола. А у Хјустону, у америчкој држави Тексас, име једног од предсједника државе, Џорџа Буша? А да аеродром у Вашингтону носи име Роналда Регана. А у Њујорку Џона Кенедија. А у Хјустону Међународни аеродром носи име америчког оца нације, Џорџа Вашингтона! Ако је и ово мало да се убиједе неки неинвентивни, сјетимо се и да је Србија свој аеродром назвала Аеродром Никола Тесла.

Зар све ово довољно не говори у прилог чињеници да, у знак највећег поштовања и на овај начин, аеродром у Подгорици треба да носи име нашег оца нације, културе, књижевности и умјетности, да се зове: Аеродром Његош Подгорица.

На потезу су и они који у Црној Гори могу да процесуирају овај предлог, а зна се шта би донијела јавна кампања и изјашњавање грађана: огромну подршку да подгорички аеродром носи Његошево име. Које ће се и на тај начин помињати сваког дана, а његов лик постати ближи и милионима путника који долазе у Црну Гору, и одлазе из ње, знајући да је ова земља и на овај начин испоштовала свог великана.

Уосталом, постоји чак и пјеснички разлог у једном од дјела Његоша. „Луча микрокозма“ садржи и стихове, у којима велики пјесник пјева управо о небеским висинама, и о полетима духовности, чак на невјероватно подударан начин: „Тешко ли се у полет пуштати / На лађици крилах распетијех / Без кормила и без руковође / У бескрајни океан воздушни… /“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: