Насловна Политика Амерички бомбардери пркосе Кини

Амерички бомбардери пркосе Кини

0
ПОДИЈЕЛИ

americki bombarder Амерички бомбардери пркосе Кини

Три дана од објаве Пекинга да проширује ваздушни простор у свом приобаљу, Вашингтон демонстрирао да то не признаје.

У Пекингу је саопштено да је прелет америчких бомбардера евидентиран и праћен, али да упркос томе што су одбили да се идентификују ништа није предузето. Та тиха реакција је образложена адекватном „проценом угрожености”.

У акцији једне стране и брзој реакцији друге, САД и Кина су потврдиле уверење да њихова борба за превласт у Азији улази у нову, ризичнију фазу.

Пошто је у Пекингу у суботу објављено да се проширује национална зона „ваздушне идентификације” (противваздушне одбране) у Источном кинеском мору (која се преклапа са јапанском) – Пентагон је у ноћи између понедељка и уторка тамо послао своје тешке Б-52 бомбардере потпуно игноришући ту прокламацију.

Штавише, тај лет из базе Гуам и натраг од око 10.000 километара, проглашен је „рутинском вежбом” која је раније планирана, уз напомену да бомбардери нису били наоружани.

Пре тога, амерички секретар за одбрану Чак Хејгел прогласио је кинеско проширење зоне ваздушне одбране „ризичном провокацијом”, која је претња регионалној стабилности.

Демонстрациони лет америчких бомбардера био је не само јак сигнал да се кинески једнострани потез одбацује, него и гест подршке регионалном савезнику Јапану, који је у спору са Кином баш око тог дела поморске територије и припадајућег јој ваздушног простора.

Реч је о спору око групе стеновитих, ненастањених острва (и стена које вире изнад воде) које Јапанци зову Сенкаку, а Кинези Дијаоју, укупне површине од седам квадратних километара, која географски јесу ближа матичном кинеском копну него јапанском, али чија историја није нимало једноставна.

Јапанци су их открили у 19. веку и део њихове територије била су од 1895. до предаје у Другом светском рату, 1945, када, уз Окинаву и још неке делове Јапана, прелазе у надлежност САД. Враћена су им 1972, када и Окинава.

Кина, међутим, тврди да су њене претензије на те стене изнад воде добро утемељене и историјски и правно – каже да су њена још од 14. века.

У овом заплету нису важна острва као таква, већ њихова стратешка позиција и околне воде, с обзиром на то да туда пролазе важни бродски коридори. На значају су добила 1968, када је откривено да су у њиховој околини потенцијално велика налазишта нафте и природног гаса. Пошто су богата рибом, већ су важна и економска зона.

Кина већ неко време настоји да изнуди промену статуса кво у овом региону, а објава проширења „зоне ваздушне идентификације” досад је најодважнији – и најризичнији – потез ка том циљу.

Долази у време када су њене амбиције да САД парира и поморским потенцијалима све очигледније: свакако не случајном подударношћу њен први носач авиона кренуо је у премијерно путовање према Јужном кинеском мору, где такође има територијалне спорове са суседима, баш у време када је објављено проширење зоне противваздушне одбране.

Две највеће јапанске ваздухопловне компаније, АНА и ЏАЛ су у први мах почеле контролорима кинеског ваздушног простора да достављају планове својих летова кроз ову зону, али су у уторак, под притиском владе у Токију, од тога одустале. Аустралијски „Квантас” и путнички авиони са Тајвана и Северне Кореје уредно ће се међутим пријављивати.

У Пекингу је саопштено да је прелет америчких бомбардера евидентиран и праћен, али да упркос томе што су одбили да се идентификују ништа није предузето. Та тиха реакција је образложена адекватном „проценом угрожености”.

Разуме се, кинески потез је изазвао узбуну у Јапану, где премијер Шинзо Абе настоји да ојача националне одбрамбене потенцијале и земљу учини мање зависном од безбедносног кишобрана главног савезника, САД. Америчко-јапански одбрамбени уговор предвиђа америчку помоћ и у ситуацијама сличним овим.

До најновијег заплета је дошло уочи седмодневне турнеје потпредседника Џоа Бајдена, која укључује посету Кини, Јапану и Јужној Кореји. Вашингтон и Пекинг иначе немају „црвену линију” за директне војне комуникације у кризним ситуацијама.

САД су већ скоро седам деценија, од краја Дугог светског рата, доминантна сила у региону, док Кина својим најновијим потезима показује амбицију да то промени – што обећава прилично хладноратовске магле на Пацифику.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here