Насловна Друштво Амнести захтијева: Европа да прекине ћутање о тајним операцијама ЦИА

Амнести захтијева: Европа да прекине ћутање о тајним операцијама ЦИА

0
ПОДИЈЕЛИ

Организација Амнести интернешнела (АИ) затражила је од европских влада које су сарађивале у тајним операцијама ЦИА за притварање, испитивање и мучење – у оквиру америчког „глобалног рата против терора“ – да хитно спроведу своје истраге, после извјештаја америчког Сената у којем су објављени нови детаљи.

220382 amnesti internesenel logo f Амнести захтијева: Европа да прекине ћутање о тајним операцијама ЦИА

Амерички „партнери у криминалу“ из Европе морају да реагују после извјештаја Сената о „тортури“, у којем су наведене информације да су постојале тајне локације у Литванији, Пољској и Румунији, како наводи АИ.

Владе Њемачке, Велике Британије и Македоније наведено је да су олакшавале ове послове у дослуху са ЦИА у замјену за милионе долара, стоји у извјештају АИ, уз напомену да без европске помоћи САД не би могле да тајно притварају људе годинама уназад.

– Вријеме демантија и прикривања је истекло. Владе не могу више да се ослањају на неосноване разлоге „националне безбједности“ тражећи државну тајност и скривање своје улоге у мучењу и нестанку људи“, рекла је Џулија Хол из АИ.

Она је оцијенила да је запањујуће напуштање владавине закона владе САД, после терористичких напада 11. септембра 2001. године, пружање основа свим осталим владама да посегну за истом праксом.
 
– Укидање људских права и грађанских слобода је морално и правно погрешно, то отуђује одређене заједнице и шаље опасан сигнал другим владама наклоњених кршењу људских права под плаштом националне безбједности – истакла је Хол.
 
Она је навела да сви закони за борбу против тероризма, као и политика и пракса, морају да очувају људска права и да је овај принцип посебно важан сада у осјетљивом тренутку за Европу после терористичких напада у Паризу.
 
После извјештаја Сената двојица бивших пољских званичника признали су да је постојао тајни затвор „Плаво поље“ у којем су затвореници мучени поливањем водом, повлачењем окидача на празним пушкама упереним у главу, укључивањем електричне бушилице испред лица, као и пријетњама о сексуалном злостављању мајке једног од заробљених.
 
Признање је стигло и од бившег начелника румунске обавјештајне службе, о постојању једног или два тајна затвора, а како је објаснио, њихово отварање био је дио напора Румуније да добије чланство у НАТО.

У извјештају Сената наведено је да се у Румунији налазио тајни затвор „Црно поље“, као и да је Букурешт добио милионе долара од америчке владе.
 
„Љубичасто поље“ био је назив за литвански тајни затвор, а да је постојао потврдио је један од тамошњих парламентараца, док је Велика Британија била транзитна тачка ка затвору Гвантанамо и другим одредиштима.
 
Македонска влада није коментарисала наводе из извјештаја о њеном учешћу у тајним операцијама, док њемачка влада још није истражила улогу своје земље у поступању против њемачког грађанина Каледа ел Масрија, чији се случај нашао 2012. године пред Европским судом за људска права.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here