Министар Гвозденовић поручио студентима: У се, на се и пода се!

Мало је људи у Црној Гори који  могу боље да одрже предавање на тему “Мој став зависи од мојих интереса, увјерења, животног стила и осјећаја припадности”. Стога је са пажњом ваљало пропратити поруке министра Бранимира Гвозденовића са предавања одржаног студентима на Универзитету Медитеран.

Он је позвао  младе Црне Горе да се опредијеле за НАТО интеграције, поручујући им: „није нормално да будете неутрални“.

У држави у којој ништа није нормално, свака нормалност изискује преиспитивање, изазива обесмишљавање, као и упит креатора оваквог и оволиког  срозавања.

У сусрет 16. годишњици агресије на СРЈ, Гвозденовић испуњава своју улогу у успостављању „ненормалности у нормалност“, али и преиначавању досадашњег поимања моралности, позивом „мој став зависи од мог интереса…“, који убија и укида сваки вид етике.

Предавање “Мој став зависи од мојих интереса, увјерења, животног стила и осјећаја припадности”, симболише боље од ичега цио систем вриједности створен лоповском економијом и влашћу уско везаном за интерес мале клике људи и сиромаштво сваког нормалног грађанина ове државе. Преведено на домаћи језик, како год га ко звао, ово предавање је и животни мото Бранимира Гвозденовића, у народу већ доведен до пословичног израза „У се, на се и пода се“.

Не, није у питању само НАТО пакт, мада је у овом случају  правило успостављено како би надокнадио неодрживост „аргументације“ коју НАТО комесар Гвозден и братија смишљају последњих десет година, а чији је резултат још већи отпор грађана према овом војном савезу.

Овдје је у питању фундаментално обесмишљавање цивилизације какву познајемо и негирања универзалних начела људскости и живота у заједници. Ако је лични интерес важнији од колективног, онда држава не треба ни да постоји. Ако један министар позива омладину да „гледају свој интерес“, онда нека неко јавно прокламује еру анархизма, јер Гвозденовићево „у се, на се и пода се“  претпоставља лични интерес изнад колективног, што је нонсенс за уџбенике, поготову што долази од министра у влади једне какве-такве државе!

Уз то, он је неко ко је већ једном промијенио државно правни статус територије над којом влада и згрће богатство, а све у име неке фаталистичке потребе за „самосталношћу и сувереношћу“.

Није се ни осушио печат на акту проглашења самосталности, а он и његове колеге су одмах похрлили да је (пре)дају  у руке анонимним бриселским и вашингтонским управитељима, што не кореспондира са једним разлогом којим су правдали пут у „независност“.

Не може бити ни нормалан ни поштен, а у овом случају ни сиромашан.

Да ли је „нормално“ очекивати ишта „нормално од њих?

Од оних који су насрнули на све вриједности читавог народа и потпуно обесмислили вјековима креиране постулате нормалности, тешко је добити одговоре на логична питања. Али би свако ко се опредијели да се понаша по називу ове трибине, требало прво да се запита шта је то нормално донијела власт коју у приличном проценту симболише Бранимир Гвозденовић.

Списак ненормалности режима у којем је Бранимир важан шраф, биће могуће саставити тек у некој од наредних генерација, јер колико год их набрајамо, нешто ћемо сигурно пропустити.

Шта је све ненормално у овој држави, знамо сви и навикли смо се на то стање као на ваздух, што је још једна жалосна одредница времена у којем живимо. Јер:

Ненормално је да су све фабрике које у наслиједили Гвозденовић и његови данас затворене, а радници из тих фабрика незбринути на улици;

Ненормално је да су активисти СКЈ, из времена једнопартијског система “уводећи демократији” данас постали милионери;

Ненормално је да министар није бранио своју земљу;

Ненормално је да су милионери из ДПС-а наводили НАТО авионе на циљеве у Црној Гори (али и Србији);

Ненормално је да министар сједи у фотељи стеченој на крађи избора;

Ненормално је да Црна Гора призна лажну државу Косово;

Ненормално је…

…и неморално да нам о моралности и нормалности предавање држи Бранимир Гвозденовић.

(Мировни покрет Не у рат. Не у НАТО)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: