Антић: Ђукановић продао част Црне Горе за улазак у НАТО

Пише: Чедомир Антић

Видјели сте велику побједу Сјеверноатлантског савеза! Она се одиграла на територији Црне Горе. То је била побједа без рата. Тачније, побједа прије рата. Према старокинеском теоретичару рата Сун Цуу,  то је најпотребнија и најславнија побједа („без окрвављеног мача).

„Силе хаоса и безумља“, да цитирам политичког оца садашњег црногорског режима, завјериле су се да дестабилизују младу независну државу. Та завјера била је прије свега симболичка, али имала је своје практичне последице. И, наравно, реаговао је министар одбране Црне Горе Предраг Бошковић. Запамтите то име. Предраг Бошковић министар у влади коју води сјенка, успио је да побиједи у име НАТО-а, иако малена Црна Гора још увијек није чланица овог савеза! Какав успјех… У име сјенке, што влада у име обичног криминалца балканских габарита, споменути Бошковић је побиједио мртве.

Бошковићева величина, значај, храброст и спремност јасно су се показали када је забранио да на спомен обиљежја наших, српских витезова буду положени вијенци. Који то режими ратују с мртвима? Какви су то Хитлери и Стаљини у 20. вијеку забрањивали гроб јунацима и спомен покојнима? Да је Мило Ђукановић у Београду мало више учио праву, а мање политичку школу, досјетио би се да европска култура почива на десетак великих дјела, једно од њих Софоклово говори и о односу према мртвима.

Прије десетак година један мој познаник ишао је у име удружења ветерана из недавних ратова да разговара са менаџером великог трговинског ланца. Хтио је да затражи одређене повластице приликом запошљавања за ветеране и њихове породице. Менаџер по имену Ханс му је на сасвим пристојном српском рекао да управа његове компаније цијени све угрожене групе и да ће помоћи у мјери у којој им је могуће. Онда му је дао свјежањ од стотинак картица које омогућавају највећи попуст приликом приликом куповине.

– Подијелите ове картице вашим људима. Они су се борили за своју земљу, заслужују свако поштовање, рекао је један Њемац.

Какви сте људи Ђукановићу, Вујановићу, Марковићу, Бошковићу, Секулићу…? Да ли сте уопште људи? Каква је то ваша власт ако је њена цијена да се оволико озверујете и понижавате? Први познати Бошко у нашој историји био је Бошко Југовић. Историчари кажу да није постојао. Народно надахнуће наводно је подстакао Један зетски властелин српских деспота по имену Бошко Југа. Да га нису повезали са Косовском битком не би се очувало име, као што се нису очувала ни имена Боровина, Милтен, Страцимир, Бранивој…

Не би своје презиме имали Бошковићи из Новог Пазара од којих је потекао велики дубровачки, данас и хрватски, научник Руђер Бошковић. Не би, без сумње, било ни Предрагових Бошковића. Ако су већ Ђукановићеви саучесници продали вјеру за вечеру, српство за власт, и част за НАТО, зашто онда и даље држе имена и презимена наших мученика и витезова. Народ Косанчића, Топлица, Југовића, Хребељановића, Вуковића…

То је народ оних што су стали против кукавичког Сјеверноатлантског савеза који је гушио српску државу Крајину, а стварао етнички чисто шиптарско Косово. То је народ оних четрнаесторо стараца и дјеце коју су бомбе НАТО-а убиле на територији Црне Горе. Да су вам Бошњаци дозволили, имали бисте данас празник посвећен Петру Другом Петровићу Његошу. А управо он, наш неумрли владика Раде, каже: „Бог вас клео погани изроди! Промијените зато презимена и имена да вас заборавимо. Ено вам Хашима Тачија, и његови стари су каријеру потражили одричући се свог народа, а добар вам је и Адем Јашари онај љепотан, метросексуалац и јунак који се скривао иза дјеце.

Послије свега, најугледнији локатор у историји НАТО-а, Мило Ђукановић, не дозвољава спомен на невине жртве и на јунаке који су пали за државу коју је исти Ђукановић стварао и за чијег је аутократског предсједника гласао само годину и по раније.

У Србији се ове године, по први пут на дан напада НАТО на нашу земљу, повела ријеч о могућем уласку отаџбине у Сјеверноатлантски савез. Натоидне организације су истраживале мишљење јавности. Упркос двије деценије инвестиција и поткупљивања дијела најутицајнијих и најбогатијих грађана Србије, за улазак у НАТО је 11 одсто грађана, није опредијељено 5 одсто, а против је 84 одсто. Дакле, упркос томе што вођства велике већине мањина желе да за њиховим матицама и Србија ступи у НАТО, упркос чињеници да ЛДП и сличне отпадничке организације имају бар шест седам процената гласова подршке, у Србији је више грађана против НАТО-а него што има Срба. Разлог томе је злочиначка и непоштена политика НАТО-а током протеклих деценија.

Опростила би Србија бомбардовање, када би ступање у НАТО донијело сигурност грађанима. Слободу макар преосталим Србима на КиМ, у Црној Гори или Српској. Међутим, из Брисела се према нама понашају као да смо неко дивље племе. Позивају нас да помогнемо даље обесправљивање Српства, да се одрекнемо наших закона. Обичаја и идентитета. Заузврат ће неколико стотина наших политичара добити високе плате, а народ ће, наводно, живјети боље, јер ће страни инвеститори похрлити за НАТО базама.Предивно, можда нам дају и да освојимо, окупирамо и опљачкамо неку земљу. Русију, на примјер. Још само да промијенимо имена и презимена.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: