Американци златом наплатили бомбе које су бацали на српске градове

Американци су из југословенског депозита узели 15.649,22 килограма монетарног злата и наплатили све оно што су у виду помоћи за вријеме рата испоручили Титовим партизанима и Михаиловићевим четницима. Наплатили су и бомбе које су пред крај рата бацали на српске градове.

У другој половини тридесетих година прошлог вијека кнез Павле је био дубоко свјестан европске реалности, да се версајски систем распада и да је Њемачка постала полуга која ствара нови поредак. То је значило да у тој констелацији односа Југославија мора пронаћи своје мјесто.

Увиђајући опасност по земљу и прије почетка Другог свјетског рата, Савет земаљске одбране Југославије доноси одлуку да се златне резерве полако склањају из Београда. Прво је дио златних резерви пребачен у Енглеску, у мају 1939. године. Транспорт је извршен разарачем „Београд”.

У Енглеску је стигло 980 сандука у којима се налазило 3.379 златних полуга. Народна банка Краљевине Југославије у Лондону је већ имала 225 златних полуга, па је та резерва увећана на 44.886,61 килограм. Према свим расположивим подацима до којих је дошао историчар Миодраг Јанковић, уочи пуча 27. марта 1941. године Краљевина Југославија је посједовала 84.574 килограма чистог злата.

Шта је било са златом Краљевине Југославије

Послије почетка Другог свјетског рата, када се очекивао напад на Енглеску, одлучено је да се злато хитно пребаци у САД. У Њујорк је из Енглеске транспортован 33.683,51 килограм злата. У енглеском трезору до краја рата је остало 11.203,10 килограма.

Средином 1940. године организована су још два транспорта: злато је повучено из Швајцарске и преко Атине упућено у Њујорк (344 сандука, односно 14.168,16 килограма чистог злата).

Непосредно пред бомбардовање Београда, Народна банка Краљевине Југославије је код Федералних резерви у САД имала 41.666 килограма злата.

Тих дана, тачније 18. марта 1941. године, Народна банка продала је 20.002 килограма злата за 11.225.000 долара, а новац је депонован код Бразилске банке.

У трезорима у земљи остало је 10.703,41 килограма: у ужичком подземном трезору 9.611,30 и у Сарајеву 1.089,80 килограма. Ово злато касније су отеле усташе.

Злато из ужичког трезора (204 сандука) пребачено је у Никшић и склоњено у пећину Требјесу. Ни ту није дуго остало, већ је пребачено на аеродром Крапино поље због транспорта у иностранство. На никшићком аеродрому остало је 190 сандука државног злата.

У авионе је, због мале носивости и превеликог броја „побегуља”, укрцано свега 14 сандука, са 674 килограма злата. Пучистичка влада понијела је осам сандука (385 кг) а генералитет шест (289 кг). У авиону генерала Боре Мирковића било је највише, три сандука са златом.

Злато које су донијели у Енглеску пучисти су морали да депонују у Енглеској банци. Од тога су исплаћиване плате министрима и службеницима у њиховим владама у Лондону, као и мјесечне принадлежности краљици Марији, краљу Петру Другом и његовој браћи краљевићима Томиславу и Андреју до 1952. године.

Карађорђевићи нијесу побјегли са народним парама

То није било све. Пучистичке владе – генерала Симовића, Слободана Јовановића (двије), Милоша Трифуновића, Божидара Пурића и Ивана Шубашића – имале су на располагању депозит Народне банке Краљевине Југославије у банци Федералних резерви у Њујорку у износу од 24.587.814,08 долара.

На том рачуну послије рата је остало неутрошено свега 662.757,13 долара. Они су, у емиграцији, потрошили скоро 20 милиона долара.

Од злата које је остало у Никшићу, 100 килограма је украдено у хаосу око бјекства владе. Италијани су отели 176 сандука или 8.393,22 килограма. Њемци су у манастиру Острог заплијенили четири сандука са 188,45 килограма. Четници су пронашли и узели један, а Озна пет сандука и преијела их у Београд.

Послије дугогодишњих истраживања Репарационе комисије послије Другог свјетског рата утврђено је да је у власништву ФНРЈ остало 49.033 од предратних 84.574 килограма монетарног злата.

Шта се десило са 35.541 килограмом  злата?

Пучисти су поарчили скоро 20 милиона долара. Влада САД је процијенила да је конфискована имовина њених грађана у Југославији, која је објективно вредјела између три и четири милиона, вриједна 17 милиона долара.

Тако су „наши савезници” Американци из југословенског депозита од 41.666 килограма монетарног злата узели 15.649,22 килограма и наплатили оружје, униформе, храну, возила, авионе – све оно што су у виду помоћи за вријеме рата испоручили Титовим партизанима и Михаиловићевим четницима.

Што је најбитније, наплатили су и бомбе које су пред крај рата бацали на српске градове.

Остаје чињеница да Карађорђевићи нијесу „побјегли с народним парама”. Краљ Петар Други је из Никшића одлетео само с личним пртљагом. Кнез Павле је, с породицом, 27. марта 1941. године у поноћ, такође само с личним пртљагом, укрцан у воз који га је одвезао у Грчку, гдје је предат Енглезима, који су га интернирали у Кенију.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: